Пољопривреда

Пољопривреда

На њивама у околини Врања  жању се последње површине под пшеницом. Приноси се крећу од 2 и по до 6 и по тона по хектару што је ниже од очекиваног. Род је подбацио пре свега због неповољних климатских услова, али је изостала и агротехника. Ове године измењени климатски услови узели су данак у роду пшенице. У време сетве био је изразито сушни период, зима је прошла без довољно снега, у пролеће  је пак падавина било превише, а онда је у јуну температура изнад 35 степени зауставила наливање зрна. Недовољна агротеника и много корова   одузели су додатни део ржовогодишњег рода.

Нада Лазовић Ђоковић стручњак за ратарство из Пољопривредне службе у Врању, истакла је да је ове године принос од 2 и по до 6 и по тона сувог зрна по хектару, што је зантно ниже од очекиваног. Квалитет је нешто бољи ,количина протеина је око 13 одсто, а глутена 26 процената. И ове године најбоље резултате  дале су наше сорте  пшенице. 

Оно на шта стручњаци подсећају да је сада након жетве, прва агротехничка мера која се мора применити, заоравање стрништа. Показало се да ова стара агротехничка мера даје вишеструке користи.

Нада Лазовић Ђоковић истакла је да се тиме пре свега уништавају корови, потом се задржава влага у земљишту, уколико се не балира слама остаје и до 7 тона жетвених остатака по хектару. Применом 50 литара Урее  остаје око 100 килограма чистог азота на хектар.

Тиме се принос усева за наредну годину повећава 30 одсто. Струњаци потенцирају да је заоравање стрништа најбоља мера за уништавање корова. Стална примена хербицида у ове сврхе доводи до пораста отпорности  корова, и на крају на потпуно одсуство дејства препарата, што значи да ће корове бити немогуће уништити.

Последњи пут измењено среда, 31 јул 2019 14:57

Дејан Ивановић очекује род од 15 тона паприке са површине од  40 ари у селу Моштаница. Нада се добром приходу и на основу вишегодишњег искуства тврди да је производња овог поврћа најисплативија, али само са правовременом применом комплетне агротехнике.

„Доктор за паприку”, то је друго име Дејана Ивановића, чији је основни посао, можда не случајно, у области здравства. Али већ 15 година упорно и систематично, по свим правилима агро струке, бави се производњом паприке, као и другим сортама биљне производње. Дејан Ивановић каже да  посебно производња паприке захтева велику стручност, почев од производње расада, до изношења на отворено поље и касније у свим фазама развоја до бербе. Стално се консултује са стручњацима и примењује препоруке у вези прихране и заштите. Ове јесени очекује род од 15 тона паприке, а нада се приходу од око 8 хиљада евра.

Пољопривредом се бави његова четворочлана породица и све успевају да постигну сами, уз додатну помоћ само у време бербе. Имају комплетну механизацију за обраду укупно 13 хектара земље. Ивановић каже да поред поврћа производе кукуруз и житарице што користе на мини фарми са 20-ак свиња. И то каже доноси додатне приходе, без обзира на осцилације у вези цена свињског меса. У сезони вегетације, ангажован је од јутра до вечери. Оно што је испланирао мора да се уради. Цело поље на коме производи паприку, парадајз и кукуруз је под системом за наводњавање, што знатно олакшава прихрану биљака.

Последњи пут измењено среда, 24 јул 2019 15:22

Ове године воћари очекују добар род  јабука. Са укупно два хектара засада јабуке, породица Аритоновић у Дубници ове године очекује род од од укупно пет вагона. Сви засади јабука на југу Србије налазе се у фази развоја плодова, 80 одсто своје крајње величине. Тако се сада са сигурношћу може рећи да ће род бити богат. Због бројности, плодови су нешто ситнији. Власта Аритоновић процењује да са укупно два хектара засада  може да убере око пет вагона јабука, што је нешто више у односу на прошлу годну. Оно што сматра најбитнијим је да се уреди откуп и да плодови прве класе буду до 40 динара по килограму, а ситнији и оштећени 100 динара за три килограма. Осим временских непогода које би евентуално могле да угрозе овогодишњи род, метеоролошке прилике условиле су појачани развој јабукиног смотавца, штеочине која узрокује велика оштећења плодова. Дејан Мујакић стручњак за заштиту биља упозорава да је уз примену одговарајућих инсектицида неопходна и примена препарата на бази сумпора како би се сузбила пепелница. За пораст плодова неопходно је додавати ђубрива на бази калијума. Породица Аритоновић, која се генерацијама бави воћарством, подигла је и засад кајсија на два хектара. Надају се да ће уз одговраајућу агротехнику имати додатне приходе и од ове врсте воћа.

Последњи пут измењено петак, 19 јул 2019 14:50

У наредном периоду поново нас очекују високе дневне температуре, те је Канцеларија за ванредне ситуације града Врања апеловала на грађане да се понашају у складу са мерама опреза како не би дошло до избијања пожара. Само у марту било је преко 450 интервенција на отвореном, каже начелник Одељења за ванредне ситуације, Ведран Ташковић, што је дупло више него годишњи просек за 2002. 2003. 2004. и 2005.годину. Данас је тај број достигао 800 интервенција, што је много и што изискује велике трошкове.

