Култура
Родна кућа Преподобног Јустина врањског и ћелијског биће оплемењена насликаном представом овог светитеља. На изради мурала ради доказани млади уметник Стефан Стојановић Слеш, чији је таленат препознала и наша епархија.
Родна кућа Преподобног Јустина врањског и ћелијског ускоро ће на свом зиду имати слику овог светитеља на месту где је до недавно било платно са представом свеца. Први пут један овакав мурал ради Стефан Стојановић Слеш, уметник из Врања. Каже да је за њега позив да ослика зид куће оца Јустина једна врста признања, да оно што ради ради добро и да то има смисла, а са друге стране одговорност и његовом раду даје нову димензију и тежину.
-Ово је први пројекта који радим овог типа и то све даје додатну тежину. Радио сам кроз неке школске активности на факултету иконе, али не на овај начин и не спрејевима што даје нову димензију и тежину да то све буде како треба. Заправо се сам процес сликања иконе разликује од цртања графита уз то неко подсликавање, које ја овде немам, и спрејеви не дозвољавају да се подсликава него морају да се некако варају те неке боје да би на крају изгледало тако како јесте, каже Стефан Стојановић, Слеш, уметник:
Каже да није сигуран када ће мурал бити готов. ''Не желим да јурим време, важно је да то буде како треба и у своје време, ја у овоме уживам и тако ћу радити, па када завршим,'' каже Слеш.
-Многи мисле да црква не иде у корак са временом, али ово је показатељ да није тако и овде на овом месту раније је било платно које је било приковано ексерима и које је пре две три године почело да бледи и онда смо дошли на идеју да урадимо овакав мурал јер је много дуготрајнији и лепше изгледа са једне стране, а са друге да подржимо младе људе који заиста умеју да раде овакве ствари, па и сам владика је видео манастир Грачаницу који је насликао Стефан и одлучио се на један овакав корак и ето имамо ту срећу да имамо човека као што је Стефан и верујем да ће ово заиста бити лепо и да неће бити једина ствар око које ће он сарађивати са нама, каже Стеван Милошевић из Јустинове омладине.
Милошевић додаје да је за израду мурала млади уметник прихватио да епархија набави неопходан материјал и опрему за осликавање, а сам његов рад је поклон Свеправославном центру.
Слеш планира да у наредном периоду својим муралима оплемени још неке локације у граду.
Услед актуелне епидемиолошке ситуације и у циљу спречавања ширења заразе вирусом Ковид 19, организациони одбор манифестације „Власинско лето“ општине Сурдулица донело је одлуку о одлагању предтакмичења трубачких оркестара југоисточне Србије за 35. "Власинско лето".
Власинско лето је традиционална манифестација која већ 35 година слави аутентичност трубе и песме.
Многи кажу да, откако су на снази појачане мере заштите од корона вируса, дане углавном проводе читајући, у свом дворишту или на тераси. У градској библиотеци истичу да су у летњим месецима најчитанији трилери.
Врањска Библиотека у данима појачане заштите од корона вируса има мање посетилаца него обично, а рад су прилагодили новонасталој ситуацији.
Љубитељи књига не могу да прошетају између полица, већ књиге траже на издвојеном пулту, директно од библиотекара. Након враћања књиге стоје два дана у посебној просторији пре него што опет буду дате на читање.
Најчитанија је лектира међу млађима, а на позајмном одељењу за одрасле, трилери.
На Дечјем одељењу се највише чита лектира, изненађујуће, јер само што се завршила школска година, али деца убедљиво сада највише читају лектиру. Што се тиче Позајмног одељења за одрасле, ту се углавном читају трилери, Патерсон, Кобен, Несбе, Розенфелд, скандинавска књиженост, Орвел, каже Александра Антић, библиотека Бора Станковић Врање.
С обзиром да је епидемиолошка ситуација у граду погоршана, библиотека је прилагодила рад новонасталој ситуацији.
