Култура
Други фестивал ''Врањска градска песма'' завршен је концертом вокалних солиста Мериме Његомир, Данке Стојиљковић, Иване Тасић, Бранимира Стошића Кацета, Слободана Јовановића Цобија и Тијане Вучковић, који су наступили уз пратњу Народног оркестра РТС-а под управом Владе Пановића.
Говорећи о фестивалу и врањској градској песми у изјави за РТВ Врање Мерима Његомир је истакла да се нада да ће фестивал прећи у традицију. ''Свака врањанска песма је права севдалинка, пева о љубави, души, свему ономе што чини човеков живот, посебна је, не може се упоредити ни са једном другом песмом, има своју особеност у музици, текстовима и свему осталом. Сви велики певачи су се огледали у врањској песми, ту се видело да ли неко зна или не зна да пева, ко није био сигуран он није могао ни да се ухвати у коштац са врањском градском песмом, '' изјавила је Мерима Његомир.
Вокална солисткиња Данка Стојиљковић истакла је да лепота врањске песме треба да се чује не само у Врању, већ у целој земљи и ван ње: ''Ја када сам почињала да певам, почињала сам врањском песмом, иако ја нисам Врањанка, али она одговара мом сензибилитету, тако да се радо одазивам позивима организатора и надам се да ће овај фестивал постати традиција. Млади људи, вокални солисти, треба да се баве врањском песмом, јер једино тако можемо да сачувамо идентитет,'' нагласила је Данка Стојиљковић.
Бранимир Стошић Каце, вокални солиста, један од заговорника организације оваквог фестивала каже да сама идеја постоји више од 20 година, али како каже: ''У Врање неје кад ти 'оћеш, него кад оно 'оће.'' Он додаје да је овај фестивал нешто чиме Врање може да се поноси и истиче велику подршку локалне власти у самој организацији. ''Надам се да ће у неким будућим годинима овај фестивал да превазиђе локалне и оквире наше земље.''
Вокална солисткиња Ивана Тасић, такође један од чувара старог врањског мелоса, додаје да су реакције на фестивал јако позитивне. ''Оно што је најбоље у читавој овој причи је што се фестивал одржава и ове године, дакле, континуитет и трудићемо се да то сачувамо. Најбитније је да на овај начин ми афирмишемо врањску градску песму која треба да добије још значајније место на музичкој сцени наше земље. Ми ћемо се потрудити да својим интерпретацијама допринесемо афирмацији врањске песме,'' рекла је Ивана Тасић.
Слободан Јовановић Цоби, вокални солиста и виртуоз на хармоници, подсетио је да они као вокални солисти имају задатак да одрже врањску градску песму, али и да треба да се додатно ради са младим људима који се баве музиком: ''Треба иза себе да оставимо млади нараштај који ће певати и неговати врањску градску песму.''
Градска већница, Зорица Јовић каже да је задовољна како је фестивал протекао и да се већ размишља о организацији наредног и то са идејом обогаћења програма како би сам фестивал дуже трајао.
Врањанци су у празнику врањске песме видно уживали, а подсећамо да је организацију фестивала подржао Град Врање, али и Министарство културе Републике Србије.
Директан пренос фестивала наши суграђани могли су да прате на каналу РТВ Врање.
"Чврсти смо у одлуци да фестивал "Врањска градска песма" постане традиција и да сачува аутентичност" истакла је градска већница Зорица Јовић која је у позоришту "Бора Станковић", отворила фестивал са темом "Врањска градска песма - део светског, музичког и фолклорног наслеђа''. Дерт, јака емоција, текст у коме се преплићу љубав, радост и патња, уз тиху достојанствену мелодију, без много ритма - то је одлика врањске градске песме, оцена је композитора Радета Радивојевића, рођеног у Врању. Пред градским званичницима и бројном публиком изнео је предлог да у граду буде зачет фестивал са песмама које су инспирисане врањским мелосом. То би био начин да се тој песми удахне нови живот, рекао је Радивојевић. У програму, који је водио новинар Драган Стојановић, наступили су солисти Ивана Тасић и Бранимир Стошић Каце, уз музичку пратњу солиста и инструменталиста, Слободана Јовановића на хармоници и кавалисте Далибора Младеновића и КУД "Севдах". Током вечери приказан је и краткометражни филм под називом "Врање има душу", праћен аутентичним гласом песмопојке Стане Аврамовић Караминге. У суботу, другог дана фестивала, биће одржано концертно вече на коме ће, уз пратњу Народног оркестра РТС-а, под управом Владе Пановића, наступити вокални солисти Мерима Његомир, Данка Стојиљковић, Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић, Слободан Јовановић и Тијана Вучковић. Фестивал ,,Врањска градска песма'' део је активности Града Врања у оквиру Мреже креативних градова УНЕСКО. Покровитељ манифестације је Град Врање, уз подршку Министарства културе . Радио телевизија Врање директно ће преносити и друго фестивалско вече са почетком од 20 сати.
