Свечано отварање реконструисаног врањског позоришта биће 21. октобра, када званично и почињу ''Борини позоришни дани'', најавио је у директном укључењу у наш програм градоначелник Врања Слободан Миленковић. Очекивања су да отварању присуствује државни врх. Ради се интезивно у и испред зграде театра, а све оне који одавно нису прошли овом улицом, очекује изненађење. Дочекаће их импозантни мермерни стубови на широком улазу, са уређеним степеништем, фантастичним прочељем, које ће их  подсетити на стару зграду коју је саградио врањски трговац Јанча Јовановић Балџија, на мирис дрвених дасака, а у стварност вратити жуте бехатон плоче које се управо постављају.

„21. октобра, када званично и почињу ''Борини позоришни дани'' биће свечано отварање премијером опере ''Коштана'' Петра Коњевића у режији нашег прослављеног режисера и нашег Врањанца, који је и стасао у овом позоришту Југа Радивојевића. На отварању оечкујемо и сам државни врх, тако да Врањанци имају разлога да буду срећни, да после толиког времена и сетимо се само контаминације и мукотрпног процеса деконтаминације и свега осталог што је пратило реконструкцију, да коначно добију најсавраменије позориште не само у Србији већ и шире”, каже градоначелник Врања Слободан Миленковић.

Свака част пројектантима и свима који су учествовали у процесу реконструкције, јер су успели да задрже аутентичност објекта, наглашава градоначелник. Сцена ће бити ротирајућа, а у простору где је некада складиштен угаљ, направљена је мала позоришна сцена, што ће за посетиоце бити додатно изненађење.

„Овде ће бити и биоскопски пројектор. Добили смо средства од Филмског центра Србије у износу од 11, 7 милиона динара и до краја године стићи ће и филмски пројектор. Ово је капиталан и вредан објекат, преко 3 милиона евра је уложено, али без помоћи државе не би могао да се оствари. Да није било помоћи државе, личне заинтересованости председника државе, премијерке Брнабић и опредељених средстава у износу од 173 милиона динара не би могли ово да завршимо. За све ово време, локална самоуправа је, од почетка реконструкције, прве и друге фазе, уложила 193 милиона динара”, наглашава градоначелник.

Враћамо се врањској позоришној традицији, а дан пре свечаног отварања биће одиграна оперска представа за децу у извођењу Народног позоришта из Београда. Наши малишани ће имати ту част да први уђу у позориште, истиче градоначелник.

Најбољу дечију песму написао је Стеван Милошевић, песник из Врања, по оцени публике на  овогодишњем  26. међународном фестивалу песника за децу „Булкa” , одржаном недавно у Црвенки. У уметности је ,признају и зналци, незахвално и тешко оцењивати шта је најлепше међу свим лепим сликама, песмама, композицијама. Међутим у процени  лепоте стихова за децу  Стевана Милошевића, дилему одавно немају ни деца, а ни  стручњаци. Њему су деца и њихови родитељи доделили прву награду за дечију песму, и због тога му је, каже, ова награда и најдража. Стеван Милошевић,  наглашава да су тако гласали они којима је песма и намењена. У питању је међународни фестивал „Булка” , у Црвенки. То је било једно дивно искуство и потврда да оно што ради, ради добро и то допире до деце. Овај фестивал некада је носио назив по  песнику Драгомиру Ђорђевићу, чије стваралаштво Стеван изузетно цени и утолико му је награда значајнија. Иначе, је ово један од најзначајнијих таквих конкурса у Србији јер окупља све престижне поете за децу. Милошевић истиче да оно што увек ради у песмама за децу су примесе хумора. То је главни кључ да се допре до деце. На фестивал је послао три песме, „Бувља пијаца”, „Шиш пиш згоде” и „Брза храна из ормана”. Овај песник који на најбољи начин репрезентује и свој град, за који је, каже, много везан, до сада је издао једну поему „Легенда о лептировом срцу” и једну књигу поезија за децу „Аждаја напушта бајку”. Управо ову књигу са богатим илустрацијама у свој редовни програм уврстила је једна од најпризнатијих издавачких кућа. Милошевић  ће на предстојећем Сајму књига у Београду излагати своју књигу песама „Аждаја напушта бајку”.

Монографија „Чесма и песма” аутора Драгана Стојановића, новинара РТС-а, промовисана је у оквиру обележавања Дана ослобођења Врања у Првом светском рату. Рецензент књиге је др Владимир Парежанин, професор на Архитектонском факултету у Београду, илустратор Александар Стојановић, архитекта, а уредник књиге Радица Смиљковић. Издавање монографије финансијски је подржао град Врање.

Аутор је монографију „Чесма и песма” обогатио фотографијама, цртежима, али и својим песмама. Она се састоји из три дела: чесме и фотографије, цртежи и бунари. Стојановић је представио велико богатство врањских чесама, износећи детаље о местима на којима се налазе или су се налазиле, као и легенде које су везане за ово архитектонско благо града Врања.

„Чесме су моја инспирација, поготово врањанске, растао сам овде, и то је један период мог живота када сам имао неке дивне и лепе догађаје. Чесме су чудесно дело човеково, оне су можда најдемократскија институција на свету. Можете увек да потурите руку под чесму и да се напијете воде, били ви Француз, Енглез, Врањанац или Американац, свеједно. Врање је некада било жубор варош, сокаци су се чесмамам дозивали. Било је у овом малом граду који је имао и десет пута мање становника, 60 чесама. Замислите да сада у Врању има 600 чесама, то не би било сврсисходно, али смо неке чесме запамтили због тога што су и саме ушле у легенду”, каже Драган Стојановић, аутор.

Причајући те легенде аутор се сећа свих градских чесама које су у Врању некада постојале, али и оставља трајно сведочанство о једном времену, локалитету, људима и приликама.

„Врање са ових 40 чесама које су овде поменуте и које сам ја имао прилику да видим и да проучим са аспекта њиховог урбанитета, уметничког постојања, као грађене структуре или урбане феномене, су сведочанство да је Врање кроз изградњу таквих објеката остваривало везу људи са некаквим процесијама, градом, крајоликом, интеракцију људи међусобно. Оне нису само грађени феномени, већ социолошка места сусрета”, каже др Владимир Парежанин, рецензент.

Уз пригодне илустрације, „Чесма и песма” су додатно обогаћене.

„Начин представљања ових чесама био је изазов, мислим да је било битно шта ћу представити, на који начин, на који начин ћу то нацртати и мислим да су, уз фотографије, цртежи јако битан документ, који ће остати као вечити чувар бесмртности тих чесама”, каже Александар Стојановић, илустратор.

Издавање монографије финансијски је подржао град Врање.

У оквиру обележавања  101. годишњице ослобођења Врања у Великом рату, у Галерији Народног музеја отворена је изложба слика и сликарских реквизита из атељеа Паје  Јовановића, једног од најзначајнијих српских сликара. Пред бројним званицама и љубитељима ликовне уметности, најзначајнију овогодишњу изложбу у Врању, отоворио је градоначелник Слободан Миленковић. Градоначелник Слободан Миленковић истакао је да је привилегија  и велика част да је изложба Паје Јовановића дошла у Врање.То није случајно и догађа се у тренутку када почињемо са обележавањем годишњице ослобођења града у Великом рату. Паја Јовановић који је светску славу стекао у иностранству никада није заборавио Србију и Београд, за који је остао трајно везан. Град Врање наставља да у оквиру серијала „Великани у Врању” организује овакве значајне изложбе и на тај начин доприноси унапређењу културног живота града. Овдашња публика моћи ће да види слике, цртеже, скице, сликарски прибор и реквизите из атељеа у Бечу, где је највећим делом свог живота стварао Паја Јовановић. Кустошкиња Музеја града Београда Исидора Савић нагласила је да је Паја Јовановић један од најистакнутијих српских сликара. У каријери дугој седам деценија оставио је преко хиљаду слика, стекавши интернационалну славу. Изложба у Врању део је његовог легата који је педесетих година 20. века оставио музеју Београда. Директор Народног музеја у Врању Саша Стаменковић истакао је значај сарадње са музејом града Београда. Када је реч о великом уметнику Паји Јовановићу рекао је да је он не само један од наших највећих сликара већ и патриота који је на платнима овековечио и неке од најзначајнијих тренутака српске историје. Изложба ће остати  у Врању током октобра.

Привилегија је и велика част да је изложба Паје Јовановића дошла у Врање. То није случајно и догађа се у тренутку када почињемо са обележавањем ослобођења града у Великом рату. Ово је на отварању изложбе слика и ентеријера атељеа Паје Јовановића рекао градоначелник Слободан Миленковић. О стваралаштву сликара који је оставио преко хиљаду слика током седам деценија успешне иностране каријере говорила је Исидора Савић, кустос музеја града Београда и Саша Стаменковић, директор Народног музеја у Врању.