56. фестивал професионалних позоришта Србије ,,Јоаким Вујић'' под слоганом „Страх, смех, слобода“ отворио је градоначелник Слободан Миленковић.
,,Велика нам је част што нам је Заједница професионалних позоришта Србије указала поверење да будемо домаћини једног од најзначајнијих позоришних фестивала у земљи. Верујем да ћемо оправдати то поверење и успети да одговоримо свим захтевима које организовање оваквог фестивала подразумева. Искрено се надам да ће амбијент новог позоришног здања врањског театра, као и сам град, допринети доброј фестивалској атмосфери“, истакао је Миленковић.
Фестивал је почео представом „Нечиста крв“, врањског позоришта, у режији Југа Ђорђевића. Трајаће до 2. новембра, а у главном такмичарском програму биће изведено седам представа.
Под слоганом „Страх,смех,слобода“ 56. фестивал професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ вечерас ће по први пут бити отворен у Врању.
Овај престижни фестивал отвара представа „ Нечиста крв“ врањског позоришта. Публика ће до 2. новембра бити у прилици да види седам представа, у селекцији Браниславе Илић.
Организовање фестивала „Јоаким Вујић“ у Врању, својеврсно је признање Заједнице професионалних позоришта Србије, руководству града и колективу врањског позоришта у обнови позоришта и на свим професионалним успесима. Домаћини и отварају фестивал извођењем представе „Нечиста крв“, која је добила четири награде на недавном фестивалу у Шапцу.
Директор врањског позоришта Ненад Јовић каже да се у званичном такмичарском делу фестивала у селекцији Браниславе Илић нашло седам представа.
Ради се о респектабилним представа театара из Крагујевца, Лазаревца, Ниша, Шапца, Лесковца и Пирота.
Народно позориште Лесковац игра представе „Свици“ и „Ако се пробудиш или као да је важно“ . Књажевско српски театар „Јоаким Вујић“ Крагујевац одиграће представу „Женидба и удадба“, док Шабачко позориште наступа са комадом “Два витеза из Вероне“. Народно позориште из Пирота игра представу „Страх, једна топла људска прича“, Пулс театар из Лазаревца долази са представом „Лавина“. Фестивал, 2. новембра, затвара „Власт и њена опозиција“, Народног позоришта из Ниша.
И над овим фестивалом лебди стрепња да ли ће све представе бити одигране због погоршања епидемиолошке ситуације.
Тим пре што ће 40. јубиларни „Борини позоришни дани“ можда остати упамћени и по томе да су половично реализовани.
Од четири селектоване представе, позоришна публика видела је само две. Отказане су представе „Калигула“ београдског Народног позоришта и „Пасивно пушење“ Звездара театра.
Јовић истиче да иако глумци у ове две представе нису оболели од корона вируса, већ су били у контакту са оболелима, због безбедности су представе отказане.
Верује да ће се до краја године ове представе наћи на репертоару врањског позоришта. Публика може да се определи да врати карте и да им у том случају буде враћен новац, или да сачувају карте.
У оквиру фестивала Јоаким Вујић, све представе почињу у 20 сати, а карата још увек има.
Представа „Пасивно пушење’’, Небојше Ромчевића, у режији Егона Савина и извођењу Звездара Театра, која је требало да буде одиграна вечерас у оквиру „Бориних позоришних дана“, отказује се због болести глумца.
Љубитеље позоришне уметности, који су купили карте за вечерашњу представу, контактираће надлежни из Позоришта „Бора Станковић“.
Роман младе Врањанке, драматуршкиње Александре Јовановић, "Црна птица" промовисан је на Малој сцени позоришта " Бора Станковић".
Роман се бави проблемима одрастања 12-огодишње девојчице, која је изгубила оца.
Ово је књига за децу, али и за одрасле, за све оне који пролазе кроз трауматично искуство, чуло се на промоцији.
Осим ауторке, о књизи су говорили књижевна критичарка Марија Божић, драматуршкиња Нада Гојковић, педагог Милица Трајковић и професорка Милица Митић.
Издавач је Креативни центар у Београду.
Монографија "ШОСО Вуле Антић 1970-2020" промовисана је у Галерији Народног музеја у Врању.
Ово значајно дело објављено је поводом великог јубилеја, пола века постојања ове васпитно образовне установе која образује ученике по посебном плану и програму.
У Монографији су обједињени подаци и фотографије о свим директорима, запосленима, али и о постигнуцима и успесима уценика који су се посебно истицали у овом периоду.
Аутори дела су Боривоје Поповић, Верица Стевановић, Маја и Мира Ристић, а рецензент проф. др Стана Смиљковић.
Монографија је штампана уз подршку града Врања и Министарства културе.
У оквиру промоције приредјена је и излозба радова ученика школе Вуле Антић.
Трагична породична прича са певањем и плакањем, уоквирена у музичко сценско дело "Сељачка опера" у режији Атиле Керестеша, оставила је без даха публику на другој фестивалској вечери у Врању. Изузетна глумачка дружина Новосадског позоришта свих 80 минута пленила је даром за игру и вокалним могућностима.
Прича мађарског текстописца и режисера Беле Пинтера, праћена је музиком, која се заснива на мешавини мађарских народних песама, барокног призвука, класицизма и рока. Архетипска тема почиње припремама за свадбу богате породице на селу, да би ствари кренуле крвавим током због инцеста и чедоморства.
Директор Новосадског позоришта Валентин Венцел каже да је комад такав да ће многи гледаоци имати утисак да га је писао Бора Станковић.Установити да се у друши једног човека или етничке групе одиграва исто оно што и у души другог човека, то је оно што би позориште требало да потенцира, те сличности у свим нашим различитостим.
Током целе представе глумци певају текст на мађарском, а превод је титлован, тако да је публици било потребно неколико тренутака да се прилагоде. Међутим, радња приче, музика у којој се преплићу фолклорни елементи мађарског мелоса, са рок тактовима, уз разиграност ансамбла, донели су очекивану магију позоришта.
Уметнички руководилац Новосадског позоришта Роберт Ленард рекао је да је ово јако необичан комад, пародија опере са мађарским народним мелосом, а прича је прави хорор, који се на крају претвара у праву грчку трагедију.
Глумица Новосадског позоришта Емина Салај Ерор оцењује да има у тој причи нешто што није везано за само један народ, за нешто строго локално, већ је нешто што делује и у другим срединама.
То потврђују и импресије гледалаца непосредно након што се спустила завеса.
Градоначелник Врања др Слободан Миленковић и заменица градоначелника Зорица Jовић организовали су приjем за селектора 40. Бориних позоришних дана Слободана Савића и директора врањског театра Ненада Jовића.
У непосредном и приjатељском разговору градоначелник Врања упознао jе селектора Савића са стањем у култури и осталим сегментима живота у граду.
,,Поред нове зграде позоришта, Врање jе добило и биоскоп. Врањска градска песма стављена jе на листу нематериjалног културног наслеђа, а град Врање уврштен на УНЕСЦО Мрежу креативних градова у области музике. Такође, много смо радили на обнављању старих здања као што су комплекс Пашиних конака, пре свега згради Народног музеjа, као и Музеj кући Боре Станковића. У наредном периоду предстоjи нам стављање у функциjу зграде Харемлука и Прибоjчићеве куће'', истакао jе градоначелник Миленковић.
Позоришни критичар и селектор фестивала Слободан Савић изнео jе своjе импресиjе о граду, изразивши наду да ће и у годинама коjе долази имати добру сарадњу са врањским тетаром и градом.
Отказује се вечерашња представа „Калигула“ Народног позоришта из Београда, најновија је информација са фестивала „Борини позоришни дани“.
Наиме, установљено је да је носилац насловне улоге, глумац Игор Ђорђевић, био у контакту са особом зараженом коронавирусом у неком од ранијих ангажмана.
Гледаоцима који су купили карте за ову представу, биће враћен новац на благајни позоришта.
На репертоару Бориних позоришних дана вечерас jе представа Калигула, Албера Камиjа, у режиjи Снежане Тришић и извођењу глумаца Народног позоришта у Београду.
Сутра, последњег дана фестивала, пред врањском публиком jе комад Пасивно пушење, Небоjше Ромчевића, у режиjи Егона Савина и извођењу Звездара Театра.
Дан касниjе, 25. октобра, у пост фестивалском програму, у 12 сати, глумци врањског театра извешће представу за децу Чаробњак из Оза.
Иначе, у оквиру пратећег програма данас ће бити одржана промоциjа романа Црна птица, Врањанке, Александре Jовановић.
Промоциjа jе заказана за 18 сати на Малоj сцени Позоришта ,,Бора Станковић’’.
Трагична породична прича са певањем и плакањем, уоквирена у музичко сценско дело "Сељачка опера" у режији Атиле Керестеша, оставила је без даха публику на другој фестивалској вечери у Врању.
Прича Беле Пинтера, праћена је музиком, која се заснива на мешавини мађарских народних песама, барокног призвука, класицизма и рока.
Архетипска тема почиње припремама за свадбу богате породице на селу, да би ствари кренуле крвавим током због инцеста и чедоморства.
Изузетна глумачка дружина Новосадског позоришта свих 80 минута пленила је даром за игру и вокалним могућностима.