Култура
На програму „Бориних позоришних дана“ вечерас ће бити одиграна “Сељачка опера”, по делу познатог мађарског писца Беле Пинтера, у режији Атиле Kерестеша.
Ово узбудљиво музичко сценско дело настало је у копродукцији Новосадског позоришта и Народног позоришта из Сегедина.
Представа је пуна обрта, почев од сеоске наиве, преко сентименталне драме до инцестуозне трагедије, а глумци Новосадског позоришта приказују се и као одлични певачи.
Велика посвећеност и храброст публике, ансамбла врањског позоришта, гостујућих глумаца и локалне самоуправе, одржали су традицију фестивала „Борини позоришни дани“ и у овако неизвесним околностима. На отварању овог празника позоришта, селектор фестивала Слободан Савић,иразио је захвалност и дивљење свима који су допринели да овакав фестивал са годинама добија на квалитету , иако географски удаљен од великих центара културе.
Селектор фестивала Слободан Савић рекао је да је веома важно за Врање и и локалну самоуправу да се одржи континуитет оваквог позоришног фестивала. Утолико је то значајније у времену када смо заборавили на основне међуљудске облике контаката као што су руковање, загрљај, пољубац, да је велика храброст публике и глумаца који ће за њу играти, да су се окупили у оволиком броју.
Очекивања публике и виђење и концепт режисера Никите Миливојевића у овом случају су се подударили, јер је усамљеност човека и настојање да је превазиђе, суштинска тема „Травничке хронике“ и проблем са којим се среће велики део човечанства. Режисер Никита Миливојевић каже да је цела представа један велики унутрашњи монолог, јер то је такав текст Андрића који готово да нема дијалог, због чега је „Травничку хронику“ било веома тешко пренети на сцену. Али је добра ствар, што Андрић ово, као и друга дела пише у сликама, тако да је представа углавном визуелна.
Глумац Зоран Карајић нагласио је да иако ова представа говори о давнашњим, конзулским временима, ми чујемо ствари које нам Андрић говори у далекој прошлости, а чујемо и препознајемо их у овом времену, е то је највећи квалитет ове представе.
Глумачка трупа Српског Народног позоришта из Новог Сада и Народног позоришта Сомбор, зналачки сценски покрет Амалије Бенет и визуелни сценски ефекти држали су пажњу публике пуна два часа.
Представа је још једном потвдила аутентични таленат режисера Никите Миливојевића и непролазну вредност дела Иве Андрића.
У оквиру пратећег програма фестивала у Галерији Позоришта отворена је изложба 16. Међународног тријенала ,,Позориште у фотографској уметности'', Стеријиног позорја.
Отварању фестивала присуствовао је градоначелник Врања са сарадницима.Покровитељи 40. Бориних позоришних дана су Град Врање и републичко Министарство културе и информисања.
Од вечерас у Врању почиње прави позоришни празник, отвара се 40. Фестивал „Борини позоришни дани „. У селекцији Слободана Савића, биће одигране четири представе које су биле међу најзначајнијима на сценама српских позоришта у протеклој сезони. Фестивал отвара представа Српског народног позоришта из Новог Сада „Травничка хроника“ у режији Никите Миливојевића, једног од наших најзначајнијих редитеља, који присуствује отварању.
Фестивал „Борини позоришни дани“ представља најзначајнији културни догађај не само за град већ и регион.Организује се у тренутку када је због епидемилошке ситуације укупна ситуација неизвесна, али је изгледа „уметност оно што ће спасити свет“.
Директор Позоришта Ненад Јовић каже да обновљена зграда позоришта сада пружа могућност да доведемо највеће и најзахтевније представе. Осим тога, велика је заслуга локалне самуправе што је великом подршком омогућила да се и у овим околностима, организује овај и фестивал „Јоаким Вујић“. Околности су такве да многи велили градови са значајнијим буџетима укидају фестивале или су на делу драстичне рестрикције.
