У оквиру манифестације "Мај, месец музике" вечерас је наступио хор музичке школе "Стеван Мокрањац" под диригентском палицом хоровође Александре Савић. Певали су сви узрасти, од најмлађег до најстаријег, а репертоар се састојао од дечјих, духовних и етно песама. Наступ хора пратио је бенд музичке школе.

У сали Дома војске у 12 сати и 44 минута, симболично у вези са Резолуцијом Савета безбедности 1244, отворена је изложба фотографија под називом „78 фотографија” коју је приредио Душан Миловановић, а организовала 4. бригада Копнене војске Србије.

Изложба садржи 78 фотографија за сваки дан НАТО агресије на Србију. Присутним званицама обратио се бригадни генерал Слободан Стопа, који је подсетио на страдања српског народа за време НАТО бомбардовања. „Током 78 дана агресије извршено је око 2300 ваздушних удара на више од хиљаду објеката широм земље. Било је ангажовано више од хиљаду борбених авиона НАТО снага и лансирано преко 400 хиљада пројектила, укупне тежине 22 хиљаде тона. Употребљено је више од 1300 крстарећих ракета огромне разорне моћи, изручено је 37 хиљада касетних бомби ”, чуло се, између осталог, приликом отварања изложбе.

„Ове фотографије треба да служе као подсетник за незаборав онима који су ова времена преживели, а генерацијама које су рођене, можемо рећи срећом, након ових немилих догађаја, треба да буду опомена за будућност. На хиљаде ратних слика, а камоли ових 78, колико их је на овој изложби, по једна за сваки дан НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, од 24. марта до 10. јуна 1999. године, не би било довољно да се сагледају све димензије бруталног напада највеће светске војне силе на једну малу и недужну државу”, каже бригадни генерал Слободан Стопа, командант 4. бригаде КОВ.

Поставка „78 фотографија” биће изложена у Дому војске у Врању до 7. јуна, а отворена за посетиоце свакога дана од 10 до 19 часова. Ову изложбу имали су прилику да виде грађани Чукарице, Бања Луке и Ниша, а након Врања она ће обићи и Краљево, Нови Сад, Крагујевац и многе друге градове.

У сали Дома војске у Врању приређена је промоција књиге „Џон В. Фротингам – заборављени српски добротвор” аутора Томислава Симоновића, као резултат десетогодишњег истраживања аутора, које је сам финансирао.

Књига „Џон В. Фротингам – заборављени српски добротвор” доноси нове историјске чињенице и податке о највећем српском добротвору, који је од почетка Првог светског рата па до своје смрти 1935. године користио сопствени утицај и новац да помогне ратом уништеној Србији. Џон Фротингам је основао домове за ратну сирочад, занатске школе и један фудбалски клуб, обезбеђивао ратне болнице, и свеукупно уложио у помоћ између два и три и по државна буџета тадашње Краљевине. Оженио се Српкињом и постао један од најодликованијих људи у историји наше земље, да би на крају сећање на његове заслуге скоро у потпуности било избрисано из српске историје. Захваљујући ентузијазму хемичара из Врања, Томислава Симоновића, Фротингамова прича поново је испричана.

„Радио сам више од 10 година, само на писању. Материјал, фотографије, више од 15 година. Да бих добио комплетну документацију и пронашао само годину рођења, морао сам да отпутујем у Француску. Тамо сам ступио у контакт са унуцима Џона Фротингама, са праунуцима нашег познатог научника Симе Лозанића и потомцима једне од најзначајнијих историјских личности Србије, Томе Вучића Перишића. Они су ми 2015. уступили целокупну документацију, ту су драгоцене фотографије које никада до сада нисам видео ни на једној изложби”, каже Томислав Симоновић, аутор.

„Ми Срби често заборављамо своје добротворе, а Џон Фротингам је био највећи добротвор српског народа током Првог светског рата и у годинама између два светска рата, а онда у годинама иза 1945. под утицајем идеологије његово име је напросто избледело из сећања српског народа и књига Томислава Симоновића Фротингама поново враћа у нашу свест и сведочи о размерама доброчинстава које је Џон Фротингам радио у Србији”, каже Љубодраг Димић, историчар.

„У књижевном смислу највећи квалитет ове књиге је књижевни стил којим је Томислав Симоновић написао ову књигу, читате је као најбољи роман, из поглавља у поглавље, сазнајете много о историји Врања и ти ликови оживљавају као литерарни. Ја бих то најтоплије препоручила Филмском центру Србије да по овој књизи направи један сјајан филм и то у једној светској копродукцији”, каже Славица Гароња Радованац, рецензент.

Издавач књиге је београдски Завод за уџбенике, а промоцију је организовала фондација „Џон Фротингам”.

„Томислав Симоновић, иначе Врањанац по рођењу, је преузео на себе, као што се у српском народу често дешава да оно што не раде институције ради ентузијастични појединац, он је написао ту савршену књигу. Иза ње су такође својим ауторитетом стали неки чланови Српске академије наука, тако да мислим да смо данас на правоме месту да започне живот ова савршена књига која ће нам показати да Срби нису били сами, да Србија ни данас није сама, али да треба неговати те пријатељске везе”, каже Драгољуб Којчић, директор Завода за уџбенике.

Аутор, Томислав Симоновић, радио је као технолог у Дуванској индустрији, Памучном комбинату и објављивао научне радове о штетности мангана по људско здравље. У исто време делио је интересовање за историју свога Врања са оцем Ристом, који је давне 1962. године основао Историјски архив.

У оквиру промоције књиге „Џон В. Фротингам – заборављени српски добротвор” приређена је и изложба фотографија из личне архиве Фротингама под називом „Памтимо добротвора”. Изложбу је приредила Мирослава Симоновић, а пригодну видео презентацију Душан Симоновић.

У сали Дома војске у Врању приређена је промоција књиге ''Џон В. Фротингам – заборављени српски добротвор'' аутора Томислава Симоновића, као резултат десетогодишњег истраживања аутора, које је сам финансирао.

О књизи су говорили Драгољуб Којчић, директор Завода за уџбенике, Љубодраг Димић, историчар и сам аутор, Симоновић. Модератор промоције била је Љубица Здравковић Џонов, уредница телевизије Врање, а у представљању књиге учествовали су и глумци врањског позоришта Жетица Дејановић и Марко Петричевић.

Џон Фротингам био је амерички богаташ и филантроп који је од почетка Првог светског рата па до своје смрти 1935. године користио сопствени утицај и новац да помогне ратом уништеној Србији. Основао је домове за ратну сирочад, занатске школе и један фудбалски клуб, обезбеђивао ратне болнице, и свеукупно уложио у помоћ између два и три и по државна буџета тадашње Краљевине. Оженио се Српкињом и постао један од најодликованијих људи у историји наше земље, да би на крају сећање на његове заслуге скоро у потпуности било избрисано из српске историје. Захваљујући ентузијазму хемичара из Врања, Томислава Симоновића, Фротингамова прича поново је испричана.

Аутор, Томислав Симоновић, радио је као технолог у Дуванској индустрији, Памучном комбинату и објављивао научне радове о штетности мангана по људско здравље. У исто време делио је интересовање за историју свога Врања са оцем Ристом, који је давне 1962. године основао Историјски архив.

У оквиру промоције књиге ''Џон В. Фротингам – заборављени српски добротвор'' приређена је и изложба фотографија из личне архиве Фротингама под називом ''Памтимо добротвора''. Изложбу је приредила Мирослава Симоновић, а пригодну видео презентацију Душан Симоновић.

Издавач књиге је београдски Завод за уџбенике, а промоцију је организовала фондација''Џон Фротингам.''

„Време радости” за малишане настављено је и данас бројним културно- уметничким и забавним садржајима. Први дан фестивала ''Време радости'' окупио је велики број деце, али и одраслих. Организатори су и више него задовољни, а деца и родитељи пуни позитивних утисака.

„Импресије су заиста фантастичне, и моје и свих наших суграђана, а најмлађих пре свега. Јуче је било све као што смо планирали, време нас је послужило, програм се је реализовао по плану, без икаквих проблема, синоћ је био један фантастичан концерт овде, било је много деце,сви су певали и играли, стварно мислим да смо циљ постигли, оно што смо и хтели - да овај фестивал посветимо најмлађима и да се они најлепше осећају”, каже Зорица Јовић, већница за културу.

Градски парк данас су посетили и ученици сеоских основних школа, који се налазе и међу учесницима програма. Они су одушевљени манифестацијом, а исте утиске поделила су сва присутна деца. Други дан фестивала обележио је наступ фолклорних ансамбала „Севдах” из Врања и „Врелац” из Врањске Бање.

„Драго ми је што се деца окупљају на оваквом месту. Фолклорни ансамбл ''Севдах'' ће се представити са пар игара. Играће сеоске игре из околине Врања, Шумадију и део из Црноречја, то је почетна група, а мало старија група играће српско Црноречје, тако да ћете видети пола сата игре. То су све деца која први пут наступају, лепо је у граду организовати што више оваквих манифестацијама, да на једном месту може да се види све за децу, али и одрасле”, каже Владимир Јанковић, КУД Севдах, Врање.

„Нама је драго што смо учесници оваквог дечјег фестивала, јер било шта што се ради за децу је веома значајно и за омладину и за наш град и земљу. Ми ћемо данас да се представимо играма из околине Врања и играма из Левча, то је најмлађа група нашег фолклора и овом приликом бих да се захвалим организаторима што су нас позвали да будемо део ове манифестације”, каже Милан Костић, КУД Врелац Врањска Бања

Након наступа фолклорних ансамбала одиграна је представа позоришта Бора Станковић „Три прасета”, а затим се, својим перформансима, представљају ученици свих основних школа из Врања и околине. Крај трећег дечјег фестивала „Време радости” обележавају наступ плесног клуба и први беби маратон „Мами у загрљај”.