Награда Златно перо коју додељује Српско лекарско друштво ове године отишла је у руке докторке Марине Ј. Јањић за монографију ''Пуне руке живота – гинекологија и акушерство Врања у матици времена''. Ова награда додељује се годишње аутору најбољег научног рада у историји српске медицине.

Докторка Јањић специјалиста је гинекологије и акушерства, а награђену монографију издала је прошле године.

''Монографија ''Пуне руке живота'' отргла је од заборава многе догађаје и људе, а како су истакли стручњаци пуна је фактографских чињеница, те ће допринети проучавању медицине, гинекологије и акушерства, али и историји завичајне медицине.

Примаријус доктор Марина Ј. Јањић истакла је да је циљ монографије да прикаже развој гинеколошко-акушерске мисли и праксе у врањском крају од немањићког времена до данашњих дана.

"Ова књига је настала из потребе да се сачува од заборава, као драгоцено искуство, све оно што су самопрегорно генерације лекара - гинеколога-акушера, неонатолога, бабица и немедицинског кадра у врањској гинекологији чинили, "дочекујући" нове Врањанце и Врањанке, радујући се њиховом првом плачу," истакла је докторка Јањић на промоцији ове монографије.

''Сматрам да је ово начин и да им одам признање и захвалност, јер су они део свог живота уградили у развој овог Одељења поштовањем прошлости, претходника и учитеља, такође сматрам да моја професија обезбеђује себи будућност'', изјавила је прим. др Марина Ј. Јањић, ауторка.

Докторка Марина Ј. Јањић рођена је у Владичином Хану, основну и средњу школу завршила је у Врању, а Медицински факултет у Нишу, где је завршила и магистарске студије. Специјалистичке студије гинекологије и акушерства завршила је 2000. године, од када ради на Одељењу за гинекологију и акушерство врањске болнице. Има звање примаријуса.

Поред лекарске праксе бави се научно-истраживачким радом и историјом књижевности.

Опредељен за модерно, али увек ослоњен на предање, признати српски песник и приповедач, Благоје Савић, који живи и ради у Врању већ две деценије, припрема нову збирку песама. Савић је гостујући у програму Радио телевизије Врање говорио и о раду Удружења књижевника Врања чији је члан . До сада је објавио десетак запажених  издања, а под називом „Закључај прах“ и збирку изабраних песама. У Удружењу књижевника Врања ради на афирмацији писаца чија дела још увек нису објављена.

Кроз стихове трага за сопственом мером и усмерава критички израз ка  лошој стварности, стоји у рецензији Савићеве збирке песама „Два ваздуха“, изашлој прошле године у издању Удружења књижевника Врања. Песничка душа никада не мирује и онај ко се озбиљно посветио поезији нема му повратка, каже Савић потврђујући да припрема нову збирку.

''Имам неколико рукописа, али се то стално мења, то је врење у песнику. Док збирка не буде савршена, песник не дозвољава да стихови остану онакви какви су првобитно настали. Има и песника који се љуте и тешко пристају да нешто промене, али када пристану на промену, после протока времена су задовољни,'' објашњава Благоје Савић.

 Као афирмисани песник, али и као професор књижевности, Благоје Савић ради на едукацији млађих стваралаца у Удружењу књижевника Врања.

''Ако рукопис има неку вредност, онда вреди радити на њему даље. Ту су чланови овог удружења који усмеравају ствараоца, дају предлоге и примедбе, имају  контакте са писцима са којима сарађују и који такође помажу. И многи велики писци дају колегама рукописе да их прочитају и процене, па и око самих наслова су се водиле праве битке, јер је и назив дела веома важан,'' каже Савић.

Поезија Благоја Савића препознатљива је по аутентичном лирском изразу, „који чини маркантни репер у савременом српском песништву” оцена је Миљурка Вукадиновића једног од рецензената његове збирке песама „Два ваздуха“.   

Млада песникиња Теодора Илић из Владичиног Хана ,од јесени гиманзијалка у Врању , од самих почетака књижевног стваралаштва привлачи пажњу јавности.