Врање ће вечерас и сутра бити домаћин фестивала „Врањска градска песма“ који се под покровитељством града одржава другу годину за редом. Прво вече резервисано је за наступ врањских вокалних солиста, а друго ће обележити песмом Мерима Његомир, Данка Стојиљковић и врањски певачи. Фестивал се одржава у сали позоришта са почетком у 20 сати. Радио телевизија Врање директно ће преносити ток фестивала.
Прво вече ће бити програмско. Тема овогодишњег фестивала је „Врањска градска песма део светског музичког и културног наслеђа".
"Кроз програм ће нас водити Раде Радивојевић и Драган Стојановић. У току вечери ће наступити Ивана Тасић. Бранимир Стошић, Слободан Јовановић и Далибор Младеновић. Биће то једна ретроспектива врањске градске песме на наш начин. Припремљен је и краћи филм", рекла је Зорица Јовић, градска већница.
Друго вече је концертно и резервисано за естрадне уметнике Мериму Његомир и Данку Стојиљковић и домаће извођаче.
"Друге вечери ће наступити Мерима Његомир, која је врхунски познавалац врањске градске песме, Данка Стојиљковић, врањски солисти и међу њима млада Ивана Вучковић", додала је већница Јовић.
Град посебну пажњу поклања овом фестивалу јер смо по градској песми специфични и препознатљиви, каже већница Јовић. Многи музички стручњаци и уметници из земље и иностранства се годинама баве врањском градском песмом, зато је важно да се фестивал одржи, обогати садржајима и прошири учешћем најмлађих. За то имамо и подршку Министарства културе, али и Министарства спољних послова које нам је веза са УНЕСКО-м
"Веома смо поносни на овај фестивал. Врањска градска песма од раније има статус нематеријалног културног блага што се тиче Србије, међутим она је и део активности које град реализује у оквиру мреже креативних градова при УНЕСК-у", истакла је већница.
Фестивал се одржава у позоришту „Бора Станковић“ са почетком од 20 сати. Улаз је бесплатан. Радио телевизија Врање уживо ће преносити обе вечери фестивала.
Млади врањски песник Стеван Милошевић добио је чак три значајна признања у овом месецу. Сва три су награда за његове сонете, које је, како каже, почео да пише тек прошле године.
За ''Сонет Богородици'' награда је песнику Стевану Милошевићу стигла из Бања Луке, док је за скуп љубавних сонета добио књижевну награду у Мркоњић Граду. Треће признање стигло је из Крушевца, такође за љубавни, ''Безболни сонет.''
''Веома ми је драго што су сонети отворили ову годину, ја волим сонете, почетком прошле године сам кренуо са писањем истих и драго ми је што их је стручни жири препознао и у Бања Луци и у Мркоњић Граду и у Крушевцу. Сонети могу да се баве било чиме, ови које сам ја писао се баве љубављу као вечитим питањем сваког човека, али и духовношћу, један од њих је посвећен Богородици, а исти је и освојио друго место у Бања Луци, а ови остали су били љубавни.''
Милошевић каже да док пише не размишља о потенцијалним наградама, али свака коју добије ствара нову радост и потврђује да је оно што ради добро. Најављује и збирку песама за одрасле под називом ''Поетска микрофонија'' за коју је већ добио рецензије академика Матије Бећковића и Благоја Баковића.
''Поетска микрофонија има у себи око 35 песама, сасвим довољно за збирку, не треба претеривати. Када ће она угледати светлост дана, заиста не знам, преговарам са неким издавачима, али оно што мене посебно радује око ове збирке је да су о њој заиста писали наши велики уметници, песници, почевши од Матије Бећковића, који је искрено написао оно што је написао у вези те збирке, а ту је и Благоје Баковић.''
Стеван Милошевић јавности је познат, пре свега, као песник за децу, а овога пута решио је да и одраслима дарује збирку песама. У новој збирци наћи ће се мисаона, духовна, љубавна, али и родољубива поезија.