Не пуштамо кориснике у фонд, не иду међу полице, што некима пада баш тешко и јесте мало незгодно, али у складу са ситуацијом трудимо се колико год можемо да изађемо у сусрет. Имамо у холу две витрине и књиге које стоје у полици за избор. Ако траже неко конкретно дело, библиотекари ће им то наћи. После враћања, књиге се одлажу на једно место и стоје два дана и тек после тога могу да се поново издају на читање, додаје библиотекарка Антић.
У читаоници библиотеке може да буде истовремено пет корисника.
У току је и откуп књига, тако да ће ускоро у врањску библиотеку стићи нова издања из 2019. године.
Млада песникиња Теодора Илић из Владичиног Хана издала је другу књигу поезије под називом „Жубор јужних рима“. Теодора пише о љубави, срећи, одрастању, али највише о родољубљу. Инспирисана је својим крајем, домовином и значајан део у књизи заузимају песме на дијалекту. Основна школа „Свети Сава“, чији је Теодора ученик, помогла је да књига угледа светлост дана.
Било је материјала за више од једне књиге, каже Теодора. Мисли да је друга књига боља, озбиљнија и по питању квалитета песама, али и по визуелном изгледу. У томе су јој помогли пријатељи, малади уметници, које је прошле године упознала на Крфу на наградном путовању након победе на лиетрарном конкурсу Српске православне цркве.
"Моја прва књига носила је назив по једној песми из књиге која је била баш значајна за моје тадашње писање. Сада сам одлучила да нова књига носи назив по мом родном крају, јер сам велики локал патриота и зато што ће у књизи бити песме на дијалекту које су јако важне. Оне су у првом поглављу, јер „Жубор јужних рима“ не би био довољно јужан без песама на дијалекту“ , каже млада Теодора Илић.
Да се ради о изузетном таленту потврдили су у рецензији познати писци попут Недељка Попадића, Власте Ценића, Стевана Милошевића и Виолете Јовић. Директор школе „Свети Сава“ Драган Димитријевић, која је помогла издавање обе књиге, поносан је на Теодорин успех и чињеницу да је њен таленат препознат на време и да су наставници и сви који су могли да помогну, настојали да само напредује.
„На основу тумачења о књизи које је дао Недељко Попадић, један од најпознатијих дечјих песника тренутно у Србији, и других рецензената, ради се о једној невероватно добро осмишљеној збирци песама у којој је девојчица превазишла године старости. Поносни смо на њу, првенствено као колектив. Наши наставници умеју да уоче таленат код деце, негујемо то и увек желимо да помогнемо колико смо у могућности“, објашњава директор Драган Димитријевић.
Наставница српског језика и књижевности Оливера Костић радила је са Теодором и на овој и на претходној књизи. „Види се напредак и зрелост. Многи неће веровати да је ово писала четрнаестогодишња девојчица“, каже наставница.
„Књига је другачија, зрелија, озбиљнија. Теодора каже да су јој најдраже родољубиве песме. Дорасла је родољубљу и разумевању тога, па самим тим су те песме најбројније у књизи“, појашњава Костићева.
Промоција Теодорине друге збирке песама одржана је у Културном центру у Владичином Хану. Сада „Жубор јужних рима“ наставља да жубори у свом правцу.
Представом ,,Ружа, увела" у дворишту Музеј куће ,,Боре Станковића’’, ансамбл врањског театра завршиће вечерас овогодишњу позоришну сезону.
Драматизација је урађена по мотивима Станковићеве приповетке ,,Увела ружа".
Вишеструко награђивану представу врањског ансамбла режирао је Милан Нешковић, који је радио и сценографију, док је за израду костима била задужена Ивана Младеновић.
Почетак је заказан за 20 сати, а улаз је бесплатан.
Опширније...
Галерија Народног музеја у Врању почиње са организовањем изложби почетком јула, након застоја изазваног епидемијом. Посетиоци ће моћи да виде четири изложбе у наредна два месеца. У септембру се, у оквиру манифестације „Великани у Врању“ очекује изложба једног од најзначајнјих српских сликара, Уроша Предића. У сарадњи са Галеријом из Пирота, Врањанцима ће се представити 31 уметник из Кине, сликама испирисаним Будистичким фрескама.
Министарство културе подржало је овогодишњи програм Галерије Народног музеја, што ће допринети да се све планиране изложбе нађу пред љубитељима уметности у Врању. Галерија се отвара у јулу изложбом фотографија „Прича о жени“, која је организована у склопу подршке Европске Уније управљању миграцијама у Србији.
Кустос Галерије Мирјана Јовановић изјавила је да се прошле године на конкурсу пријавило 40 уметника, од којих је изабрано 12 . Најавила је да ће у великој сали Галерије бити организована изложба стваралаштва Мире Одаловић. У малој сали портретима владара представиће се Андрија Дрежњак из Ниша.
Током августа у великој сали посетиоцима ће се представити и удружење ,,KОНЦЕПТ'', чије је стваралаштво подржао и Град.
Мирјана Јовановић ексклузивноп је најавила да ће се у сарадњи са Галеријом из Пирота „Чедомир Крстић“Врањанцима представити 31 уметник из Кине сликама испирисаним Будистичким фрескама. У оквиру манифестације „Великани у Врању“ очекује се изложба посвећена једном од најзначајнјих српских сликара, Урошу Предићу. Изложба се организује под називом ,,Дакле, Ви сте тај Урош Предић'' аутора Оливере Скоко, кустоса Галерије у Зрењанину.
Због пандемије изазване коронавирусом, од проглашења ванредног стања у простору Галерије није реализовано осам планираних изложби.
Поводом 950 година манастира Светог Прохора Пчињског и 700 година од његове обнове, из штампе је ових дана изашло фототипско издање књиге Свети Прохор Пчињски и његов манастир Јована Хаџи-Васиљевића, најпре објављене 1900. године у Београду, у штампарији Краљевине Србије.
Поновљено издање књиге Свети Прохор Пчињски и његов манастир Јована Хаџи-Васиљевића у издању је Свеправославног друштва „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“ и Књижевне заједнице „Борисав Станковић“ из Врања објављено је са благословом Његовог Преосвештенства епископа врањског Пахомија, под уредништвом архимандрита Методија, проф. др Сунчице Денић Михаиловић и Ненада Дејковића.
Проф. др Сунчица Денић у поговору књиге пише да „монографија Свети Прохор Пчињски и његов манастир др Јована Хаџи-Васиљевића представља непроценљиву вредност, како у нашој историографији, тако и у свеукупном културном и духовном животу нашег народа. Написана је прецизно и објективно, са великом одговорношћу и љубављу. До данашњег дана ово је значајан и један од највреднијих извора за све потоње помене о манастиру Светог Прохора Пчињског.
Ово фототипско издање монографије рађено је по потпуно сачуваном примерку који се налази у Народној библиотеци Србије. На овом примерку је и посвета Јована Хаџи-Васиљевића: Узвишеном Господару Србије, Његовом Величанству Краљу Александру, у знак верности и оданости, 18. децембра, 1900. г у Београду, са потписом најпокорнији Др Јован Хаџи-Васиљевић.“
Монографија Јована Хаџи-Васиљевића о Светом Прохору, укључујући броширану монографију Манастир Св. Оца Прохора Пчињског од архимандрита Методија Ж. Миловановића, из 1924. године, а објављену почетком 2020. године у издању Свеправославног друштва „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“ овим обнављају лик и дело једног од најзначајнијих Светих отаца Србије и самог манастира Прохора Пчињског.
Крај овогодишње позоришне сезоне, Позориште ће наредне недеље обележити извођењем представе „Ружа увела“ у дворишту музеј куће Боре Станковића. Након летње паузе припремају се две премијере, једна на вечерњој сцени, а друга ће бити за децу, по први пут луткарска представа.
Епидемија коронавируса дотакла је и омела све сегменте живота, те тако и културни живот града. Позориште је, због забране окупљања у затвореном простору морало да заустави извођење планираних представа, али сада ће представа обележити крај сезоне.