Прву књигу издала је са свега 12 година, а недавно је из штампе изашла њена друга књига   „Жубор јужних рима“.

Теодора чита део родољубиве песме „Оловко не ћути“.

 Песма „Оловко не ћути“  из родољубивог је опуса у новој књизи Теодоре Илић. Занимљиво је да  управо ова тема заокупља пажњу младе песникиње, чиме се и на тај начин издваја у својој генерацији.

Теодора Илић сматра да сваки човек у једном тренутку мора да препозна  родољубље у себи. Тај тренутак је код ње наступио веома рано и најчешће пише песме на ту тему, али и на дијалекту који се, каже, често користи у подсмешљивом маниру.

Теодора Илић  је вишеструко награђивана песникиња.

Њена поезија је зрела, а њен таленат препознат у стручним круговима.

Ипак, она пуно ради на свом образовању, доста чита, али и ослушкује препоруке признатих српских песника са којима се среће на такмичењима и књижевним колонијама.

Теодора Илић каже да ће се руководити и препорукама угледних песника да  не пише на задате теме, већ пре свега о ономе што њу интересује и привлачи.

А писање на дијалекту остаје њена велика љубав јер, сматра да морамо да чувамо и негујемо ову особеност нашег језика која представља право богатство.

Родна кућа Преподобног Јустина врањског и ћелијског биће оплемењена насликаном представом овог светитеља. На изради мурала ради доказани млади уметник Стефан Стојановић Слеш, чији је таленат препознала и наша епархија.

Родна кућа Преподобног Јустина врањског и ћелијског ускоро ће на свом зиду имати слику овог светитеља на месту где је до недавно било платно са представом свеца. Први пут један овакав мурал ради Стефан Стојановић Слеш, уметник из Врања. Каже да је за њега позив да ослика зид куће оца Јустина  једна врста признања, да оно што ради ради добро и да то има смисла, а са друге стране одговорност и његовом раду даје нову димензију и тежину.

-Ово је први пројекта који радим овог типа и то све даје додатну тежину. Радио сам кроз неке школске активности на факултету иконе, али не на овај начин и не спрејевима што даје нову димензију и тежину да то све буде како треба. Заправо се сам процес сликања иконе разликује од цртања графита уз то неко подсликавање, које ја овде немам, и спрејеви не дозвољавају да се подсликава него морају да се некако варају те неке боје да би на крају изгледало тако како јесте, каже Стефан Стојановић, Слеш, уметник:

Каже да није сигуран када ће мурал бити готов. ''Не желим да јурим време, важно је да то буде како треба и у своје време, ја у овоме уживам и тако ћу радити, па када завршим,'' каже Слеш.

-Многи мисле да црква не иде у корак са временом, али ово је показатељ да није тако и овде на овом месту раније је било платно које је било приковано ексерима и које је пре две три године почело да бледи и онда смо дошли на идеју да урадимо овакав мурал јер је много дуготрајнији и лепше изгледа са једне стране, а са друге да подржимо младе људе који заиста умеју да раде овакве ствари, па и сам владика је видео манастир Грачаницу који је насликао Стефан и одлучио се на један овакав корак и ето имамо ту срећу да имамо човека као што је Стефан и верујем да ће ово заиста бити лепо и да неће бити једина ствар око које ће он сарађивати са нама, каже Стеван Милошевић из  Јустинове омладине.

Милошевић додаје да је за израду мурала млади уметник прихватио да епархија набави неопходан материјал и опрему за осликавање, а сам његов рад је поклон Свеправославном центру.

Слеш планира да у наредном периоду својим муралима оплемени још неке локације у граду.

Услед актуелне епидемиолошке ситуације и у циљу спречавања ширења заразе вирусом Ковид 19, организациони одбор манифестације „Власинско лето“ општине Сурдулица донело је одлуку о одлагању предтакмичења трубачких оркестара југоисточне Србије за 35. "Власинско лето".

Власинско лето је традиционална манифестација која већ  35 година слави аутентичност трубе и песме.