Образовање

Образовање

За ученике завршних разреда средњих школа Министарство просвете спрема новине. Наиме, ради се о новом концепту уписа на факултет, тако да ће ученици који се спремају за полагање матуре и пријемног испита за две године полагати само један испит-велику матуру. А друго полугодиште доноси са собом кратку обуку из одбране и цивилне заштите.

Велика матура најављивана је 2014. па 2018. и сада 2019. године. Ове године као рок за њен почетак означена је 2021. година када ће полагање велике матуре заменити полагање пријемног испита. Формиран је и тим на нивоу Министарства који разрађује одређене процедуре које треба да се спроведу за увођење полагања опште, стручне и уметничке матуре на крају средњег образовања.

„Интересантно је да ћемо до 2021. године када ће прва генерација полагати велику матуру имати две пробе на којима ће да се одмери тежина тестова, тако да не буде неких већих изненађења на крају. Битно је да се на тај начин помаже добрим ученицима да не лутају од факултета до факултета, него да се на основу тога упишу или конкуришу на свим факултетима у Србији, што није био случај до сада. Друга добра ствар је да ће добри факултети имати добре студенте и неће бити толико путовања. У почетку ће ићи мало теже, па ће можда неки факултети радити додатне филтере, али временом ће вероватно да се поједностави процедура уписа“, каже просветни саветник Јовица Стевановић.

Велика матура подразумева полагање матерњег језика и математике под условом да је она заступљена више од две године, и изборни предмет који бирају ученици у зависности које факултете желе да наставе. Сваки од факултета ће дати списак предмета који су интересантни за групу коју они школују.

Предмет „Одбрана и заштита“ је избачен из образовног система 1992. године, али сада се осетила потреба, а то налаже и Закон о народној одбрани да ученицима ипак требају нека знања и вештине када је реч о одбрани и понашању у ванредном и ратном стању.

„Из тог разлога дошло се до заједничког решења Министарства одбране и Министарства технолошког развоја да се садржај обуке реализује у средњим школама за ученике завршних разреда. То ће почети од другог полугођа ове године и до краја школске године свака од школа треба да организује најмање два или четири часа. Биће заступљено 11 тема и школе саме бирају које ће да реализују. Обуке ће се радити на разредним часовима“.

Практичне обуке из овог предмета нису предвиђене.

 

Последњи пут измењено уторак, 12 фебруар 2019 14:33

Врањска Гимназија потписала је Споразум о сарадњи са руским Универзитетом ''Шухов''. За време потписивања Споразума одржан је округли сто где су представници Универзитета презентовали 22 факултета у оквиру рада Универзитета на који се тренутно школује 25000 домаћих и иностраних студената, и представили могућност наставка школовања гимназијалаца на поменутом универзитету. Гимназијалци су у десетодневној посети Русији у оквиру које обилазе културне и образовне центре, представљају своју школу на српско-руским вечерима, а учествовали су и на конференцији под називом Србија кроз призму вере и културе.

 

Родитељи ће од септембра много лакше вршити упис деце у први разред, јер ће школе саме прибављати извод из матичне књиге рођених и доказ о пребивалишту, што је до сада била обавеза родитеља. Документа ће се прибављати захваљујући примени новог софтвера који је настао као заједнички пројекат Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства унутрашњих послова и Канцеларије за информационе технологије и е- Управу, саопштила је Влада Србије.

 

Наша земља је Дан безбедности деце на интернету дочекала као прва у региону по развоју информационих технологија. Интернету се не може више приступати као пре петнаестак година. Прошло је време када смо били сигурни на интернету. Осим зависности од дигиталних садржаја, злоупотребе података, све више је случајева злостављања и насиља на интернету. Дигитална писменост у времену када је живот на интернету стваран колико и реалност, је неопходна.

Познавање правила понашања у виртуелном свету и филтрирање садржаја је нешто на шта често заборавимо, а некада ни то није довољно.

"Пре свега интернет је данас јако користан, много тога се може видети и научити, али све што је иновативно са собом носи нове ризике, изазове и претње. Нарочито за оне који су дигитално неинформисанији, тако да поред деце жртве могу бити сви. Имали смо пример у нашем граду где је једна професорка била жртва сајбер насиља, ако је могла она жртва може да буде било који други човек.

Морамо водити рачуна о себи, не можемо да објавимо на друштвеним мрежама све што мислимо да треба, зато што то што објавимо може директно нас угрози.

Ако сам некоме послао своју слику преко телефона,она врло лако може да дође до друштвених мрежа и да на тај начин будем компромитован.

То је један од начина", каже Никола Рајковић из групе за безбедност и хуманост.

Родитељи могу доста да утичу на своју децу, али пре свега морају да буду дигитално писмени да би могли да их контролишу. На часовима информатике уче се базичне ствари и донекле о заштити података, а мање се ради на безбедности.

Деца свашта објављују, свашта претражују, то се може лако проверити. Сама деца могу директно или индиректно да угрозе једни друге, не схватајући да неке ствари нису безазлене.

"Ми смо радили разне едукације из области безбедности на интернету, где најчешће апелујемо на то да се не објављује све. Нема потребе да неко зна где се ви налазите у том тренутку, шта радите и чиме се бавите. Имамо пример Алексе Јанковића из Ниша који се не може заборавити који је из дела вршњачког прерастао у сајбер насиље, на крају и оно најгоре о чему прича цела Србија.

И мало замерам нашем друштву што и даље немамо закон који ће прописати мере безбедности, односно репресивне мере заштите од сајбер и вршњачког насиља. Када ми радимо те едукације причамо о методама заштите, и о свим превентивним мерама и узроцима угрожавања."

Подсећамо, Алекса Јанковић је дечак из Ниша који се убио у 14-ој години због вршњачког насиља. Старосна граница деце која користе интернет је све нижа. Уосталом, нико од нас није потпуно безбедан на том виртуелном шеталишту. Савремене технологије су нас одавно нашле, и важно је да схватимо да нису нужно повезане са жељом лаке забаве.

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 07 фебруар 2019 12:48

У септембру ће посао добити 400 или 500 најбољих ђака средњих медицинских школа у Србији, рекао је министар Златибор Лончар. Он ће данас одржати први састанак са директорима средњих медицинских школа, са жељом да се најбољи који се школују за медицинске сестре и техничаре задрже у земљи. ''Више од 160 најбољих студената медицине смо запослили и сада настављамо даље. Оно што хоћемо да урадимо је да сва деца у медицинским школама која заврше и буду најбоља, од септембра добију посао'', рекао је Лончар за национални медиј.

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Радио Врању награда Сребрни В(РАБ)АЦ 2019 - Радио Телевизија Врање https://t.co/GvNCUEpfh3 via @tripplesworld
Полагање мале матуре - Радио Телевизија Врање https://t.co/Z0WtFKM4bk via @tripplesworld
Полагање венаца погинулим полицајцима, војницима и цивилима - Радио Телевизија Врање https://t.co/fOUE8MU9Rn via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter