Култура
Сергеј Ћетковић наступио је у Врању у оквиру обележавања Дана града.
Он је богатим репертоаром, савршеним вокалом и и непосредношћу у контакту са публиком одушевио Врањанце који су уживали у двочасовном концерту.
Захвалио се руководству града на позиву и изразио велико задовољство што први пут наступа у Врању.
У једном тренутку Ћетковић је на бину извео градоначелника Врања, Слободана Миленковића, који је заплесао са својом супругом уз звуке великог Ћетковићевог хита "Љубав."
У кабареу позоришта Бора Станковић представљене су две књиге аутора Србољуба Ђорђевића - збирка поезије ''Ступаљка у кал'' и допуњено, четврто издање ''Врањског речовника.'' Четврто издање ''речовника'' допуњено је са близу 800 речи у односу на прво и броји укупно 6300 речи на врањском дијалекту. У међувремену је аутор забележио још неке речи па већ најављује и пето издање речника.
''Ступаљка у кал'' је песмарица ''зберене песме'' које обухватају поезију из претходне три збирке песама, тридесетак песама на врањском дијалекту које су написане касније и тридесетак које датирају још из 1991. године када је Ђорђевић као официр радио у Приштини. Ова збирка укупно садржи близу 200 песама.
Представљање књига уприличено је поводом Дана града, а о књигама је говорила библиотекарка Мирјана Томашевић, док је песме читао глумац Драган Станковић, а модератор вечери је био Мирољуб Стојчић. Вече је употпунио наступ Слободана Јовановића Цобија.
У склопу обележавања Дана града у кући Боре Станковића уз пригодан програм представљена је осавремењена стална поставка Спомен собе Музеj куће Боре Станковића. У циљу очувања комплекса Музеј куће Боре Станковића у протекле три године Народни музеј у Врању реализовао је низ пројеката уз подршку руководства града и ресорног Министарства културе. Један од њих је и осавремењивање сталне поставке Спомен собе Музеј куће Боре Станковића који је подржан са 715 хиљада динара.
''Захваљујући овим средствима Министарства културе, музеј је успео да на један савремени начин представи сталну поставку личних предмета нашег славног писца. Овим пројектом осавремењивања Спомен собе у којој су до сада биле изложене фотографије везане за позоришне представе посвећене делима Боре Станковића, као и прва издања објављена на двадесетак језика, као и сва дела носиоца награда традиционалне манифестације која се одржава 54 године, обогатиће се и туристичка понуда Врања. Презентацијом личних предмета, прибора за рад и других предмета којима желимо дочарати амбијент у коме је радио и спавао велики писац. Поставку чине оригинални експонати из етнологије, оригиналне фотографије, рукописи, тапије, преписке'', каже Саша Стаменковић, директор Народног музеја.
У претходном периоду урађена је санација Музеј куће, заустављено њено пропадање и урађена савремена поставка Спомен собе. Руководство Града подржало је све активности везане за очување овог културно-историјског споменика, истакао је Стаменковић.
''Реконструкција или обнова сталне поставке у кући Боре Станковића је потврда да руководство града Врања, јавна установа Народни музеј, који о суштини и брине о кући Боре Станковића, руководство ове установе и запослени много дају и себе и много улажу у чување онога што нам много значи, а значи нам историја, значи нам и култура и традиција пре свега. Лик и дело Боре Станковића су познати не само у Врању, него широм наше лепе земље и далеко ван њених граница'', каже Зорица Јовић, градска већница за културу.
Већница Јовић истакла је и несебичну подршку Владе и самог председника Александра Вучића. Она је најавила да је у плану реконструкција и Прибојчићеве куће чиме ће се створити један леп комплекс по коме ће Врање бити видљивије и заузети боље место на културној мапи србије.
На отварању осавремењене поставке директор Народне библиотеке у Врању, Зоран Најдић уручио је директору Музеја и примерак првог издања Коштане из 1902. чиме ће поставка бити употпуњена. У културно уметничком делу програма учествовали су глумац Драган Божа Марјановић, који је био и модератор програма и Бранимир Стошић Каце, вокални солиста.
Данас ће у 13.00 сати, бити представљена осавремењена стална поставка Спомен собе Музеj куће Боре Станковића.
У 19.00 сати, у кабареу Позоришта, заказана је промоција допуњеног издања „Врањског речовника“, аутора Србољуба Ђорђевића.
А у 21 сат, у врањској Спортскоj хали, солистички концерт одржаће Сергеj Ћетковић. Због Дана града, Ћетковић пева бесплатно за Врањанце и Врањанке.
У оквиру обележавања Дана града вокална солисткиња Ивана Тасић одржала је свој први солистички концерт. ''Изузетно ми је драго што сам први солистички концерт одржала у свом родном граду,'' рекла је Ивана пред препуном салом. Двочасовним солистичким концертом, интерпретаторка изворних песама Ивана Тасић, уз пратњу Народног оркестра РТС-а, приредила је Врањанцима вече за памћење. Ово је њен први солистички концерт а организован је у оквиру обележавања Дана града.
''Велико ми је задовољство што сам свој први солистички концерт вечерас одржала у свом родном граду, за своје драге Врањанце, мада поуздано знам да је било људи и из неких других градова, можда чак из Македоније. Веома сам срећна што ме је пратио велики народни оркестар под управом Владе Пановића, то је огромна привилегија за сваког вокалног солисту који изводи ову врсту музике. Моји утисци после концерта – не знам како бих своја осећања описала, не постоји једна реч којом бих могла да изразим своја осећања, али могу само да кажем да ми је срце пуно, да сам јако срећна што је сала вечерас била пуна, што су дошли мени јако драги људи", каже Ивана Тасић, вокална солисткиња.
У препуној сали позоришта Ивана Тасић певала је најпознатије врањске градске песме, као и изворне песме Шумадије, Македоније и Босне.
''Ивана је један од талената који може све да пева, то могу да кажем сигурно, по регионима, од централне Србије до суседних балканских земаља, чак и да се прошета мало кроз Војводину и Босну, али ужа специјалност је, као и свима нама који носимо ову генетику, Врање. Ивана Тасић је један од бисера који је оставила преко 20 снимака до сада Радио Београду и те снимке ће сигурно у аманет добити следеће генерације које долазе'', каже Влада Пановић, шеф Народног оркестра РТС-а.
Гости на концерту били су Слободан Јовановић Цоби и Бранимир Стошић Каце.
ИЗЈАВА: Бранимир Стошић Каце, вокални солиста:
''Дивно, предивно вече, иако сам вечерас био гост на Иванином концерту са једном песмом, ја сам буквално цео концерт, осим песме коју сам певао, провео у ложи, јер нисам хтео да будем цео концерт иза сцене, да тако слушам и гледам Ивану, него сам хтео да будем у публици. 2007. године када сам имао солистички концерт овде, само у старој згради позоришта, Ивана ми је била гост, као и Слободан Јовановић. Хоћу да кажем да Врање као град песме заиста има чиме да се представи и мало је градова који овако аутентично чувају изворну песму'', каже Бранимир Стошић Каце, вокални солиста.
У публици су били градоначелник Слободан Миленковић, већница Зорица Јовић, као и гости из региона.
''Пуни емоција, свака част, Ивана је изазвала сузе на лицима многих од нас присутних у публици. Ја сам пресрећна и презадовољна, с обзиром да је Иванин први солистички концерт организован у оквиру обележавања Дана града. Музика за мене, што и доказују ових дана дешавања у Врању, много значи, да не значи не бисмо ни конкурисали на конкурсу Унеска и ево кажем опет, хвала Ивани, хвала градоначелнику на комплетној подршци и хвала оркестру РТС-а који је приуштио да уживамо у вечерашњем концерту'', каже Зорица Јовић, већница за културу.
Врањанце у оквиру обележавања Дана града очекују још и концерти Сергеја Ћетковића и Нелета Карајлића који се одржавају данас и сутра у Спортској хали.
Опширније...
Врањанац Драган Мининчић-Цига дугогодишњи директор Антикваријата „ Политике “ даровао је библиотеци „Бора Станковић“ у Врању збирку вредних књижевних дела из личне библиотеке. Легат садржи 873 књиге са посветама аутора. Мининчић је поклонио и 6 уметничких слика.
Више од три деценије Драган Мининчић Цига био је директор Антикваријат „Политике“, а у изузетно тешком времену, не само за издаваштво, био је генерални директор „Просвете“ од 1991. до 1994. године. Вредну личну збирку књига које су све са посветом аутора поклонио је родном граду, као и шест уметничких слика.
Драган Мининчић је истакао да су у легату прва издања књига Боре Станковића, прва издања Јована Хаџивасиљевића, књиге о гајењу кудеље у Врању, у граду у коме је рођен и одрастао, и даровање га чини посебно срећним.
На пригодној свечаности, дародавцу су захвалили представници библиотеке и града. Заменик градоначелника Ненад Антић рекао је да град припрема рубрику на новом сајту града о познатим и успешним Врањанцима. Ту ће бити објављивани текстови са њиховим биографијама, чиме ће их промовисати и подсећати јавност на њихов значај. Међу њима ће се свакако наћи и име Драгана Мининчића Циге.
Директор библиотеке Зоран Најдић истакао је да је ова донација највреднија коју је библиотека добила до сада. Број од 873 књиге свакако је за поштовање. Њихова вредност је тим већа што је на свакој посвета аутора.
О значају легата и самом Драгану Мининчићу говорили су некадашњи уредник културног додатка „Политике“ Радован Поповић и песник Љубивоје Ршумовић. Радован Поповић је подсетио да је велики Иво Андрић говорио да је сваки човек дужан завичају. Драган Мининчић му се оваквим даром великодушно одужио. Он је како је Поповић рекао последња легенда београдских антикваријата, последњи човек који је откривао и откупљивао ретке књиге и који је окупљао интелектуалце угледајући се на своје славне претке.
Љубивоје Ршумовић истакао је да је вредност овог легата новцем немерљива и да би то град и библиотека морали да имају у виду прихватајући овако вредан дар који нема цену. Ово је иначе само део легата, који садржи и друге књиге, од којих неке немају посвету аутора. Такође има и бројних комплета часописа.
У склопу обележавања Дана града, гост Врања је Љубивоје Ршумовић, познати дечји песник. Он је са малишанима из врањских вртића и ученицима школа у позоришту "Бора Станковић" разговарао о Светом Сави и свакодневним стварима везаним за њихов узраст. Читао им је своју поезију, а малишани су, на себи својствен начин, спонтано, постављали и одговарали на његова питања.
Љубивоје Ршумовић, писац за све узрасте и генерације. Малишани у сали, али и њихови васпитачи и учитељи, уживали су у његовим песмама и занимљивим досеткама. Неки су знали за његово име, а неки се први пут сусрећу са његовим стваралаштвом. У својој богатој каријери Љубивоје Ршумовић написао је 15 хиљада песама. Почео је са 12 година. Цео живот посветио је деци и љубави према њима.
"Осећам се као љубимац деце. Деца поред маме и тате, васпитача, учитеља, морају да имају некога из ове професије, да га воле. Ја знам да та нека моја слава потиче од тога што сам дуго радио на телевизији. То остаје", каже Љубивоје Ршумовић.
Написао је велики број књига, каже да им не зна број. Ствара и даље. Ускоро треба да изађе нова, трећа по реду „Фазони и форе“. Издаје и у Републици српској. Награде више не броји. Тренутно је ангажован на писању једног занимљивог драмског текста.
У Врање је долазио много пута. Обилазио тадашње културне и образовне институције и велике привредна предузећа. Поклањали су књиге фабрикама у намери да формирају мини библиотеке. Што је наишло на добар одзив. Воли да дође овде, јер се увек пријатно осећа. Разговор завршавамо песмом..А како би друго.
Једног зеленог дана, оног зеленог лета, када је бела рада одлучила да цвета, неко је неком рекао, најлепши сан сам стекао, поделимо га на двоје. Сад пола сна је твоје. Спавајмо, сањајмо и довиђења...
Поводом обележавања Дана града, библиотека „Бора Станковић“ организовала је књижевно вече на коме је представљена књига „Бити рокенрол“ чији су коаутори угледни рок критичар Предраг Пеца Поповића и књижевник Михајло Пантић. Пред врањском публиком у кабаре сали позоришта, они су говорили о феномену рокенрола у другој половини 20. века.
Рокенрол као музички правац имао је планетарни утицај не само на друге уметничке форме, већ и на начин живота многих генерација. Можда то и објашњава чињеницу да за књигом „Бити рокенрол“ и даље влада интересовање, иако је изашла пре девет година, а до данас доживела три издања.
Михајло Пантић је истакао да они као аутори то нису очекивали јер је књига писана из најдубље страсти без икаквих калкулација. Чињеница је такође да је највећи планетарни рок песник Боб Дилан добио Нобелову награду те је и на тај начин то потврђено таквим интернационалним признањем.
Рок критичар, Предраг Пеца Поповић говори из средишта ствари, као непосредни, не само сведок, већ и учесник многих важних догађаја и свега онога што је тај феномен рокенрола пратило у другој половини 20. века на нашој музичкој сцени. Потпуно посвећен музици, био је уредник најпрестижнијих музичких часописа на југословенским просторима. У књизи је обухватио период од 1964. до 1996. године.
Пеца Поповић је оценио да је та музика била нераздвојни део живота генерације 60-тих, уз ту музику освајали су неке слободе и права, захваљујући тој музици добили су неку врсту слободе коју пре нису имали, а данас то уз музику не можете.
Данас живимо у свету који је сасвим другачији, али је зато нарасло схватање феномена рокенрола. То потврђује и чињеница да су књигу промовисали у 48 градова, између осталог и у Бечу и у Паризу и мада је писана на ћирилици продаје се чак и на оним просторима за које се мислило да на том писму више нико не чита.
У оквиру обележавања Дана града, у Галерији Народног музеја у Врању отворена је изложба под називом „Тимочка Крајина и средње Поморавље у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године“.
Документи и фотографије о биткама и људима који су учествовали у српско турским ратовима за ослобођење Србије од Турака на подручју Тимочке крајине и средњег Поморавља изложени су на 26 паноа. Изложбу су припремили Историјски архив у Врању у сарадњи са Завичајним музејом Јагодине и Народним музејом Зајечар.
Председник Скупштине града Дејан Тричковић рекао је да можда на први поглед неко не налази везу измећу српско турских ратова у Тимочкој Крајини са ослобођењем Врања. Међутим ти догађаји итекако су утицали на касније борбе за слободу Врањанаца. Зато се ми са поштовањем и незаборавом сећамо предака који су у томе учествовали.
Директор Историјског архива у Врању Боривоје Манасијевић истакао је да је важно да покажемо какав је значај ових ратова за ослобођење Врања. Овај период је и у самој Тимочкој крајини недовољно документован и народ тога краја доживео је велико страдање.
Јелица Илић кустос Народног музеја у Зајечару рекла је да је у то доба, 1876. године Зајечар у рату био потпуно уништен. Уништена је и архивска грађа, тако да је малтене избегава у историографији да се о томе говори, јер се најчешће величају победе.
Многе личности пореклом из Врања учествовале су у раду Завичајног музеја Јагодине те су и на тај начин блиске везе два града. Душко Грбовић из Завичајног музеја Јагодине прочитао је запис непосредног учесника у борбама за ослобођење Врања Алексе Ђорђевића из Шумадијског корпуса.
Ова изложба постављена је у Зајечару, потом је обишла Неготин и Мајданпек, а сада је у Врању.
Министар просвете, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије Младен Шарчевић уручио је на Савиндан традиционалне Светосавске награде за изузетне резултате у области образовања и васпитања за 2019. годину. Министар Шарчевић је, честитајући добитницима, оценио да је Светосавска награда једно од најлепших и најзначајнијих признања које појединац или институција може да добије.
За 2019. годину додељено је 28 Светосавских награда за изузетне резултате у области образовања и васпитања, унапређењу образовно-васпитне праксе и развоју научних и уметничких достигнућа у области образовања и васпитања.
Међу награђенима је и Саша Ристић, наставник информатике и рачунарства у Основној школи „Светозар Марковић“ у Врању. Он је добитник Светосавског признања за вишегодишњи допринос квалитету основног образовања и васпитања у Републици Србији.
Како стоји у образложењу, Саша Ристић је посвећен праћењу нових трендова у информатици и програмирању, а у настави користи савремене програмске језике. Његови ученици су освојили 1. место на републичком такмичењу „Битка за знање“ и пласирали се на Европско првенство.
На том такмичењу је његова друга екипа ученика освојила такође 1. место и пласирала се на Светско првенство у Кини, где су освојили 2. место. Захваљујући овом изузетном резултату, професор је омогућио ученицима да буду први посетиоци Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Републике Србије.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
