Највеће успехе у историји свог постојања, позориште „Бора Станковић“ постигло је у протекле три године, оценио је на конференцији за медије директор врањског театра Ненад Јовић. Најавио је да ће нова зграда врањског позоришта , са најсавременијом сценском опремом бити сигурно отворена до краја ове године.

Освојеним наградама на домаћој и иностраној сцени у протекле три године, Позориште „Бора Станковић“ постигло је највеће успехе у историји свог постојања . Ово је на конференцији за новинаре рекао директор Позоришта  Ненад Јовић, сумирајући резултате  у  том  периоду.

Директор Ненад Јовић  рекао је да је врањски тетар у позоришном свету Србије  у претходним годинама био препознатљив по континуираном раду и успесима, упркос свим тешкоћама које су их пратиле  након пожара који је уништио позоришну зграду. Почетком 2017. од стране најпризнатијих театролога Србије  врањско позориште уврштено је у пет најбољих у Републици,  по продукцији.

Упркос недостатку сопственог простора успели  су да редовно средом наступају на вечерњој сцени и недељом са представом за децу,подсетио је набрајајући  награде и признања које је добила позоришта трупа. 

Ненад Јовић истакао је да су са представом „Ружа увела“ у 2017. први пут ушли у такмичарски део „Стеријиног позорја“. Исте године на међунаропдном фестивалу у Русији са представом „Три сестре“ Антона Павловича Чехова освојили Гранд При фестивала.

На конференцији је било речи и о отварању обновљене зграде позоришта која ће се  простирати  на  три хиљаде  800  квадрата, што је 40 одсто више корисног простора у односу на некадашњу зграду.

Јовић није могао да прецизира тачан датум отварања новог здања  позоришта али је рекао да ће свакако бити отворено до краја ове године. То ће бити најмодернија зграда тетра у Србији са најсавременијом сценском техником. Имаће једну велику сцену са ротацијом и две мале сцене, а у подруму ће се налазити кабаретска сцена.Највећу захвалност  за овакву обнову зграде дугују држави, односно  председнику Александру Вучићу и кабинету премијерке.

Јовић је изрази наду да ће се позоришно здање само у кратком периоду користити и као биоскопска дворана.

Градоначелник Врања др Слободан Миленковић и градска већница Зорица Јовић приредили су за пријем за писца Милета Костића Дубницу, који је за књигу ,,Додир стварности" добио Специјално признање са златном значком за најчитанију књигу мудрих мисли. Ову награду додели су му Удружење српских књижевника у Словенији и Српска библиотека ,,Вук Караџић" у Љубљани.

,,Честитам Вам на успеху и хвала што кроз своје стваралаштво чувате језик и културни идентитет Врања", истакао је градоначелник др Миленковић. Костић је ове године добио и Златну повељу Удружења књижевника отаџбине у расејању ,,Скор" за свеукупни рад. До сада је објавио 9 књига, у којима има преко 5.000 пословица и народних изрека. Како је Костић рекао на пријему у припреми је још једна књига.

„Мириси раја“ назив је прве збирке песама Ане Митић Стошић из Врања. Ана је професор српског језика и књижевности и одувек је волела писану реч, а посебно поезију. Рецензију књиге су урадили Анђелко Заблаћански и Бранка Марковић, уредник издања је Благоје Савић, а издавач Удружење књижевника Врања. Промоција се очекује у новембру.

За Ану је писање књиге био логичан след догађаја, јер је откад зна за себе, волела писану реч. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду на групи Српска књижевност и  језик. Наставник је српског језика у врањској школи „Бранко Радичевић“ .

У књизи се нашао избор песама које су годинама стваране, подељене у три циклуса: рефлексивни, љубавни и религиозни.

"Почињем песмама рефлексивног карактера окренуте према свету и неком разговору са светом и његовом доживљају. Други циклус песама доноси љубавну тематику и на крају је циклус религиозних песама", каже Ана Митић Стошић.

Ана је лекторисала више десетина књига и другим ауторима, пише рецензије, објављује текстове у књижевним часописима. Осим поезије воли и прозу. С обзиром да јој је један од омиљених писаца нобелеовац Иво Андрић, желела би да се опроба и у писању приповедака.

"Још од средње школе, моја професорка ми  је писала на саставима: „Андрић је жив, умро није“. Тај есеистички стил писања у приповеткама ми је близак и мислим да ће нешто тако бити следеће."

Члан је Удружења књижевника Србије. Недавно је на њихов позив учествовала на књижевном скупу у Словенији. Своју прву промоцију у Врању припрема за новембар. Жели да буде посебна и  да посетиоци уживају у поезији. Након тога најављена су гостовања и у другим градовима.

''Одрони душе'' назив је књиге Бошка Стаменковића која је недавно угледала светлост дана. О овом делу које је  објављено је у издању Удружења књижевника Врања, разговарали смо са аутором и уредником Жикицом Димитријевићем.

Књига ''Одрони душе'' је лирски роман, нектар пишчевих сећања на проведено детињство и младалаштво у селу Златокоп крај Врања, својеврсни омаж вољеном завичају, трајни споменик преточен у речи. Својом судбином, начином живљења и стеченим ауторитетом , аутор сведочи истинитост, уверљивост и проживљеност самог дела.

''Често сам размишљао о родном крају. Због велике чежње за завичајем у мени је почела да се рађа идеја како да на најбољи могући начин опишем свој завичај, Златокоп. То се десило у пролеће 1978. године када сам био студент четврте године На Факултету за физичку културу у Београду, и тада сам написао песму  ''Тамо је завичај''. Од нечега се морало поћи, учинио сам то песмом. Касније сам књигу употпунио  причама и тако је настала књига ''Одрони душе'', каже Бошко Стаменковић, аутор књиге.

 Жикица Димитријевић, познати врањски песник и уредник ове књиге о Бошковом делу каже да се књижевна моћ састоји у начину приповедања, у поетици, у дескрипцији, спајању етике и естетике у књижевном делу. У својој књизи, аутор успева све то.

''Мислим да је Бошко успео да својим описима покаже сву зрелост доброг писца. Само приповедање је спајање естетског и етичког, начин на који онн пише и примена дескриптивних метода је приметна код њега. Једноставност је у ствари и суштина књижевности а књижевност је савршенство. Са великим задовољством сам прихватао да будем и рецензент ове књиге и да напишем неколико редака о овом делу'', додаје Димитријевић.

Ово није прва књига Бошка Стаменковића. Аутор је више стручних и научних радова и књига. Живи у Златокопу и Београду, дружећи се са пријатељима и књигама.

У Галерији Народног унивезитета пред бројном публиком отворена је изложба слика   Данијеле Спасић из Врања . Изложба носи назив ''Пети елемент- Љубав''. Данијела Спасић је дипломирала на Високој школи ликовних и примењених уметности у Београду 2001. године, ради као наставник ликовне културе и активно се бави сликарством.

Данијела Спасић чистим ликовним језиком тка живот. И када је реч о фигурацији и када је реч о апстракцији њене слике су препознатљиве , оне су делови ње саме. Њена дела говоре. Ово је о делима  Спасићеве  рекла дипломирани сликар Весна Маринковић Станковић. Обраћајући се присутнима на отварању изложбе Спасићева је са поносом  говорила о свом ауторском раду.

'' Пети елемент '' би била чиста креација, стваралаштво. Тражила сам себе кроз своја емотивна стања, то се може видети на сликаама. Претходна четири елемента: Земљу, Ваздух, Ветар и Воду радила сам као апстракцију. Пети елемент је рађен на другачији начин. Стигла сам на виши ниво тако да сам кроз своја емотивна стања на овим сликама представила сам теренутке које сам сама проживела, да ли је то чежња, бол , љубав, страст. Све то се може видети на мојим сликама,''  каже Данијела Спасић, аутор изложбе.

Трагајући за оним највишим и најлепшим, Спасићева је открила љубав која поред земље, ваздуха, ватре и воде представља управо пети елемент . Изложене  су  23 слике, а заинтересовани изложбу могу да погледају током  наредне две недеље.