Култура

Култура

У Галерији Народног универзитета у Врању приређена је изложба радова насталих на првој Дечијој ликовној колонији. Слике су урађене у техници акрила на лесониту. У организацији Народног универзитета, колонији је први пут организована у мају ове године. Учествовало је 18-оро деце, од којих шесторо из Бољевца. Сликали су у Ликовној радионици и Градском парку, дружили се и учествовали ликовним перформансом на дечијој манифестацији „Време радости“. Директорка Народног Универзитета Гордана Димитријевић казала је на отварању да су деца цртала онако како се осећају. Слободно, искрено, из забаве и кроз игру, без ограничења. Зато су њихова дела уметност. Откривали су тајне, експериментисали, играли се. Дружили су се са домаћинима, упознали Врање, историју града и традицију. Поред мотива из природе, деца су сликала и портрете и призоре из маште. Сликарка, Весна Маринковић Станковић, водитељка Ликовне радионице рекла је да је било предивно. Изложен је само делић радова насталих у Колонији. Деца из Бољевца била су одушевљена идејом да се и за њих организује оваква манифестација, а и данас су у контакту са друговима које су том приликом упознали. И први учесници Дечије колоније и организатори надају се и очекују да ова манифестација прерасте у традиционалну. У таквим сусретима и стварању препознају се будући уметници и ствараоци, речено је на изложби коју је отворила директорка Народног Универзитета Гордана Димитријевић.

 

Последњи пут измењено среда, 04 децембар 2019 14:39

Аутор Бранислав Марковић Точак подсетио је  присутне на неке од најзанимљивијих делова књиге „Роки фор ревер“ коју је издало Удружење књижевника Врања. Све монокомедије писане су на дијалекту,а како писац каже био је изненађен како је то публика у целој Србији добро прихватила.

Oн  каже да су се ове монокомедије примиле међу гледаоцима. Иако је на првом извођењу у Владичином Хану било мало гледалаца у Врању их је одмах било много, јер је Драган Божа Марјановић био познат глумац, а он их је све извео и данас их изводи на сценама широм Србије.

О значају очувања дијалекта, као и о  хумору, сатири и иронији у стваралаштву аутора ове књиге, говорили су професорка Бранка Марковић и писац Жикица Димитријевић. Професорка Бранка Марковић истакла је да  можемо с правом бити поносни на наш говор,на коме настају изузетна дела,што потврђује и наш Бора Станковић. Комедија је и најбољи облик изражавања на коме наш дијалект долази до пуног израза, јер је тај призренско тимочки дијалект емотивно обојен. Писац Жикица Димитријевић оценио је да је текст изразито обојен хумором,али ће се у њему наћи и сатира и иронија нарочито у последњом монокомедији „Ел Мудрињо“.

Поред аутора, најзанимљивије делове књиге, публици је презентовала и песникиња  Ана Стошић Митић.

Књигу „Роки фор ревер“ Бранислава Марковића издало   је Удружење књижевника Врања, чији је члан.

Последњи пут измењено понедељак, 02 децембар 2019 15:11

Књига "Роки фор ревер" аутора Бранислава Марковића Точка представљена је у јавној библиотеци у Врању. Аутор који живи и ради у Владичином Хану објединио је у књизи монокомедије настале у последњих 10 година. Играју се на сценама широм Србије, а писане су на дијалекту југа Србије.

О значају чувања дијалекта, као и о  хумору, сатири и иронији у стваралаштву аутора ове књиге, говорили су професорка Бранка Марковић и писац Жикица Димитријевић.

Писац Бранислав Марковић Точак презентовао је публици најзанимљивије делове књиге.

Глумци врањског Позоришта више од месец дана с уживањем раде у обновљеној згради, самим тим и у далеко бољим и савременијим условима. Ових дана увелико раде на припреми представа које ће наредних дана бити пред позоришном публиком, а већина њих биће у знаку комедије, смеха и доброг расположења. Вечерас је на репертоару стенд ап комедија коју изводи глумац врањског театра Марко Николић. Марко Николић је глумац врањског театра  који је прве глумачке кораке начинио пре више година у глумачкој радионици врањског Позоришта. По завршетку Факултета савремених  уметности  у Београду отварају му се многа врата, тако да се поред рада у врањском Позоришту, појављује  и у бројним телевизијским серијама. Желео је да оде корак даље тако да је за своју публику припремио стенд ап комедију коју је први пут извео на овогодишњим Бориним позоришним данима и покупио бројне аплаузе и овације. Вечерас се овом стенд ап комедијом под називом ''Најгори до сада'' поново представља позоришној публици.