Један од наших најаутентичнијих и најнаграђиванијих редитеља, који готово више ради на иностраним позоришним сценама него код нас, Никита Миливојевић први пут је у Врању и његова представа „ Травничка хроника“ отвара фестивал.
Он каже да је изненађен како је Позориште „Бора Станковић“ лепо. Али да је још важнији дух који је унет у театар. Рекао је да се веома радује што својом представом отвара фестивал, практично једним великим писцем отвара фестивал са именом другог великог писца. Ако постоји Андрић, ако постоји Бора Станковић то је само наизглед лако, суштина је судбина човекова , а то је нешто као античка трагедија.
Миливојевић поставља представе на највећим европским сценама, али се углавном бави комадима класика, па и не чуди да је оснивач Шекспировог фестивала у Србији. Нашег нобеловца Андрића сматра не само најзначајнијим српским писцем, већ значајним и у глобалним оквирима.
Миливојевић истиче да је довољно само слушати Андрићеве реченице са сцене и да имате пуну представу позоришта и уметности, оно што нам показује ко смо, шта смо и како живимо сада и како ћемо у будућности.
Карте за ову представу су распродате као и за представу Народног позоришта из Београда „Калигула“. Све представе почињу у 20 сати.
Јубиларни 40. позоришни фестивал „Борини позоришни дани“ ове године у Врању ће од 21. до 24. октобра бити организован под слоганом „Садашње у прошлости“. Фестивал ће отварити представа „Травничка хроника“, следе „Сељачка опера“, „Калигула“ и „Пасивно пушење“. У пратећем програму планирани су представа за децу „Чаробњак из Оза“, изложба фотографија и промоција књиге.
Један од позоришних фестивала у Србији са дугом традицијом, „Борини позоришни дани”, ове године ће од 21. до 24. октобра под слоганом „Садашње у прошлости“ обележити свој јубилеј, 40 година постојања.
Заменица градоначелника Зорица Јовић истакла је да фестивал настављљ своју традицију захваљујући чему Врање заузима високо место на културној мапи Србије. Опстао је и у изузетно тешком времену, након паљевине зграде, али глумци нису дозволили да се ни тада овај фестивал не угаси.
Уз честитке глумцима на свим успесима које нижу на фестивалима, заменица градоначелника Зорица Јовић нагласила је да ће Град и ове године максимално подржати фестивал посвећен великану српске књижевности Бори Станковићу. Напоменула је да се нада да криза изазвана епидемијом неће пореметити ток фестивала.
Директор позоришта Ненад Јовић истакао је да су у позоришту поносни да у тренутку када се многи фестивали у Србији гасе или трпе драстичне рестрикције, да овај фестивал опстаје захваљујући подршци града. Селектор Слободан савић уврстио је ове године четири представе у званичну селекцију фестивала.Сигуран је да ће захваљујући квалитету представа Врање бити центар културних догађања у региону.
Фестивал ће отворити представа „Травничка хроника“ Српског народног позоришта из Новог Сада, рађена по тексту Иве Андрића, у режији Никите Миливојевића . Наредне вечери биће одиграна “Сељачка опера”, познатог мађарског писца Беле Пинтера, у режији Атиле Kерестеша. Настала је у копродукцији Новосадског позоришта и Народног позоришта из Сегедина. У петак, 23.октобра, представом “Kалигула”, по тексту Албера Kамија, у режији Снежане Тришић, представиће се Народно позориште из Београда. Последњег дана фестивала, у суботу, биће изведена представа Звездара театра, “Пасивно пушење”, по тексту Небојше Ромчевића, у режији Егона Савина.
Уметнички руководилац позоришта Бојан Јовановић рекао је да је изузетно значајно да фестивал опстаје чак и у овако тешком тренутку, да ће публика опет бити у сали позоришта, јер без ње ништа не би имало никакво смисла. У оквиру пратећег програма 40. “Бориних позоришних дана“, публика ће имати прилику да погледа изложбу „Позориште у фотографској уметности“ Стеријиног позорја. Следи промоцију романа „Црна птица“, младе драматуршкиње из Врања Александре Јовановић, као и дечија представа врањског позоришта „Чаробњак из Оза“.
Град ће подржати фестивал са два милиона динара, а Министарство културе са 600 хиљада, уз учешће јавних предузећа и организација. Уз све превентивне мере сала ће моћи да прими 161-ог гледаоца.
Цена појединачних улазница је 700 динара, а цена комлета улазница за цео фестивал је две хиљаде и 500 динара. Улазнице за све представе, готово су распродате.
Уметност се просто деси, а она је и разлог дружења, нарочито са децом. Недавно се писац Стева Милошевић из Врања, дружио са децом југа Србије, а нама је данас пренео део атмосфере са тог сусрета.
Недостаје овог октобра Сајам књига писцима, читаоцима и многобројним посетиоцима. Нема нових издања, издавачи су се повукли, а спремне књиге чекају неке боље дане, што је случај и са делима нашег, већ афирмисаног писца Стевана Милошевића. То не значи да нема дружења са децом, која чини се писци и највише воле.
- Ужелео сам се дружења са децом и где можемо да причамо о писању, јер су то деца која пишу, делили смо искуства, слушали једни друге и то су лепе успомене, каже наш млади писац Стеван Милошевић.
Атмосфера је била одлична и показало се да та дружења много недостају свима, а нарочито деци. Њих све интересује, каже писац, и форма и суштина стварања једног књижевног дела.
-Треба подржати децу која желе да се баве било којом граном уметности. Треба им пружити подршку, јер је то важно за њихив развој. Управо они на тим сусретима уче нешто ново, сазнају оно што им може користити у даљем стваралачком раду, али не само они већ и ми који смо дошли из сваког сусрета са њима научим нешто ново,каженаш саговорник.
Његове књиге за одрасле, како сам каже, прожете су сатиричним хумором, а дечије песме, осим што носе важне поруке, такође су пуне хумора.
-Мислим да је то најзанимљивији начин за учење, хумор, игра, не постоји бољи начин. Ако се држимо праисторијских правила, мислим да ће деци бити досадно и док читају, зато су потребне иновације у писању, а нарочито када је у питању дечија књижевност, моје средиште је хумор. Волим да насмејем некога и тада се и ја осећам лепо, додаје он.
Опширније...
У градску библиотеку у Врању стигло је више од 1600 књига из откупа посредством ресорног министарства. Издавачи су због актуелне епидемиолошке ситуације и одлагања сајма књига понудили попусте и појачали интернет понуду, па се тако очекује још нових наслова у врањској библиотеци.
Љубитељи писане речи са нестрпљењем чекају октобар, месец књиге, попуста и нових наслова. У врањској библиотеци, управо из тог разлога, актуелни су попусти за упис који ће трајати до краја месеца. Међутим интересантније је што управо у ово време стижу и нове књиге. Сваке године одређени број откупи министарство и дистрибуира свим библиотекама, а пошто је у октобру и сајам књига, то је прилика да се дође и до популарних издања. Како је ова година специфична по много чему због короне, то се одразило и на библиотечку делатност. Међународни сајам књига у Београду, за сада је одложен за децембар, а да ли ће бити и одржан, то нико не зна, каже Александра Антић, библиотекар.
Зато су многи издавачи баш у октобру, понудили нова издања путем интернета, па ће и библиотеке искористити то да дођу до нових књига.
"Нема толико нових наслова, као што је то био случај ранијих година, на сајму, али набавићемо оно што се нуди и наравно оно што је прикладно", каже Александра Антић- библиотекар.
Због пооштрених епидемиолошких мера у врањској библиотеци, читаоци могу до књига које желе да читају само преко библиотекара, односно уз договор са њима. Већ извесно време није дозвољена шетња поред полица и самостално бирање књига. Најтраженији наслови изложени су у холу, а остали могу да се узмју уз помоћ библиотекара.
"Морамо се сви прилагодити новим условима. На улазу се мери температура, ради се дезинфекција руку, маске су обавезне за све, и за запослене и за оне који долазе у библиотеку и немамо приступа фонду, односно тренутно није дозвољен приступ књигама, што је највећи проблем нашим читаоцима. Велики број њих воли да прошета поред полица и одабере нешто, али сада смо морали да се прилагодимо новим условима. У том новом простору, који је мало скучен је теже шетати, али сви ми се трудимо да изађемо у сусрет нашим читаоцима", библиотекарка.
Антићева каже да се књиге које се враћају најпре одлажу 2,3 дана и не издају се. Тек након тога се нуде другим читаоцима, односно враћају у фонд. Јасно је свима да је разлог заштита наших читалаца и спречавање ширења вируса.
Заменица градоначелника Зорица Јовић најавила је да се наредне године очекује реализација пројекта којим би Врање добило Kултурно-образовни центар. Она је, гостујући у јутарњем програму, објаснила на које ће све начине овај пројекат допринети нашем граду.
Врање је и даље један од ретких градова који нема Културни центар. Потреба за кровном установом, која би преузела све активности везане за организацију културних дешавања у граду, довела је до идеје да се постојеће установе културе обједине.
„Доћи ће то укрупњавања највероватније три установе културе. Све те установе ће функционисати под једним кровом, односно биће један директор, ради уштеде у буџету, и он ће бити одговоран за функционисање целе установе, а на нижем нивоу, све те установе ће имати своје програмске руководиоце“, рекла је заменица градоначелника.
Она наглашава да, иако је једна од главих идеја уштеда у буџету на свим нивоима, ништа што се тиче рада тих установа и што се тиче ангажовања радника и њихових активности неће укинути.
"Сви запослени прелазе у нову установу. Неће бити смањења броја запослених који су ангажовани на неодређено, неће бити отпуштања, само ће доћи до реорганизације“, додаје заменица градоначелника.
С обзиром да се установе културе у потпуности финансирају из буџета, коначан план и програм би требало да буду готови до усвајања буџета, како би све потребе нове установе биле адекватно покривене.
„Сматрам да ће та нова установа много боље функционисатти, него ове сад исцепкане, свака вуче на своју страну, а опет немамо онај крајњи циљ и резултат који би требало да имамо. Мислим да ћемо квалитетније наступити следеће године када је функционисање установе у питању, а кад кажем квалитетније мислим на програм који ће се наћи“, закључује Зорица Јовић.
У конкуренцији најзначајнијих професионалних позоришних кућа Србије, глумачки ансамбл позоришта „Бора Станковић“ са представом „Нечиста крв“, однео је половину, од укупно осам награда на такмичарском фестивалу „Позоришно пролеће“ у Шапцу.
Представу „Нечиста крв“ која је покупила половину свих награда на шабачком фестивалу режирао је Југ Ђорђевић, драматургију је урадила Тијана Грумић, а сценографију Андреја Рондовић. Премијером ове представе глумци врањског позоришта су први пут стали на сцену обновљеног позоришта у октобру прошле године.
Директор врањског позоришта Ненад Јовић истиче да су освојене награде за најбољу режију, најбољи драматуршки текст, најбољу сценографију и за најбољи женски ансамбл. Што се тог дела позоришне дружине тиче, Јовић каже да се, без икакве скромности, ради о заиста изузетним глумицама.
Награде су на свечаности додељене синоћ и биће још један доказ преданости врањског театра позоришној уметности. Иначе, фестивал у Шапцу основан је на иницијативу писца Душана Ковачевића који је и председник уметничког савета фестивала, селектор је Зоран Карајић, а међу члановима уметничког савета су и глумци Мира Бањац и Воја Брајовић.
Директор врањског позоришта, каже да је овај успех тим већи ако се зна да су награде освојене у конкуренцији са Битеф театром,Српским народним позориштем из Новог Сада и другим престижним професионалним театрима у Србији. То је резултат озбиљног рада и политике врањског позоришта на ангажовању младих глумаца који су и сада доказали да су најбољи.
Већ вечерас позоришна трупа врањског позоришта гостује у Краљеву са представом „Женски разговори“.Пралалено теку припреме за два фестивала у Врању 40. “Борине позоришне дане“ и 56. Фестивал „Јоаким Вујић“.
Четири од осам награда припало је је ансамблу врањског позоришта на управо завршеном фестивалу “Позоришно пролеће“ у Шапцу.
За представу“Нечиста крв” на овом такмичарском фестивалу, врањски тетар освојио је награде за најбољу режију (Југ Ђорђевић), најбољу сценографију(Андреја Рондовић), најбољи женски ансамбл и најбољу драматизацију (Тијана Грумић).
Проглашење победника и додела награда по категоријамабиће организовани данас. На фестивалу “Позоришно пролеће“ у Шапцунадмећу се најбоље, нове предстаеа институционалних позоришта Србије.
Организатори су Град Шабац и Шабачко позориште, уз подршку Министарства културе и информисања.
Селектор Фестивала је Зоран Kарајић, а председник Уметничког савета Душан Kовачевић.
Позоришна публика Врања и региона моћи ће ове године да прати два фестивала. Најпре ће од 21. до 24. октобра бити организован 40. Фестивал „Борини позоришни дани“ на коме ће бити приказана четири најбоља позоришна остварења из протекле сезоне. По први пут, у Врању ће од 26. октобра до 02. новембра гостовати престижни Фестивал професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“, 56. по реду, под слоганом „Страх, смех, слобода“.
Прави позоришни празник очекује љубитеље позоришта у Врању и региону крајем октобра. Заједница професионалних позоришта Србије недавно је донела одлуку да због свеукупне ситуације, буду обједињени 40. „Борини позоришни дани“ и 56. Фестивал „Јоаким Вујић“. Међутим, на иницијативу града, због значаја ових културних манифестација, оне ће ипак бити организоване самостално, једна за другом од 21. Октобра до 2. новембра. Врањско позориште наставља да на „Борине позоришне дане“ доводи ансамбле са најбољим представама у Србији у протеклој сезони.
Бојан Јовановић уметнички руководилац врањског позоришта истиче да на 40. фестивалу „Борини позоришни дани“ од 21. до 24. октобра гостују представе „Травничка хроника“ Српског народног позоришта из Новог Сада и Народног позоришта из Сомбора, “Калигула“ Народног позоришта из Београда, „Сељачка опера“ Српског народног позоришта из Новог Сада и представа „Пасивно пушење“-„ Звездара театра“. Програм „Бориних позоришних дана“ за децу, биће на сцени врањског позоришта 25. октобра. Селектор фестивала,чији је покровитељ град Врање, је Слободан Савић.
Одмах потом, под слоганом „Страх, смех, слобода“, почиње 56. Фестивал професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ .
Јовановић каже да фестивал отвара представа „Нечиста крв“ врањског позоришта. Ансамбл Народног позоришта из Лесковца у копродукцији с Народним позориштем из Приштине играће представу„Ако се пробудиш или као да је важно“, а Kњажевско – српски театар из Kрагујевца комад „Женидба и удадба“. Лесковачког позоришта одиграће представу „Свици“, а Шабачко позориште „Два витеза из Вероне“. Фестивал затвара представа „Страх, једна топла људска прича“, Народног позоришта из Пирота.
Представа „Лавина“ урађена је у копродукцији Регионалног позоришта из Новог Пазара и Пулс Театра из Лазаревца. Последњег дана фестивала, у част награђених, биће одиграна представа “Власт и њена опозиција” Народног позоришта из Ниша.
Фестивал организује Заједница професионалних позоришта Србије уз подршку Града Врања и Министарства културе Републике Србије. Селектор фестивала је Бранислава Илић.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
