Култура
Отварање обновљеног позоришта без сумње је најзначајнији догађај за Пчињски округ, чији је Врање центар културе. Након пожара у јулу 2012. када је позориште изгорело, без подршке Владе Србије и пуне посвећености председника Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић, данас не би били овде, рекао је градоначелник Миленковић на конференцији за новинаре организованој на великој новоизграђеној сцени позоришта. О потенцијалима позоришта, отварању и „Бориним позоришним данима“, визији овог храма културе у будућности и репертоару у наредној сезони, говорили су градска већница Зорица Јовић, директор Ненад Јовић и уметнички руководилац Бојан Јовановић. За новинаре је приређен обилазак ентеријера позоришне зграде, као и кабаретске сцене и позоришног клуба, где је приређен коктел.
„Да осете узбуђење на даскама које живот значе” на тренутак су имали градски званичници и новинари на конференцији на великој новоизграђеној сцени позоришта „Бора Станковић”.
Са нестрпљењем чекамо тренутак отварања овако обновљеног здања позоришта. То је велики тренутак за Врање, Пчињски округ и југ Србије. Градоначелник Слободан Миленковић нагласио је да је само захваљујући подршци и посвећености Владе Републике Србије, председника Александру Вучићу и премијерке Ане Брнабић, позориште обновљено.То је без сумње најзначајнији догађај за Врање које је културни центар југа Србије. Сценска техника и ротациона сцена пружају могућност приређивања оперских и балетских представа, кабаре у подруму омогућава извођење мањих представа, ту је и прелеп изложбени простор, клуб, а на платну великој сцени ће се приређивати 3-де биоскопске пројекције, па ће тако Врање после 30 година добити биоскоп. Култура и креативност стратешка су подручја развоја града Врања и зато је веома важно да је позориште обновљено у пуном капацитету. Влада Србије за обнову је издвојила 173 милиона динара, из буџета града уложено је 195 милиона, од чега је 60 милиона дато за деконтаминацију. Градска већница Зорица Јовић истакла је да су потенцијали позоришта изузетни. И зато је веома важно да је обновљено у пуном капацитету. Због тога имамо могућност да постанемо регионални центар културе, да томе прилагодимо репертоар, да овде радимо и преносе великих оперских представа, а град ће наставити да пружа подршку установама културе. Било је речи о визији развоја позоришта у наредном периоду. Директор Ненад Јовић истиче да је примарни циљ одржати квалитет продукције на вечерњој и дечијој сцени. Шанса ће бити указана младим глумцима и редитељима на академској сцени, активираће се кабаретска сцена и употпунити стручним лицима технички сектор. Уметнички руководилац Бојан Јовановић истакао је да ће се трудити да обогате репертоар представама А продукције у Србији, да наставе са постављањем одговарајућег репертоара сопствене продукције,што ће чинити са много већом одговорношћу. На конференцији је најављен програм отварања позоришта и програм „Бориних позоришних дана”. За новинаре је организован обилазак ентеријера позоришне зграде, од сценског простора, до галерије и ложе, сале за пробе, изложбеног простора, као и кабаретске сцене и позоришног клуба где је приређен коктел.
На завршној вечери „Дечије недеље”, у Галерији Народног музеја представљена је песмарица „Распевани стихови” аутора Жикице Димитријевића и Александре Савић. Стихове за децу, Жикице Димитријевића искомпоновала је и хорски обрадила наставница Музичке школе Александра Савић. Пред бројном публиком композиције је извео дечији хор и бенд Музичке школе. Издавач песмарице jе Удружење „Чувари” из Врања. Промоција песмарице „Распевани стихови” обележила је завршетак манифестације „Дечија недеља” која се ове године у Врању организује по 30. пут. Градска већница Зорица Jовић рекла је на промоцији да је град на конкурсу за суфинансирање проjеката из културе препознао и подржао креативност овог пројекта, тим пре jер jе ово прва таква песмарица код нас. Циљ нам jе да се наjвећа подршка пружи наjмлађима, ту смо да мислимо на њих и свима ставимо до знања да су они будућност Србиjе. Осам песама, међу којима „Кад је Васа био мали”, „Дијета”, „Наслеђе од деде”, „Нова година” и друге, имају у себи и хумора и поуке и пружају деци сликовит свет, топле описе и пријатне мелодијске звуке. Песник за децу Жикица Димитријевић истакао је да је идеја о настанку песмарице настала у Радио телевизији Врање. У збирци је осам песама а последња Звезде, звезде, звездице је једина која је није компонована, већ је то остављено деци да она то учине. Аутори песмарице Жикица Димитријевић и Александра Савић посебан акценат ставили су на метрику, водећи рачуна да се стихови римују како би код деце поспешили памћење и развили ритмичност, како у рецензији оцењује Светлана Николић. Професор музике и хоровођа Александра Савић нагласила је да је идеја да се овако нешто уради настала готово преко ноћи у Телевизији Врање, да је компонујући стихове ослушкивала пулс деце, јер су јој деца највећа инспирација и тако су настале мелодије које су лако певљиве. Илустрациjе у песмарици дело су академске сликарке Весне Маринковић Станковић, а издавач jе Удружење „Чувари Србиjе” из Врања.
На завршној вечери овогодишње манифестације "Дечија недеља", у Галерији Народног музеја у Врању представљена је збирка песама "Распевани стихови" аутора Жикице Димитријевића, песника за децу. Композиције на основу стихова написала је професорка Музичке школе, Александра Савић. Пред бројном публиком ове композиције извео је дечији хор Музичке школе. Уз подршку града песмарицу, чији је уредник Љубица Здравковић Џонов, издало је удружење "Чувари Србије". Богате илустрације урадила је академска сликарка Весна Маринковић Станковић.
У Галерији Народног музеја, вечерас у 19 сати, биће промовисана песмарица „Распевани стихови“, аутора песника Жикице Димитријевића и наставнице музике Александре Савић.
Осам песама врањског песника , искомпонавала је диригент хора Музичке школе „Стеван Мокрањац“, док је девета песмица остављена да деца-читаоци књиге, сами искомпонују.
Илустрације за ову песмарицу необичног формата, радила је позната врањска уметница Весна Маринковић Станковић. У рецензији коју потписује наставница музике Светлана Николић каже се „да ова збирка песама представља мултидисциплинарни начин како се живот деце предшколског и раног школског узраста може претворити у богато искуствено учење, у време пуно радозналости и открића, нудећи прегршт песама, притом будећи њихову маштовитост и креативност“.
Издавач ове занимљиве књиге-сликовнице је Покрет „Чувари Србије“ из Врања.
Вечерас у Галерији Народног музеја промоција је организована у склопу Дечје недеље, а песме ће извести Хор музичке школе у пратњи бенда.
О песмарици ће говорити аутори и чланица Градског већа Зорица Јовић.
Поводом обележавања осам векова утемељења и самосталности Српске православне цркве , у сали Гимназије организовано је предавање под називом "Од Светог Саве до патријарха Павла- осам векова непрекинуте молитве. Историчар Дејана Ристића из Београда, један од водећих стручњака у области заштите културних добара говорио је о 56 поглавара српске цркве. Епископ врањски Пахомије отворио је изложбу под називом "Тамјан и плиш" коју су у холу Гимназије приредили историчар Ненад Стоиљковић и виши архивиста Мирољуб Миша Стојчић. Осам векова аутокефалности Српске православне цркве , историчар Дејан Ристић сагледао је са становишта поглавара односно патријарха који су предводили црквену организацију. Историја српске цркве нераскидиво је везана за историју српског народа. Међутим услед бројних ратних сукоба и освајача који су боравили на овом простору, и црква је, као и народ, трпела последице. Историчар Дејан Ристић истакао је да је СПЦ основана 1219. одине у рангу аутокефалне архиепископије. Међутим њен континуитет је више пута прекидан тако да у континуитету постoји пола миленијума 1346. године уздигнута је у ранг Патријаршије. Када је говорио о свим патријарсима који су били на челу цркве током векова, посебно се осврнуо на оснивача Светог Саву, као и патријарха Павла. Ристић је истакао да када год поменемо Светог Саву мислимо на оснивача, иако је током векова било пет патријарха под именом Сава, од којих двојица из директне Немањићке линије. Када је реч о патријарху Павлу, чини се да је он од народа највољенији поглавар СПЦ. О патријарху Сави Трећем говорио је и епископ врањски Пахомије отварајући изложбу "Тамјан и плиш" посвећену великом јубилеју Српске православне цркве. Eписком Пахомије напоменуо је да је Сава 3. боравио у манастиру Свети Парохор Пчињски који је у то време обновљен. Идуће године обележавамо 950 година од оснивања и из тог корена требало би да црпимо животодавну силу. Требало би то да поштујемо јер, ако сами себе не поштујемо то неће ни други чинити. Организатори изложбе историчар Ненад Стоиљковић и виши архивиста Мирољуб Миша Стојчић говорили су о изложби у коју су сажели осмовековну историју наше цркве. Ненад Стоиљковић рекао је да је током осам векова црква била уз свој народ, бранила га и образовала. Миша Стојчић истакао је да су од 10 паноа два посвећена патријарсима Светом Сави и патријарху Павлу. Поставка ће бити пред публиком до 1.новембра. Посебно изненађење вечери приредили су чланови хора Гимназије, који су ненајављено певали у славу Светом Сави, а којима се придружила и публика.
Опширније...
Поводом обележавања Дечиjе недеље, Jавна Библиотека „Бора Станковић”, организуjе интерактивне радионице са песником Властом Ценићем. Радионице ће бити одржане данас у Одељењу периодике са почетком у 15 и 16 сати.
Отварање зграде Позоришта поклапа се са традиционалном манифестацијом „Борини позоришни дани”. Почетак овог својеврсног празника културе обележиће још једна премијера врањског театра, представа „Нечиста крв”. Организациони одбор је на последњој седници усвојио програм овогодишње манифестације, који ће бити богат и разноврстан. Отварање Бориних позоришних дана и саме зграде позоришта отпочеће дечјом опером „Бастијен и Бастијена” 20. октобра. Сутрадан је на програму опера „Коштана” у режији Југа Радивојевића, док ће 22. октобра бити премијера „Нечисте крви”, а одмах након тога представа „Родољупци” Народног позоришта Београд. 24. октобра наступа Битеф театар Београд представом „Мира”. Дан касније представиће се Српско народно позориште Нови Сад и Народно позориште Сомбор Молијеровим „Тартифом”. 26. октобра на програму је Српско народно позориште Нови Сад и „На Дрини ћуприја”, док дан касније у Врању гостује Југословенско драмско позориште и представа „Зашто је полудео господин”. Затварање манифестације Борини позоришни дани обележиће реприза врањске „Нечисте крви”. Поред главног, богат је и пратећи програм, а он подразумева низ изложби, представа за децу, монодраму Зорана Карајића, стенд ап шоу Марка Николића и промоцију књиге Ксеније Радуловић.
Свечано отварање реконструисаног врањског позоришта биће 21. октобра, када званично и почињу ''Борини позоришни дани'', најавио је у директном укључењу у наш програм градоначелник Врања Слободан Миленковић. Очекивања су да отварању присуствује државни врх. Ради се интезивно у и испред зграде театра, а све оне који одавно нису прошли овом улицом, очекује изненађење. Дочекаће их импозантни мермерни стубови на широком улазу, са уређеним степеништем, фантастичним прочељем, које ће их подсетити на стару зграду коју је саградио врањски трговац Јанча Јовановић Балџија, на мирис дрвених дасака, а у стварност вратити жуте бехатон плоче које се управо постављају.
„21. октобра, када званично и почињу ''Борини позоришни дани'' биће свечано отварање премијером опере ''Коштана'' Петра Коњевића у режији нашег прослављеног режисера и нашег Врањанца, који је и стасао у овом позоришту Југа Радивојевића. На отварању оечкујемо и сам државни врх, тако да Врањанци имају разлога да буду срећни, да после толиког времена и сетимо се само контаминације и мукотрпног процеса деконтаминације и свега осталог што је пратило реконструкцију, да коначно добију најсавраменије позориште не само у Србији већ и шире”, каже градоначелник Врања Слободан Миленковић.
Свака част пројектантима и свима који су учествовали у процесу реконструкције, јер су успели да задрже аутентичност објекта, наглашава градоначелник. Сцена ће бити ротирајућа, а у простору где је некада складиштен угаљ, направљена је мала позоришна сцена, што ће за посетиоце бити додатно изненађење.
„Овде ће бити и биоскопски пројектор. Добили смо средства од Филмског центра Србије у износу од 11, 7 милиона динара и до краја године стићи ће и филмски пројектор. Ово је капиталан и вредан објекат, преко 3 милиона евра је уложено, али без помоћи државе не би могао да се оствари. Да није било помоћи државе, личне заинтересованости председника државе, премијерке Брнабић и опредељених средстава у износу од 173 милиона динара не би могли ово да завршимо. За све ово време, локална самоуправа је, од почетка реконструкције, прве и друге фазе, уложила 193 милиона динара”, наглашава градоначелник.
Враћамо се врањској позоришној традицији, а дан пре свечаног отварања биће одиграна оперска представа за децу у извођењу Народног позоришта из Београда. Наши малишани ће имати ту част да први уђу у позориште, истиче градоначелник.
Најбољу дечију песму написао је Стеван Милошевић, песник из Врања, по оцени публике на овогодишњем 26. међународном фестивалу песника за децу „Булкa” , одржаном недавно у Црвенки. У уметности је ,признају и зналци, незахвално и тешко оцењивати шта је најлепше међу свим лепим сликама, песмама, композицијама. Међутим у процени лепоте стихова за децу Стевана Милошевића, дилему одавно немају ни деца, а ни стручњаци. Њему су деца и њихови родитељи доделили прву награду за дечију песму, и због тога му је, каже, ова награда и најдража. Стеван Милошевић, наглашава да су тако гласали они којима је песма и намењена. У питању је међународни фестивал „Булка” , у Црвенки. То је било једно дивно искуство и потврда да оно што ради, ради добро и то допире до деце. Овај фестивал некада је носио назив по песнику Драгомиру Ђорђевићу, чије стваралаштво Стеван изузетно цени и утолико му је награда значајнија. Иначе, је ово један од најзначајнијих таквих конкурса у Србији јер окупља све престижне поете за децу. Милошевић истиче да оно што увек ради у песмама за децу су примесе хумора. То је главни кључ да се допре до деце. На фестивал је послао три песме, „Бувља пијаца”, „Шиш пиш згоде” и „Брза храна из ормана”. Овај песник који на најбољи начин репрезентује и свој град, за који је, каже, много везан, до сада је издао једну поему „Легенда о лептировом срцу” и једну књигу поезија за децу „Аждаја напушта бајку”. Управо ову књигу са богатим илустрацијама у свој редовни програм уврстила је једна од најпризнатијих издавачких кућа. Милошевић ће на предстојећем Сајму књига у Београду излагати своју књигу песама „Аждаја напушта бајку”.
Монографија „Чесма и песма” аутора Драгана Стојановића, новинара РТС-а, промовисана је у оквиру обележавања Дана ослобођења Врања у Првом светском рату. Рецензент књиге је др Владимир Парежанин, професор на Архитектонском факултету у Београду, илустратор Александар Стојановић, архитекта, а уредник књиге Радица Смиљковић. Издавање монографије финансијски је подржао град Врање.
Аутор је монографију „Чесма и песма” обогатио фотографијама, цртежима, али и својим песмама. Она се састоји из три дела: чесме и фотографије, цртежи и бунари. Стојановић је представио велико богатство врањских чесама, износећи детаље о местима на којима се налазе или су се налазиле, као и легенде које су везане за ово архитектонско благо града Врања.
„Чесме су моја инспирација, поготово врањанске, растао сам овде, и то је један период мог живота када сам имао неке дивне и лепе догађаје. Чесме су чудесно дело човеково, оне су можда најдемократскија институција на свету. Можете увек да потурите руку под чесму и да се напијете воде, били ви Француз, Енглез, Врањанац или Американац, свеједно. Врање је некада било жубор варош, сокаци су се чесмамам дозивали. Било је у овом малом граду који је имао и десет пута мање становника, 60 чесама. Замислите да сада у Врању има 600 чесама, то не би било сврсисходно, али смо неке чесме запамтили због тога што су и саме ушле у легенду”, каже Драган Стојановић, аутор.
Причајући те легенде аутор се сећа свих градских чесама које су у Врању некада постојале, али и оставља трајно сведочанство о једном времену, локалитету, људима и приликама.
„Врање са ових 40 чесама које су овде поменуте и које сам ја имао прилику да видим и да проучим са аспекта њиховог урбанитета, уметничког постојања, као грађене структуре или урбане феномене, су сведочанство да је Врање кроз изградњу таквих објеката остваривало везу људи са некаквим процесијама, градом, крајоликом, интеракцију људи међусобно. Оне нису само грађени феномени, већ социолошка места сусрета”, каже др Владимир Парежанин, рецензент.
Уз пригодне илустрације, „Чесма и песма” су додатно обогаћене.
„Начин представљања ових чесама био је изазов, мислим да је било битно шта ћу представити, на који начин, на који начин ћу то нацртати и мислим да су, уз фотографије, цртежи јако битан документ, који ће остати као вечити чувар бесмртности тих чесама”, каже Александар Стојановић, илустратор.
Издавање монографије финансијски је подржао град Врање.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