''Стенд ап комедија није класична монодрама или представа где има пауза. Овде комичар константно мора да буде присутан како би држао пажњу публике. Био сам изненађен реакцијама публике када сам ову стенд ап комедију извео на Бориним позоришним данима. Она није на врањском дијалекту, тако да нисам знао како ће публика да реагује јер је то нешто ново овде код нас. Био сам , на крају, фасциниран реакцијама посетилаца. Смејали су се и аплаудирали у оним деловима стенд ап комедије  где нисам очекивао и планирао, био сам затечен, али и задовољан'', каже Марко Николић, глумац.  

Најављујући своју монодраму ''Моји љубавни јади'' која је на репертоару у уторак од 20 сати на малој сцени врањског театра, Жетица Дејановић, дугогодишња глумица није крила задовољство због рада у обновљеној згради.

''Још увек се осећам као да сам негде у гостима, као да то још увек није наша кућа. Сада имамо сјајне услове за рад, диван светлосни парк, феноменалну ротирајућу сцену, велику гардеробу, све је као сан који смо дуго чекали да нам се оствари. Диван је осећај играти пред препуном салом. Последње две године смо често представе играли  пред неколико људи. Сада смо пресрећни и презадовољни'', каже Жетица Дејановић, дугогодишња глумица.

Током претходних месец и по дана много је људи прошло кроз обновљену зграду Позоришта и очекујемо да тако буде и убудуће, каже Јасмина Стошић, ПР Позоришта.

''Слика и ситуација у Позоришту од 21.октобра када смо имали премијеру до данас је фантастична и очекујемо да буде још боље. Према неким статистичким подацима више од 3000 људи је обишло Позориште претходних месец и по дана, недељом када су дечје представе на репертоару, сала је препуна и морамо да постављамо помоћна седишта. То је показатељ да оно што радимо, радимо добро", каже Јасмина Стошић, ПР Позоришта.

У петак је на репертоару комедија ''Куде ми је жена'', у недељу дечја представа ''Три прасета'', а у плану је и припрема новогодишње представе, најавили су глумци врањског Позоришта.

Последњи пут измењено петак, 29 новембар 2019 13:51

Поводом 140 година од оснивања  врањске бибилиотеке  у одељењу у Доњем Врању одржано је предавање и приређена изложба фотографија под називом „Књига у Врању и околини од средњег века до Другог рата“. У оквиру циклуса Дружења четвртком, изложбу и предавање приредио је Горан Арсић. Пред љубитељима писане речи биле су изложене фотографије личности које су у историји Врања остале уписане као чувари књига и преносиоци знања и писмености од средњег века до Другог светског рата. Аутор Горан Арсић напомиње да су  властелинске породице у Врању и околини почев од средњег века веома волеле књижевност. Манастир  Прохор Пчињски од 14. века био је колевка писмености и ризница књига, које су читане, преписиване, а нажалост и разношене и нестале. Бројни учени појединци у том периоду схватили су  значај књига за просвећивање и очување културног и националног идентитета.  Зато се кроз предавање могла чути оцена да су Врањанци  волели књиге и  с тога није изненађујуће да врањска библиотека  има традицију дугу 140 година. Арсић напомиње да је једна од најважнијих жена у историји Врања Хаџи Катарина врањска. Она је одрасла у таквој породици где је васпитавана да воли да путује и да чита. Она је то и чинила, а своја знања преносила је деци Врања.У том периоду књиге на српском језику биле су забрањене у Врању, а забрану је увела Отоманска власт. И сама Хаџи Катарина била је приморана да књиге закопа у близини своје куће и да оне тек након ослобођења од Турака угледају светлост дана. То је и разлог да су књиге, оружје и иконе у периоду средњег века били највреднија роба, која се скривала и шверцовала. Касније су угледни и богати људи врањског краја своју децу слали на школовање у европске престонице. Многи  од њих и данас су важне одреднице српске културе, историје и привреде.

 

Последњи пут измењено петак, 29 новембар 2019 14:30

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Прва жртва корона вируса у Србији - Радио Телевизија Врање https://t.co/5oydKrLwQe via @tripplesworld
Први случај Короне у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/748HAabMIp via @tripplesworld
А на Зеленој пијаци... - Радио Телевизија Врање https://t.co/FHNaA4xWsP via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter