Култура
Поред сталног ангажмана у матичном позоришту, глумачка трупа позоришта „Бора Станковић“ планира значајна гостовања током марта. Осим тога, по први пут у историји врањског позоришта на сцену ће бити постављена луткарска представа.
Гостујући у програму Радио телевизије Врање директор врањског позоришта Ненад Јовић најавио је да ће глумачки ансамбл, након дужег времена играти на сцени Народног позоришта у Београду.
19.марта ове године врањско позориште гостовати на сцени Народног позоришта у Београду са представом „Нечиста крв", рекао је Ненад Јовић. Домаћин ће бити Удружење Врањанаца у Београду на челу са председником професором доктором Драганом Митићем.
Ово је представа о којој се говори у Србији и очекује се да ће тек остварити успех на фестивалима. Тим пре је значајна оваква промоција у београдском Народном позоришту.
Представу „Ружа, увела" ансамбл врањског театра играће у Краљевачком позоришту. У Врању ће 15. марта бити одиграна представа за децу „Чаробњак из Оза", а за најмлађе се у овој сезони припрема још једно изненађење.
Директор позоришта каже да ће најкасније почетком маја на сцени врањског позоришта, по први пут у његовој богатој историји бити постављена луткарска представа. Режираће је реномирани уметник у овој области Дарко Ковачевски, који долази из Бугарске.
Због тренутних радова у позоришту на постављању кино пројектора, сутра неће бити одиграна представа Кеплер 452 Б.
''Филмске новости'' раде на снимању документарца о манастиру Преподобног Прохора Пчињског. Премијера филма очекује се уочи славе Краља Милутина, а у оквиру обележавања великог јубилеја, 950 година манастира.
Документарни филм о манастиру Преподобног Прохора Пчињског, базираће се, пре свега, на монографији ''Свети Прохор Пчињски'' из 2015. године, а планирано је да документарац обухвати читав духовни и монашки живот ове значајне светиње југа Србије. Управо то ће бити највећи изазов, кажу из ''Филмских новости''.
''Основа је монографија која је изашла пре 5 година. Већина актера који су писали су у Београду, већ смо их контактирали, и уз нека друга сазнања, не само на основу тога, доћи ће се до хронолошки испричане приче, од почетка ове светиње, па до данас, које дају гледаоцу и обичном човеку и стручњацима димензију и право сазнање о вредностима, трајању и чудесним својствима које ово место има'', каже Владимир Томчић, директор ''Филмских новости''.
Директор ''Филмских новости'' Владимир Томчић, у изјави за РТВ Врање истакао је и то да су у последњих 15 месеци снимили на Косову и Метохији преко 100 манастира и светиња, а већ су радили и филмски серијал о музеју Православне цркве у Београду. ''Ми као мала установа дајемо квалитет који се препознаје и који је довољно добар да покрива овако важне догађаје као што је прослава 950 година манастира Свети Прохор Пчињски.''
Филм о манастиру трајаће сат времена, а режисер филма је Ивица Видановић, познат по духовним документарним филмовима, а за свој рад понео је бројна признања и награде.
''Ја волим ову форму, документарну, па чак и документарно-играну која даје доста могућности, има тај сазнајни карактер ван овог естетског који мислим да је важан за едукацију и поимање, јер чини ми се да се све мање обраћа пажња дубинском и правом образовању, тако да су овакве емисије важне и за мене су у том смислу велики изазов, да донесу неко знање, лепоту места и ону суштину, а то је монашко трајање кроз јако дуги временски период'', каже Ивица Видановић, режисер.
Епископ врањски Пахомије каже да је у години јубилеја снимање документарца о манастиру Светог Прохора врло важан подухват.
''То је први пут да ће документарни филм о Светом Прохору да се појави, не само на српском, него на више језика. То је захваљујући великом залагању господина Николе Селаковића. Када смо имали Извршни одбор у суботу, 29. фебруара, он је предложио да би било добро да се сними један документарни филм и то је Извршни одбор прихватио и тако да је ево већ после неколико дана дошла екипа ''Филмских новости'' да тај пројекат започну и надамо се да ће он бити завршен у догледно време, а како каже наш народ ''По јутру се дан познаје'' тако да очекујемо да све брзо буде готово и премијеру на добро нашега народа и историје народа и добро ове светиње, јер нажалост манастир је био мало запостављен и код верника и код Срба уопште, па по мало и код других институција'', каже епископ Пахомије, епархија врањска.
У оквиру обележавања 950 година манастира биће приказан и руски филм о манастиру Светог Прохора Пчињског који је рађен прошле године, а у току је превод на српски језик.
Широј читалачкој публици и књижевној јавности представљено је стваралаштво писаца југа Србије. Уз подршку града, Удружење књижевника Врања промовисало је осам објављених књига својих чланова на салонима књига у Пироту и Нишу.
Удружење књижевника Врања настало 2009. , у последње две године оживело је издавачку делатност, истакли су гостујући у програму Радио телевизије Врање Жикица Димитријевић и Ана Митић Стошић. Окупили су не само осведочене писце са завидним бројем издатих и награђених дела, већ и младе књижевне ствараоце. Сада су ширу јавност Србије упознали са објављеним књигама.
Заступник дружења књижевника Жикица Димитријевић истакао је да су у едицији „Првине“ представљене књиге песама младих писаца Ане Митић Стошић и Мирослава Манасијевића. У другој едицији поезији објављена је књига Благоја Савић чији је рецензент Душко Новаковић.
Представљена су и прозна дела Жикице Димитријевића, Бошка Стаменковића, Милета Костића Дубнице и Бранислава Марковића. Напоменули су да је Удружење увек отворено за младе писце. Ана Митић Стошић члан овог Удружења истиче да таленат јесте на првом месту али да је потребно уложити и много рада. У сваком случају препоручила је младима да се не баве толико објавом онога што су написали на друштвеним мрежама, већ да то сакупе у писаном облику и да им се обрате.
Ове године Удружење књижевника Врања планира објављивање две књиге песама.
Ансамбл врањског позоришта одиграо је „Чаробњака из Оза“, прву премијеру представе за децу постављену на великој сцени обновљеног театра. У препуној сали позоришта, више од једног сата пажњу су пленили разиграни глумци, уз оригиналне сонгове, музику и богате и маштовите костиме.
Представа „Чаробњак из Оза“ у режији Александра Ковачевић, свакако ће бити једна од оних за коју ће се тражити карта више. Такав утисак наметнуо се већ од прве бајковите сцене. А оно што је уследило, била је нека врста мјузикла. За то је најзаслужнији Братислав Бата Златковић, универзитетски професор, мултиинструменталиста и аранжер неколико југословенских хитова. Музику је писао на текстове Александре Гловацки. Спонтани аплауз деце као највеће признање глумцима на отвореној сцени, потврђују да се заиста ради о правом спектаклу за најмлађе. Као највернија и најбројнија публика свакако су заслужили овакву представу.
У земљу чаробњака, вила и вештица пренели су их Јелена Филиповић која је тумачила главну улогу девојчице Дороти; Страшила је играо Марко Николић, Лименка - Стефан Станојевић, а Лава Марко Петричевић. Улоге добрих чаробница биле су поверене Жетици Дејановић и Радмили Ђорђевић, а опаку злу вештицу играла је Тамара Стошић. Стражаре су тумачили Драган Живковић и Михаел Стошић, а Бојан Јовановић дао је глас Чаробњаку из Оза.
О сваком детаљу водило се рачуна, тако да су општем утиску допринели богати и маштовити костими Стефана Савковића, као и светлосни ефекти Радомира Стаменковића. Сценски покрет и кореографију урадила је Кренаре Невзати Кери и шминку Марија Ђорђевић.
Мали гледаоци, који су већ однегована позоришна публика, имали су мишљење и о представи и о ликовима који су на њих оставили највећи утисак.
Ова представа биће модел по коме ће се убудуће радити представе за децу, са истим квалитетом продукције, сигурни су у ансамблу врањског позоришта. Репризно извођење било је распродато, а наредно следи 15. марта.
У сали позоришта, испуњеног до последњег места децом и родитељима, премијерно је одиграна представа "Чаробњак из Оза". Више од једног сата, неподељену пажњу публике, пленили су глумци врањског позоришта, предвођених Јеленом Филиповић у улози Дороти. Оригинал и сонгови, музика и костими пренели су малишане у земљу чаробњака, вештица и вила.
Репризно извођење у недељу у подне у потпуности је распродато.
Опширније...
Прва премијера дечије представе „Чаробњак из Оза“ на великој сцени обновљеног театра у Врању, биће прави позоришни спектакл за децу, али и за одрасле.
Овако је, на конференцији за новинаре, најављено премијерно извођење „Чаробњака из Оза“ у суботу у подне. Представу са богатим костимима, специјалним ефектима и оригиналном музиком и сонговима, режира вишеструко награђивана редитељка Александра Ковачевић.
Из буџета града представа је финансирана са око милион динара. Бајка “Чаробњак из Оза“, коју је пре 120 година написао Френк Баум, оживљена кроз истоимени филм у коме је девојчицу Дороти тумачила Џуди Гарланд, један је од најгледанијих свих времена. Познату причу о основним питањима људске егзистенције и социјалних односа, виђених очима детета, на сцени ће оживети и врањско позориште. Како обећавају биће то права посластица и за деци и за одрасле.
Директор позоришта Ненад Јовић рекао је да је ово једна велика и скупа представа, што деца као највернија и најбројнија позоришна публика у Врању и заслужују. Од обнове позоришта ово је највећа таква представа за децу која ће се играти на великој сцени и квалитет продукције је подигнут на највиши ниво.
Представу режира Александра Ковачевић, са наталоженим искуством и респектабилним наградама код нас и у земљама у окружењу. Редитељка Александра Ковачевић оценила је да је имала срећу да ради са бескрајно талентованим ансамблом, пуном радости и енергије, и да су током рада једни другима пружали инспирацију. Представа која се бави процесом сазревања и моделима понашања је нека врста мјузикла, обогаћена је богатим сценским ефектима, великим бројем сонгова и убеђена је да ће је волети и деца и одрасли.
Магија целе представе у потпуности је обузела глумце врањског ансамбла. Уметнички руководилац Бојан Јовановић сматра да ће ова представа бити модел по коме ће се убудуће радити представе за децу, односно да неће смети да заостају у квалитету продукције. Глумица Јелена Филиповић која игра главну улогу девојчице Дороти, истакла је да су сви глумци били подршка једни другима током грађења представе. Тако је направљен спектакл где ће деца имати прилику да схвате шта значи позоришна магија. Глумац Марко Петричевић који тумачи улогу лава рекао је да је оваква представа озбиљан задатак и за много веће позоришне трупе, да глумац оваквим представама одржава дете у себи, што је неопходно. Оценио је да ће „Чаробњак из Оза“ врањског позоришта доживети велики успех и у Врању и на фестивалима.
Неки од најеминентнијих стручњака српског театра учествовали су у грађењу представе. Богате костиме урадио је Стефан Савковић, композитор је Братислав Бата Златковић, кореографију Кренаре Невзати Кери, светлосне ефекте Радомир Стаменковић и шминку Марија Ђорђевић. Премијера је заказана у суботу у подне.
На аудицији за представнице Врања у новом циклусу такмичења Србија у ритму Европе стручни жири одлучио је да су задатку најбоље одговориле две вокалне солисткиње које ће наступити са петочланом плесном групом и представити Врање, које је и овогодишњи домаћин манифестације.
Маријана Стошић, ученица основне школе Предраг Девеџић из Врањске Бање и Ања Кафеџијска, ученица гимназије Бора Станковић представљаће нас на овогодишњем такмичењу Србија у ритму Европе. Осим две вокалне солисткиње, тим из Врања чиниће и плесна група састављена од Теодоре Богдановић, Јоване Јовановић, Александре Ђорђевић, Марије Сотировић и Јане Стошић .
''Ја иначе певам, тако да се нисам генерално припремала за то такмичење, али сам наступала у оквиру неких манифестација, попут Дана Врања, певала сам са бендом, тако да сам донекле и уиграна. За мене нема треме, навикла сам на сцену и на микрофон и на певање на сцени, тако да што се тога тиче - једва чекам. Само бих да додам да је претходне године екипа показала невероватан наступ и морам да признам да ће бити мало тешко да парирамо том њиховом нивоу али сам спремна и надам се и даћу све од себе да оправдам поверење које ми је указано'', каже Ања Кафеџијска, ученица гимназије Бора Станковић.
Будући да је град Врање победник прошлогодишњег такмичења, ове године ће бити домаћин ове интернационалне манифестације.
''Прошлогодишњом победом нашег тима у Врњачкој Бањи преузели смо улогу домаћина ове распеване манифестације за децу. Аудиција је била тешка, условно речено, јер су сви кандидати показали завидне таленте. Посебно је било изазовно одабрати певачки део тима имајући и у виду критеријуме које су поставиле претходнице, а то су Ема, Мила и Софија. Нијансе су одлучиле тако да сада имамо два нова вокала у тиму. Захваљујући политици подршке младима градоначелника Миленковића и градског руководства, ово такмичење јесте добра прилика да наша деца кроз практично искуство постигну нове успехе и уграбе нове шансе, будући да је овај формат, пре свега телевизијски, са милионским аудиторијумом. Тако је Мили и пружена прилика да буде учесник концерта једне домаће естрадне уметнице. Одабрану децу чека напоран рад са професионалним тимом из продукције, а ја сам лично уверен да ће нас достојно представити на такмичењу које ће се одржати у Врању'', каже Милан Здравковић, координатор тима Србија у ритму Европе за Врање.
Према пропозицијама такмичења, тим из Врања представљаће Србију и изводиће нумеру на матерњем језику. Подсетимо, прошлогодишње победнице такмичења Град је наградио и новчаним износом.
“Врањска градска песма као део светског, музичког и фолклорног наслеђа'“ била је тема овогодишњег, другог фестивала организованог у позоришту „Бора Станковић“. Градска већница Зорица Јовић најавила је да ће руководство града истрајати у одлуци да фестивал постане традиционалан и да сачува своју аутентичност. Покровитељ манифестације је Град Врање, уз подршку Министарства културе.
Врањска градска песма уврштена је 2012. године на листу нематеријалних културних добара, што је био поводом покретања фестивала, подсетила је градска већница Зорица Јовић. Градска већница Зорица Јовић изјавила је да је „фестивал покренут на иницијативу градоначелника Слободана Миленковића и градско руководство чврсто је у одлуци да фестивал сачува аутентичност и постане традиционалан. О озбиљности са којом приступају овој манифестацији говоре и резултати које смо као град постигли у области културе.“
О врањској градској песми, као делу светског, музичког и фолклорног наслеђа, током вечери говорили су новинар РТС-а Драган Стојановић и композитор Раде Радивојевић.
Композитор Раде Радивојевић оценио је да врањску градску песми карактерише дерт- јака емоција, да је текст животни и осликава љубав, радост и патњу а мелодија је широка. Радивојевић је изнео предлог да се у Врању оформи фестивал, са песмама чији ће композитори бити инспирисани врањским мелосом. На тај начин би врањским градским песмама био удахнут нови живот. Новинар Драган Стојановић истакао је да врањске песме чувају језик, традицију, богату нематеријалну баштину овог краја, и тако опстају одупирући се новом времену. То је и тренутак да се подсетимо нашег Боре, да застанемо и да ослушнемо.
У музичком делу програма наступили су солисти Ивана Тасић и Бранимир Стошић Каце, уз музичку пратњу солиста и инструменталиста, Слободана Јовановића на хармоници и кавалисте Далибора Младеновића и КУД "Севдах". Током вечери приказан је и краткометражни филм под називом "Врање има душу", праћен аутентичним гласом песмопојке Стане Аврамовић Караминге. А Врањанци су својим присуством показали да врањска градска песма има укорењену традицију.
Покровитељ фестивала је Град Врање, уз подршку Министарства културе.
Градоначелник Слободан Миленковић гостујући у јутарњем програму наше телевизије најавио је да ће монтирање биоскопског пројектора у згради Позоришта започети 4. марта, тако да Врањанци чари биоскопске пројекције могу очекивати врло брзо.
Биоскоп је Врању недостајао свих претходних година и многи су се помирили са тим да никада неће бити у могућности да гледају филмове на биоскопском платну у нашем граду. Међутим, лепа вест је да се то ипак догађа. Врање, коначно, после више деценија добија свој савремено опремљен биоскоп.
''Екслузивно најављујем да монтажа биоскопског пројектора почиње 4. марта. Све процедуре су завршене. Увезена је софистицирана опрема из Америке, ради се о 3Д пројектору. Сама монтажа ће трајати десетак дана. Након тога може се рећи да је Врање коначно добило биоскоп. Осећај и ужитак који се има када се филм гледа у биоскопу је нешто посебно и то је нешто што је недостајало нашем граду. Желим да се захвалим Филмском центру Србије зато што је одобрио средства за пројекат којим смо аплицирали у износу од 11,7 милиона динара. Трудимо се да обезбедимо средства за многе капиталне и вредне ствари од стране државе како бисмо што мање оптеретили наш буџет. Један од тих пројеката који је био потребан нашем граду је биоскоп. Драго ми је што ће наши суграђани сада имати прилику да уживају у биоскопским пројекцијама'', каже Слободан Миленковић, градоначелник.
Још увек се не зна који филм ће бити премијерно приказан на биоскопском платну, каже градоначелник али је свакако најважније да ће биоскоп бити доступан свим генерацијама Врањанаца али и људима који пролазе кроз наш град.
Друге вечери фестивала ''Врањска градска песма'' наступили су вокални солисти Мерима Његомир, Данка Стојиљковић, Ивана Тасић, Бранимир Стошића Каце, Слободан Јовановић Цоби и Тијана Вучковић уз пратњу Народног оркестра РТС-а под управом Владе Пановића.
У концерту посвећеном врањској песми као нематеријалном добру које се налази на листи УНЕСКА Врањанци су друге вечери фестивала уживали преко сат времена. Низале су се врањске градске песме ''попут најлепших бисера'', а вокални солисти сложни су да је изворна врањска песма део српског идентитета и да као таква треба да се чује и ван граница наше земље.
Говорећи о фестивалу и врањској градској песми у изјави за РТВ Врање Мерима Његомир је истакла да се нада да ће фестивал прећи у традицију. ''Свака врањанска песма је права севдалинка, пева о љубави, души, свему ономе што чини човеков живот, посебна је, не може се упоредити ни са једном другом песмом, има своју особеност у музици, текстовима и свему осталом. Сви велики певачи су се огледали у врањској песми, ту се видело да ли неко зна или не зна да пева, ко није био сигуран он није могао ни да се ухвати у коштац са врањском градском песмом, '' изјавила је Мерима Његомир.
Вокална солисткиња Данка Стојиљковић истакла је да лепота врањске песме треба да се чује не само у Врању, већ у целој земљи и ван ње: ''Ја када сам почињала да певам, почињала сам врањском песмом, иако ја нисам Врањанка, али она одговара мом сензибилитету, тако да се радо одазивам позивима организатора и надам се да ће овај фестивал постати традиција. Млади људи, вокални солисти, треба да се баве врањском песмом, јер једино тако можемо да сачувамо идентитет,'' нагласила је Данка Стојиљковић.
Бранимир Стошић Каце, вокални солиста, један од заговорника организације оваквог фестивала каже да сама идеја постоји више од 20 година, али како каже: ''У Врање неје кад ти 'оћеш, него кад оно 'оће.'' Он додаје да је овај фестивал нешто чиме Врање може да се поноси и истиче велику подршку локалне власти у самој организацији. ''Надам се да ће у неким будућим годинaма овај фестивал да превазиђе локалне и оквире наше земље.''
Вокална солисткиња Ивана Тасић, такође један од чувара старог врањског мелоса, додаје да су реакције на фестивал јако позитивне. ''Оно што је најбоље у читавој овој причи је што се фестивал одржава и ове године, дакле, континуитет и трудићемо се да то сачувамо. Најбитније је да на овај начин ми афирмишемо врањску градску песму која треба да добије још значајније место на музичкој сцени наше земље. Ми ћемо се потрудити да својим интерпретацијама допринесемо афирмацији врањске песме,'' рекла је Ивана Тасић.
Слободан Јовановић Цоби, вокални солиста и виртуоз на хармоници, подсетио је да они као вокални солисти имају задатак да одрже врањску градску песму, али и да треба да се додатно ради са младим људима који се баве музиком: ''Треба иза себе да оставимо млади нараштај који ће певати и неговати врањску градску песму.''
Градска већница, Зорица Јовић каже да је задовољна како је фестивал протекао и да се већ размишља о организацији наредног и то са идејом обогаћења програма како би сам фестивал дуже трајао.
На крају концерта сви извођачи изашли су на сцену и заједно отпевали песму ''Русе косе.''
Врањанци су у празнику врањске песме видно уживали, а подсећамо да је организацију фестивала подржао Град Врање, али и Министарство културе Републике Србије.
Директан пренос фестивала наши суграђани могли су да прате на каналу РТВ Врање.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