„Најчешће је то људски фактор. Све чињенице указују на то да не постоји немар. Врло је мало у питању немар. То се дешава када се бацају одређене флаше или лименке, које услед ефекта сунца, лупе, запале неко стрниште, али то је врло минимално у односу на пожаре који нам се дешавају. Најчешћи узрок је људски фактор и ту не постоји немарност, ту постоји намера да неко запали нешто и онда услед неконтролисаног паљења, услед мало јачег ветра, промене правца, дође до ширења пожара на комплетну територију и онда се најчешће нама јави после неколико сати или дана, када је линија већ по неколико километара и онда је немогуће да се то заустави, те су у опасности и објекти и друга пољопривредна добра, тако да апелујем на грађане да нам што пре јаве уколико виде пожар у почетној фази”, каже Ведран Ташковић, начелник Одељења за ванредне ситуације.

Пооштрене су и мере за кажњавање оних који пале стрништа или на други начин изазивају пожар, те ће они убудуће, поред новчане казне од 10 до 50 хиљада динара за физичка и од 300 хиљада до милион динара за правна лица, сносити и трошкове интервенције на гашењу пожара. Осим тога, пољопривредници који пале усеве биће регистровани и у наредне три године неће моћи да користе подстицаје у виду субвенција државе.

„Казне су огромне, могу да буду за физичка лица до 50 хиљада динара прекршајна, а трошак овисно колико изађе након завршетка пожара. У трошак се подразумевају и сатнице свих ватрогасаца и потрошња воде и горива и по тој табели то је веома скупо. Не бих препоручио да људи пале стрништа, јер су проблеми касније врло велики. Најчешће грађани покушавају да се извуку на неко сиромаштво или немогућност решавања тих ниских растиња, али ако сте сиромашни онда не требате ни да покушате да изазовете још већу опасност и да долазите у ситуацију да треба да плаћате нешто за шта нисте имали пара ни пре тога. Треба да се води рачуна, јер и државу кошта превише свака паљевина, тако да ћемо свим овим мерама покушати да предупредимо и да зауставимо појаву пожара, јер морамо озбиљно да приступимо том проблему”.

Како би се број пожара на отвореном смањио почело се и са превентивним активностима у сарадњи са Полицијском управом. Израђује се план деловања на основу искуства из претходних година. Урађена је статистика која су подручја и у ком временском периоду критична, јер се готово сваке године у одређено време на сличним локацијама дешавају пожари. Са реализацијом ових активности и обиласком критичних терена кренуће се већ од августа, како би се, где је то могуће, спречила појава пожара.

Последњи пут измењено среда, 17 јул 2019 15:53

Малинари ће изгледа бити задовољни ове године, с обзиром на  откупну цену у време бербе. Разлога за жаљење имаће само они који су због проблема са ценом прошле године, запустили своје малињаке те сада немају пун капацитет рода. Драган Ристић у селу Мањак у општини Владичин Хан има четири хектара под засадима малина. Један је од оних који и поред свих тешкоћа није одустао од комплетне агротехнике. Зато ове године убире плодове свог рада, а задовољан је и ценом.

Драган Ристић каже да је тренутна откупна цена од 150 до 160 динара за килограм сорте „Виламет” и 160 до 175 динара за килограм сорте „Микер”. Ових дана очекује да цена у окупу буде већа за по десетак динара по килограму.

Ристић нема проблема са радном снагом. На имању има 30-ак берача који за килограм убраних малина добијају 40 динара. Једна група људи из околине је стално смештена на његовом имању. Исплата зарада  је свакодневна. Откуп је организован, а временске прилике олакшале су бербу.

Ристић напомиње да су високе температуре изазвале ожеготине и топлотне ударе у малињацима. Захлађење и киша добро дошли су као предах и за људе и малине. Тако је квалитет убраног воћа изузетно добар. Ове године са четири хектара очекује род од близу 60 тона.

На подручју Врања под засадима малина је око 200 хектра, али површине варирају. Многи су не само запоставили радове на обради земљишта, орезивању, ђубрењу и заштити, већ су и потпуно искрчили засаде. Неповољне временске прилике с пролећа ове године додатно су умањиле род, у неким засадима и до 50 одсто. То је последица великог варирања цена и неизвесности. Стручњаци су израчунали да је 140 динара потребно за производњу једног килограма овог „црвеног злата”. Зато цена од 170 динара по килограму гарантује да произвођачима могу и да зараде.

 

Последњи пут измењено понедељак, 15 јул 2019 14:38

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Сутра ''Отворени дан'' у касарни Први пешадијски пук - Радио Телевизија Врање https://t.co/mplxXjRrbU via @tripplesworld
Скоро један век одолева зубу времена - Радио Телевизија Врање https://t.co/GuWq4F4J8o via @tripplesworld
У недељу превентивни прегледи - Радио Телевизија Врање https://t.co/Lb8soBJ3iE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter