Култура
У Галерији Народног музеја у Врању промовисана је књига "ЗаДах живота", аутора Драгана Ђорђевића из Врања. Ово је трећа књига прича Ђорђевића, који је по професији архитекта, а по талентима сликар и писац. За кратко време у свом стваралачком опусу, Драган Ђорђевић је нарастао као приповедач. Веома брзо схватио је како читаоцу испричати причу и на крају поентирати, чуло се на промоцији.
Aутор Драган Ђорђевић истакао је да је прву књигу „Записи из утробе“ писао да би свој ум одбранио од „Милосрдног анђела“, другу „Поздрав из Је-Не-А“ посветио Вуковарској класи 1984. године, а „ЗаДах живота“ посветио је оцу и мајци и да би се одбранио од немања посла. “ У рецензији под називом „Поштено речено“ књижевница Стана Динић Скочајић оценила је да Ђорђевић приповеда, збијено, конкретно и ефектно. Износи сећања као сурове комаде живота и интимно сведочанство о тајнама одрастања.
Рецензент Стана Динић Скочајић истакла је да аутор у књизи прича о тајнама одрастања, искрено и с поверењем. Труди се да приповеда хронолошки. Ова књига је његова борба да пред читаоца изнесе потпуно огољено сећање на тешке животне ситуације у којима се нашао. Пред бројном публиком, Ђорђевић је прочитао неколико прича из најновије књиге. Оставио је снажан утисак о једном прохујалом времену и вредностима на којима је почивала породица.
У Галерији Народног музеја у Врању промовисана је књига "ЗаДах живота", аутора Драгана Ђорђевића из Врања. Ово је трећа књига прича Драгана Ђорђевића, који је по професији архитекта, а по талентима сликар и писац. Рецензент књиге је Станa Динић Скочајић, вишеструко награђивана књижевница из Ниша.
"ЗаДах живота" је интимно сведочанство о тајнама одрастања аутора и потпуно огољено сећање на сурове комаде живота.
Председник Скупштине града Дејан Тричковић отворио је, на пригодној свечаности, 6.“Књижевну колонију“ у Дому Војске у Врању. У сали испуњеној до последњег места, публици је своје стихове казивао и говорио о свом животном путу и стваралаштву, академик Матија Бећковић. На јучерашњи дан основан је Народни Универзитет у Врању далеке 1955. године и од тада до данас, поред образовне функције, остао је чувар традиције и културне баштине. „Књижевну колонију“ установили су пре шест година у циљу развијања читалачких навика ученика у непосредном контакту са самим књижевним ствараоцима, чуло се на отварању манифестације. Председник Скупштине града Дејан Тричковић нагласио је на отварању Књижевне колоније да локална самоуправа подстиче и увек ће подржавати манифестације које негују културну баштину. Сем тог „Књижевна колонија“ подстиче децу на рад и усавршавање. Упознају се са књижевним ствараоцима, тим пре што имамо непревазиђеног Бору Станковића чије дело има трајну вредност. Отварање „Књижевне колоније“ у Врању још једном је потврдило да никаква савремена технологија не може да замени живу реч и непосредни сусрет са једним од најумнијих Срба, песником и прозним писцем, академиком Матијом Бећковићем. У препуној сали Дома Војске, Бећковић је у разговору са професорком Сандром Томић говорио о свом животном путу, стваралаштву и уверењима. Академик Бећковић рекао је да је свака реч језика једног народа културни споменик и да би требало да га држава стави под своју заштиту. А песник је слуга језика. Оценио јер да је велика штета што у школама више нема предмета као што су лепо писање и лепо читање. Рукопис нестаје, а то је заправо велика цивилизацијска тековина. Више од пола часа академик Бећковић је читао одломке прозе и своје стихове, међу којима и и оне посвећене својој жени Вери Павладољској. Отварању манифестације присуствовао је и књижевник Недељко Попадић, један од учесника Колоније, која ће трајати до 11. децембра.
У Врању ће вечерас у Дому војске почети културна манифестација „Књижевна колонија“ коју организује Народни Универзитет. Током седмодневне колоније у Врању ће се са публиком срести књижевници Недељко Попадић, Бранислав Јанковић , Бојан Љубеновић и Зоран Богнар. Овогодишњу „Књижевну колонију“ у Врању пригодном беседом отвориће академик Матија Бећковић. За седам дана манифестације планиране су бројне интерактивне радионице и књижевне вечери. Тако ће се у петак књижевник Недељко Попадић срести са ученицима основних школа од 1. до 4. разреда са којима ће одржати радионицу у малој сали Галерије Народног Универзитета. Истог дана у Свечаној сали гимназије Попадић ће учествовати на књижевној вечери.У суботу ће на књижевној вечери у свечаној сали Гимназије говорити писац Бранислав Јанковић и афористичар Бојан Љубеновић. Истог дана у преподневним сатима у интерактивној радионици Љубеновић ће разговарати са ученицима старијих разреда основних школа. Писац, књижевни критичар и антологичар Зоран Богнар одржаће књижевно вече у уторак 10. децембра у сали Гимназије. Богнар ће се у среду у интерактивној радионици срести са ученицима средњих школа. Отварање „Књижевне колоније“ вечерас зје аказано у Дому Војске у 19 сати. Организатор манифестације је Народни Универзитет.
У Галерији Народног универзитета у Врању приређена је изложба радова насталих на првој Дечијој ликовној колонији. Слике су урађене у техници акрила на лесониту. У организацији Народног универзитета, колонији је први пут организована у мају ове године. Учествовало је 18-оро деце, од којих шесторо из Бољевца. Сликали су у Ликовној радионици и Градском парку, дружили се и учествовали ликовним перформансом на дечијој манифестацији „Време радости“. Директорка Народног Универзитета Гордана Димитријевић казала је на отварању да су деца цртала онако како се осећају. Слободно, искрено, из забаве и кроз игру, без ограничења. Зато су њихова дела уметност. Откривали су тајне, експериментисали, играли се. Дружили су се са домаћинима, упознали Врање, историју града и традицију. Поред мотива из природе, деца су сликала и портрете и призоре из маште. Сликарка, Весна Маринковић Станковић, водитељка Ликовне радионице рекла је да је било предивно. Изложен је само делић радова насталих у Колонији. Деца из Бољевца била су одушевљена идејом да се и за њих организује оваква манифестација, а и данас су у контакту са друговима које су том приликом упознали. И први учесници Дечије колоније и организатори надају се и очекују да ова манифестација прерасте у традиционалну. У таквим сусретима и стварању препознају се будући уметници и ствараоци, речено је на изложби коју је отворила директорка Народног Универзитета Гордана Димитријевић.
Опширније...
Аутор Бранислав Марковић Точак подсетио је присутне на неке од најзанимљивијих делова књиге „Роки фор ревер“ коју је издало Удружење књижевника Врања. Све монокомедије писане су на дијалекту,а како писац каже био је изненађен како је то публика у целој Србији добро прихватила.
Oн каже да су се ове монокомедије примиле међу гледаоцима. Иако је на првом извођењу у Владичином Хану било мало гледалаца у Врању их је одмах било много, јер је Драган Божа Марјановић био познат глумац, а он их је све извео и данас их изводи на сценама широм Србије.
О значају очувања дијалекта, као и о хумору, сатири и иронији у стваралаштву аутора ове књиге, говорили су професорка Бранка Марковић и писац Жикица Димитријевић. Професорка Бранка Марковић истакла је да можемо с правом бити поносни на наш говор,на коме настају изузетна дела,што потврђује и наш Бора Станковић. Комедија је и најбољи облик изражавања на коме наш дијалект долази до пуног израза, јер је тај призренско тимочки дијалект емотивно обојен. Писац Жикица Димитријевић оценио је да је текст изразито обојен хумором,али ће се у њему наћи и сатира и иронија нарочито у последњом монокомедији „Ел Мудрињо“.
Поред аутора, најзанимљивије делове књиге, публици је презентовала и песникиња Ана Стошић Митић.
Књигу „Роки фор ревер“ Бранислава Марковића издало је Удружење књижевника Врања, чији је члан.
Књига "Роки фор ревер" аутора Бранислава Марковића Точка представљена је у јавној библиотеци у Врању. Аутор који живи и ради у Владичином Хану објединио је у књизи монокомедије настале у последњих 10 година. Играју се на сценама широм Србије, а писане су на дијалекту југа Србије.
О значају чувања дијалекта, као и о хумору, сатири и иронији у стваралаштву аутора ове књиге, говорили су професорка Бранка Марковић и писац Жикица Димитријевић.
Писац Бранислав Марковић Точак презентовао је публици најзанимљивије делове књиге.
Глумци врањског Позоришта више од месец дана с уживањем раде у обновљеној згради, самим тим и у далеко бољим и савременијим условима. Ових дана увелико раде на припреми представа које ће наредних дана бити пред позоришном публиком, а већина њих биће у знаку комедије, смеха и доброг расположења. Вечерас је на репертоару стенд ап комедија коју изводи глумац врањског театра Марко Николић. Марко Николић је глумац врањског театра који је прве глумачке кораке начинио пре више година у глумачкој радионици врањског Позоришта. По завршетку Факултета савремених уметности у Београду отварају му се многа врата, тако да се поред рада у врањском Позоришту, појављује и у бројним телевизијским серијама. Желео је да оде корак даље тако да је за своју публику припремио стенд ап комедију коју је први пут извео на овогодишњим Бориним позоришним данима и покупио бројне аплаузе и овације. Вечерас се овом стенд ап комедијом под називом ''Најгори до сада'' поново представља позоришној публици.
''Стенд ап комедија није класична монодрама или представа где има пауза. Овде комичар константно мора да буде присутан како би држао пажњу публике. Био сам изненађен реакцијама публике када сам ову стенд ап комедију извео на Бориним позоришним данима. Она није на врањском дијалекту, тако да нисам знао како ће публика да реагује јер је то нешто ново овде код нас. Био сам , на крају, фасциниран реакцијама посетилаца. Смејали су се и аплаудирали у оним деловима стенд ап комедије где нисам очекивао и планирао, био сам затечен, али и задовољан'', каже Марко Николић, глумац.
Најављујући своју монодраму ''Моји љубавни јади'' која је на репертоару у уторак од 20 сати на малој сцени врањског театра, Жетица Дејановић, дугогодишња глумица није крила задовољство због рада у обновљеној згради.
''Још увек се осећам као да сам негде у гостима, као да то још увек није наша кућа. Сада имамо сјајне услове за рад, диван светлосни парк, феноменалну ротирајућу сцену, велику гардеробу, све је као сан који смо дуго чекали да нам се оствари. Диван је осећај играти пред препуном салом. Последње две године смо често представе играли пред неколико људи. Сада смо пресрећни и презадовољни'', каже Жетица Дејановић, дугогодишња глумица.
Током претходних месец и по дана много је људи прошло кроз обновљену зграду Позоришта и очекујемо да тако буде и убудуће, каже Јасмина Стошић, ПР Позоришта.
''Слика и ситуација у Позоришту од 21.октобра када смо имали премијеру до данас је фантастична и очекујемо да буде још боље. Према неким статистичким подацима више од 3000 људи је обишло Позориште претходних месец и по дана, недељом када су дечје представе на репертоару, сала је препуна и морамо да постављамо помоћна седишта. То је показатељ да оно што радимо, радимо добро", каже Јасмина Стошић, ПР Позоришта.
У петак је на репертоару комедија ''Куде ми је жена'', у недељу дечја представа ''Три прасета'', а у плану је и припрема новогодишње представе, најавили су глумци врањског Позоришта.
Поводом 140 година од оснивања врањске бибилиотеке у одељењу у Доњем Врању одржано је предавање и приређена изложба фотографија под називом „Књига у Врању и околини од средњег века до Другог рата“. У оквиру циклуса Дружења четвртком, изложбу и предавање приредио је Горан Арсић. Пред љубитељима писане речи биле су изложене фотографије личности које су у историји Врања остале уписане као чувари књига и преносиоци знања и писмености од средњег века до Другог светског рата. Аутор Горан Арсић напомиње да су властелинске породице у Врању и околини почев од средњег века веома волеле књижевност. Манастир Прохор Пчињски од 14. века био је колевка писмености и ризница књига, које су читане, преписиване, а нажалост и разношене и нестале. Бројни учени појединци у том периоду схватили су значај књига за просвећивање и очување културног и националног идентитета. Зато се кроз предавање могла чути оцена да су Врањанци волели књиге и с тога није изненађујуће да врањска библиотека има традицију дугу 140 година. Арсић напомиње да је једна од најважнијих жена у историји Врања Хаџи Катарина врањска. Она је одрасла у таквој породици где је васпитавана да воли да путује и да чита. Она је то и чинила, а своја знања преносила је деци Врања.У том периоду књиге на српском језику биле су забрањене у Врању, а забрану је увела Отоманска власт. И сама Хаџи Катарина била је приморана да књиге закопа у близини своје куће и да оне тек након ослобођења од Турака угледају светлост дана. То је и разлог да су књиге, оружје и иконе у периоду средњег века били највреднија роба, која се скривала и шверцовала. Касније су угледни и богати људи врањског краја своју децу слали на школовање у европске престонице. Многи од њих и данас су важне одреднице српске културе, историје и привреде.
Првом књигом поезије "Мириси раја" јавности Врања, представила се у Галерији Народног музеја, талентована песникиња Ана Митић Стошић, професорка књижевности. О збирци песама говорили су рецензенти Бранка Марковић и Анђелко Заблаћански, као и књижевница Даница Вукићевић. Уз финансијску подршку града, издање је уредио Благоје Савић, а издавач је Удружење књижевника Врања.
Љубав према писаној речи, Ана Митић Стошић ауторка збирке „Мириси раја“ преточила је у песме. Збирка је настајала годинама и садржи више од 50 рефлексивних, љубавних и религиозних песама. Ана Митић Стошић открила је да јој пажњу заокупља све што јој се дешава и тиме открива себе, свет и живот. Сви ми у себи можемо да пронађемо рај, а она је то сместила у песму.
„Лепота њене поезије је у томе што је сваки стих откинут из најдубљег ходника њене душе“ оцена је једног од рецензената Анђелка Заблаћанског, који се видео поруком обратио бројној публици. О књизи је говорила и рецензент, професор књижевности Бранка Марковић. Бранка Марковић је истакла да је поетска реч краљица уметности. Ту магију могу да осете читаоци кроз песме у збирци „Мириси раја“. У збирци су представљена три циклуса песама. На поетској вечери о књизи је говорила и добитница неколико значајних књижевних награда Даница Вукићевић, осврнувши се на тематику и слојевитост поезије Ане Митић Стошић. Песникиња је иначе дипломирала на Филолошком факултету у Београду и ради као наставник српског језика у Основној школи „Бранко Радичевић“ у Врању. Даница Вукићевић оцењује да је поезија светиња, заштита и уточиште, притајивање душе у ћутању и дилемама, спектар емотивних ситуација. Анине песме су слике о нади, вери да је поезија лековита, о томе да је свет обмана, до алегоријске слике духовне борбе.
Публика је имала прилику да са задовољством слуша поезију уз музичку пратњу професора гитаре Лазара Вукотића. Промоција је имала и хуманитарни карактер јер је сав приход од продатих књига дониран за лечење двоје наших младих суграђана Хане Глигоров и Стефана Петковића.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