Изложбом у Дому културе у Бујановцу почело је обележавање 950 година постојања манастира Свети Прохор Пчињски.
Поштоваоци духовности биће у прилици да током недеље погледају неколико десетина икона, реликвија манастирских рукописа.
Иначе током читаве године у целој Србији и иностранству низом манифестација биће указивано на изузетан значај који ова светиња има за православље и државу Србију.
Опширније...
Меморијална рестроспективна изложба „Трагови у бескрају“,посвећена врањском сликару Горану Станковићу, отворена је у Галерији Народног Универзитета. Представља његово стваралаштво од прве изложбе 1985. године у дворишту Прибојчићеве куће, до слика насталих 2018. године.
Постхумна изложба слика Врањанца Горана Станковића, дугогодишњег управника Галерије Народног Универзитета подсетила је на његов стваралашки пут на Факултету примењених уметности у Београду, где је завршио индустријски дизајн у класи професора Богољуба Теофановића. Једноставност његовог стваралаштва, где је тежио да једним јединим потезом искаже своју ликовну идеју, расположење и поетику.
Ликовни сарадник Галерије, Дина Томић подсетила је да је Горан Станковић последњу изложбу приредио 2015. године. Припремао се за ретроспективну изложбу а сада је пред нама његова постхумна ретроспективна изложба радова насталих од прве изложбе 1985. године у дворишту Прибојчићеве куће, до оних насталих 2018. године. Станковићеве слике су експресионистичке, грађене жестоким гестом у једном даху, у јаким ритмовима. Изложбу је отворио близак пријатељ овог сликара Жикица Димитријевић, писац и песник.
Жикица Димитријевић из Удружења књижевника Врања и близак пријатељ Станковића, истакао је да је овај сликар досегао савршенство у једноставности. Да гледајући ове његове трагове, он нас може да посматра некуд из бескраја. На сваке две године оваква изложба биће бијенална са радовима стваралаца потеклих из Ликовне радионице коју су покренули он и његова супруга, сликарка Весна Маринковић Станковић. Биће то прилика да млади ствараоци поникли у Ликовној радионици буду представљени јавности, као и они који су већ пронашли свој сликарски израз и остварили се као уметници.
Сликарка Весна Маринковић Станковић истакла је да уколико би поредили сликарство и књижевност, Горанов сликарски израз био би најближи Хаику поезији. Његовог стваралаштва карактерише једноставност, јер је тежио да пронађе тај један, једини потез четке, којим ће да искаже своју ликовну идеју, расположење и поетику.
Сензибилно и страствено, Станковић је својом палетом оставио трагове у бескрају.
У Дому културе у Бујановцу отворена је изложба под називом ''Духовно и културно благо манастира Преподобног Прохора Пчињског'' и промовисано фототипско издање монографије ''Манастир Светог Оца Прохора Пчињског. На овај начин почело је и обележавање великог јубилеја, 950 година манастира Преподобног Прохора. У току целе године биће организован низ манифестација поводом значајне годишњице.
У овом периоду ученици су чести посетиоци библиотеке и због мањих обавеза у прилици су да узму и наслове који нису обавезна школска лектира.
Библиотека годишње набави у просеку око 4 000 наслова што из сопствених средстава, из откупа, односно као поклон од Министарства просвете или од пријатеља који поклањају књиге.
Продужетак распуста добро је дошао ученицима, љубитељима књига који ових дана често посећују библиотеку. Омиљени су им дечји писци, али читају и друге.
Библиотека је на последњем Београдском сајму набавила бројна нова издања, која су већ стигла, тако да имају за сваког по нешто.
"Деца, у зависности од узраста, читају оно што су чули или им је неко препоручио. Школску лектиру читају само онда кад морају. Интересовања су различита", каже Александра Антић- библиотекар.
За децу која се још увек нису одлучила како да корисно искористе слободно време, из библиотеке препоручују роман „Зедси“ Гордане Влајић, дечјег писца, која је недавно гостовала у Врању поводом Светосавске недеље. Изузетно популарну и читану Весну Алексић и њен нови роман „Птица на ветар“, роман „Позив“ Николете Новак који је добио награду на сајму за дечју књигу године, и авантуристички роман „На путу сребра“ Гордане Малетић који читаоца враћа у дешавања у 15. веку.
Одрасли такође имају велики избор. Антић сугерише да обрате пажњу на италијанског аутора Лоренца Маронеа, који је скроз непознат и нов нашим читаоцима, а занимљиво и оригинално пише. Као и на књигу „Свет по Гарпу, Џона Ирвинга.
"Оно што је мени било посебно занимљиво у последње време је нови роман Синише Ковачевића, „Освајање завичаја“. Ово му је други роман написан по драмском тексту „Велика драма“ који се игра успешно дуго година у Народном позоришту. Задовољан је што су га пријатељи наговорили да напише и књигу", каже Александра Антић- библиотекар.
Из библиотеке апелују на читаоце који су позајмили књиге, да их врате, без обзира на кашњење или неки други разлог, јер и други желе да их читају. У дане празника неће радити, а од уторка функционишу редовно.
У свету се иначе данас обележава Међународни дан даривања књига који је установљен пре 8 година са циљем да се деца, али и сви остали мотивишу да читају. Иницијатива је пробудила велико интересовање код љубитеља књига широм света.
Председник Скупштине града Дејан Тричковић, поводом Дана државности Србије, отворио је у Галерији Народног музеја у Врању изложбу посвећену доктору Владану Ђорђевићу. Овај војни лекар, књижевник, државник и дипломата с краја 19. и почетка 20.века, оснивач је Војне болнице у Нишу, као и Српског лекарског друштва и Црвеног крста Србије. О посвећености, знању и стручности, још једног недовољно познатог, свестраног патриоте у историји Србије, говорили су историчари и представници Народног музеја у Нишу и Врању, као и нишке Војне болнице.
Изложба под називом "Заборављени јунак доктор Владан Ђорђевић" отворена је као подсећање и признање човеку који је, завршивши медицину у Бечу крајем 19.века, учествовао у ослободилачким ратовима Србије од Турака и основао, као први образовани хирург у Србији, Војну болницу у Нишу.
Председник Скупштине града Дејан Тричковић, рекао је да доктор Владан Ђорђевић није заборављени јунак, већ недовољно позната личност, поготову младим генерацијама. Његово образовање и све што је учинио за свој народ, могу им бити путоказ у образовању и даљем животу.
Kао политичар-председник српске Владе и министар просвете и привреде, као и црквених питања, доктор Владан Ђорђевић истакао се као патриота у решавању важних националних питања. Доктор Дејан Антић истакао је да је доктор Ђорђевић био дипломата у Атини и Цариграду борећи се подједнако за решавање српског, националног и црквеног питања. Директор Војне болнице доктор Јовица Станојковић истакао је у припреми изложбе да ће нас други утолико више ценити уколико поштујемо своје претходнике. Зато је наша обавеза да поштујемо своје претке.
Личност др Ђорђевића осветлили су и организатори, представници Народног музеја у Нишу и Врању, као и нишке Војне болнице. Директор Народног музеја у Врању Саша Стаменковић рекао је да је отварање ове изложбе патриотски чин, и да су се око тога окупили потомци славних предака.
Кустос Народног музеја у Нишу и аутор изложбе Ивана Груден Милентијевић подсетила је да је овај, необично свестран човек, био је не само врстан хирург, већ и лични лекар Милана Обреновића, као и оснивач Српског лекарског друства и Црвеног крста Србије. Подједнако успешно управљао је Београдом. 1905. дао је оставку на место председника Владе и повукао се у Беч. У тешком сиромаштву умро је у санаторијуму у Висбадену.
Портпарол нишке Војне болнице Мила Недељковић подсетила је да је само 11 дана од ослобођења Србије од Турака др Ђорђевић основао Војну болницу у Нишу и да је та болница већ 142 године на том истом месту. У знак захвалности 22. јануара откривена је биста оснивачу. Српска академија наука и уметности прогласила је 2020. годином доктора Владана Ђорђевића.
У програму су учествовали камерни оркестар и хор музичке школе "Стеван Мокрањац" и солиста Ненад Смиљковић, припадник 4. бригаде Kопнене војске. Отварању изложбе присуствовали су представници града, војске, епархије врањске, јавних предузећа и установа.
У Галерији Народног музеја у Врању сутра ће бити отворена изложба под називом „Заборављени јунак др Владан Ђорђевић“. На изложби која се организује поводом Дана државности, говориће рецензент изложбе, др Дејан Антић са Универзитета у Нишу, Ивана Груден Милентијевић, кустос Народног музеја у Нишу и Саша Стаменковић, директор Народног музеја Врање. Српска академија наука и уметности прогласила је 2020. годину „Годином академика Владана Ђорђевића“. Отварање изложбе заказано је за 18 сати и 30 минута. Организатори су Народни музеј Врање у сарадњи са Народним музејом у Нишу.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