Директор Позоришта Ненад Јовић, најавио је да ће 17. Јуна у среду, у дворишту музеј куће Боре Станковића, ансамбл позоришта одиграти представу „Ружа увела“. То је најнаграђиванија представа врањског позоришта која је освојила 6 награда на фестивалу „Јоаким Вујић“, први пут су са њом наступили на „Стеријином позорју“ и отоворила је својевремено 36. „Борине позоришне дане“.
Уследиће планирана летња пауза да би се глумци окупили 1. августа када почињу пробе за премијеру драме „Луди Љуба“ која је на вечерњој сцени планирана на јесен, а по тексту Србе Аритоновића. Поред тога у припреми је и премијера представе за децу.
Директор Јовић истакао је да никада у богатој историји позоришта није било луткарске представе и то наша деца, као највернији гледаоци, нису имали задовољство да гледају. Ми смо се званично договорили са македонским редитељем Дарком Ковачевским који живи у Бугарској, да припреми ову представу.Он истовремено и прави лутке као и костиме.
Премијера ове представе такође је планирана за почетак септембра.
Градски театар jе од проглашења пандемиjе и увођења ванредног стања, до данас на свом јутјуб каналу приказало 21 представу.
До овог тренутка, 13.697 заљубљеника у позоришну уметност гледало је представе.
Ову, по много чему специфичну сезону завршиће краjем jуна извођењем представе ,,Ружа увела'', на отвореном, у дворишту Музеj куће ,,Боре Станковића''.
Уметнички руководиоц театра Боjан Jовановић каже да ће оно што jе планирано за ову сезону бито завршено до септембра, када ће врањска публика видети две премиjере, по jедну на вечерњоj и дечjоj сцени.
Млада песникиња, Врањанка Александра Јовановић, добитница је овогодишње награде „Млади Дис“ на 57. манифестацији „Дисово пролеће“. Награду за рукопис „Јагма“ доделила је градска библиотека „Владислав Петковић Дис” у Чачку и стручни жири ове маниферстације.
До сада неафирмисана песникиња Александра Јовановић, студент је мастер студија на Факултету драмских уметности у Бреограду, на Катедри за драматургију.
Сазнање да је добитница престижне награде „“Млади Дис“ за 2020. годину Александру Јовановић оставило је у неверици и збуњености.
Али прва њена збирка песама „Јагма“ однела је ову награду међу 23 учесника конкурса. У образложењу жирија каже се да „награђени рукопис успева да на непретенциозан и суптилан начин прикаже лична искуства појединца, али и да кроз њих у хоризонт размишљања призове савремене и углавном прећуткиване теме попут исељеништва, проблема урбанизације града, отуђења од породице и друштва.
Аутор пише својеврстан интимни документ који, уз додатни рад на рукопису, има потенцијала да остане трајни доказ једног времена и комплексних односа чији се отисци примећују на линији појединац–породица–друштво–систем.“
Александра Јовановић признаје да је након што је схватила да је добила ову награду била почаствована и срећна. Наслов збирке „Јагма“ изворно значи отимање. Песме су јој се отеле иако поезију пише свега неколико месеци. Учешћем на конкурсу желела је да и други процене оно што ради.
А пише од кад зна за себе, научила је да чита са пет година, а са шест је већ покушала да напише први роман. Дипломирала је на Факултету драмских уметности у Београду и логично су следиле мастер студије на Катедри за драматургију. Поред тих обавеза упоредо пише прозу и ове године из штампе ће изаћу њен роман са интригантном темом.
Александра Јовановић каже да је окосница приче 12-огодишња девојчица која у саобраћајној несрећи губи оца, након чега, кроз маштања, следе њена суочавања са стварношћу.
Поред романа, драма и других књижевних форми,песме ће свакако наставити да пише, а 26. јуна у Чачку ће јој бити уручена награда „Млади Дис“ за 2020. годину.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
