Култура

Култура

Отварање обновљеног позоришта без сумње је најзначајнији догађај за Пчињски округ, чији је Врање центар културе. Након пожара у јулу 2012. када је позориште изгорело, без подршке Владе Србије и пуне посвећености председника Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић, данас не би били овде, рекао је градоначелник  Миленковић на конференцији за новинаре организованој на великој новоизграђеној сцени позоришта. О потенцијалима позоришта, отварању и „Бориним позоришним данима“, визији овог храма културе у будућности и  репертоару у наредној сезони, говорили су градска већница Зорица Јовић, директор Ненад Јовић и уметнички руководилац Бојан Јовановић. За новинаре је приређен обилазак ентеријера позоришне зграде, као и кабаретске сцене и позоришног клуба, где је приређен коктел.

„Да осете узбуђење на даскама које живот значе” на тренутак су имали  градски званичници и новинари на конференцији на великој новоизграђеној сцени позоришта „Бора Станковић”.

Са нестрпљењем чекамо тренутак отварања овако обновљеног здања позоришта. То је велики тренутак за Врање, Пчињски округ и југ Србије. Градоначелник Слободан Миленковић  нагласио је да је само захваљујући подршци и посвећености Владе Републике Србије, председника Александру Вучићу и премијерке Ане Брнабић, позориште обновљено.То је без сумње најзначајнији догађај  за Врање које је културни центар  југа Србије. Сценска техника и ротациона сцена пружају могућност приређивања оперских и балетских представа, кабаре у подруму омогућава извођење мањих представа, ту је и прелеп изложбени простор, клуб, а на платну великој сцени ће се приређивати 3-де биоскопске пројекције, па ће тако Врање после 30 година добити биоскоп. Култура и креативност стратешка су подручја развоја града Врања и зато је веома важно да је позориште обновљено у пуном капацитету. Влада Србије за обнову је издвојила 173 милиона динара, из буџета града уложено је 195 милиона, од чега је 60 милиона дато за деконтаминацију. Градска већница Зорица Јовић истакла је да су потенцијали позоришта изузетни. И зато је веома важно да је обновљено у пуном капацитету. Због тога имамо могућност да постанемо  регионални центар културе, да томе прилагодимо репертоар, да овде радимо и преносе великих оперских представа, а град ће наставити да пружа подршку установама културе. Било је речи о визији развоја позоришта у наредном периоду. Директор Ненад Јовић  истиче да је примарни циљ одржати квалитет продукције на вечерњој и дечијој сцени.  Шанса ће бити указана младим глумцима и редитељима на академској сцени, активираће се кабаретска сцена и употпунити стручним лицима технички сектор. Уметнички руководилац Бојан Јовановић  истакао је да ће се трудити да обогате репертоар представама А продукције у Србији, да наставе са постављањем одговарајућег репертоара сопствене продукције,што ће чинити са много већом  одговорношћу. На конференцији је најављен програм отварања позоришта и програм „Бориних позоришних дана”. За новинаре је организован  обилазак ентеријера  позоришне зграде, од сценског простора, до галерије и ложе, сале за пробе, изложбеног простора, као и кабаретске сцене и позоришног клуба где је приређен коктел.

Последњи пут измењено петак, 18 октобар 2019 16:47

На завршној вечери „Дечије недеље”, у Галерији Народног музеја представљена је песмарица „Распевани стихови” аутора Жикице Димитријевића и Александре Савић. Стихове за децу, Жикице Димитријевића искомпоновала је и хорски обрадила наставница Музичке школе Александра Савић. Пред  бројном публиком композиције је извео дечији хор и бенд Музичке школе. Издавач песмарице jе Удружење „Чувари” из Врања. Промоција песмарице „Распевани стихови” обележила је  завршетак манифестације „Дечија недеља” која се ове године у Врању организује по 30. пут. Градска већница Зорица Jовић рекла је на промоцији да је град на конкурсу за суфинансирање проjеката из културе препознао и подржао креативност овог пројекта, тим пре jер jе ово прва таква песмарица код нас. Циљ нам jе да се наjвећа подршка пружи наjмлађима, ту смо да мислимо на њих и свима ставимо до знања да су они будућност Србиjе. Осам песама, међу којима „Кад  је Васа био мали”,  „Дијета”, „Наслеђе од деде”, „Нова година” и друге, имају у себи и хумора и поуке и пружају деци сликовит свет, топле описе и пријатне мелодијске звуке. Песник за децу Жикица Димитријевић истакао је да је идеја о настанку песмарице настала у Радио телевизији Врање. У збирци је осам песама а последња Звезде, звезде, звездице је једина која је није компонована, већ је то остављено деци да она то учине. Аутори песмарице Жикица Димитријевић и Александра Савић посебан акценат ставили су на метрику, водећи рачуна да се стихови римују како би код деце поспешили памћење и развили ритмичност, како у рецензији оцењује Светлана Николић. Професор музике и хоровођа Александра Савић нагласила је да је идеја да се овако нешто уради настала готово преко ноћи у Телевизији Врање, да је компонујући стихове ослушкивала пулс деце, јер су јој деца највећа инспирација и тако су настале мелодије које су лако певљиве. Илустрациjе у песмарици  дело су академске сликарке Весне Маринковић Станковић, а издавач jе Удружење „Чувари Србиjе” из Врања. 

Последњи пут измењено понедељак, 14 октобар 2019 16:06

На завршној вечери овогодишње манифестације "Дечија недеља", у Галерији Народног музеја у Врању представљена је збирка песама "Распевани стихови" аутора Жикице Димитријевића, песника за децу. Композиције на основу стихова написала је професорка Музичке школе, Александра Савић. Пред  бројном публиком ове композиције извео је дечији хор Музичке школе. Уз подршку града песмарицу, чији је уредник Љубица Здравковић Џонов, издало је удружење "Чувари Србије". Богате илустрације урадила је академска сликарка Весна Маринковић Станковић.

У Галерији Народног музеја, вечерас у 19 сати, биће промовисана песмарица „Распевани стихови“, аутора  песника Жикице Димитријевића и  наставнице музике Александре Савић.

Осам песама врањског песника , искомпонавала је  диригент хора Музичке школе „Стеван Мокрањац“, док је девета песмица остављена да деца-читаоци књиге, сами искомпонују.

 Илустрације за ову  песмарицу необичног формата, радила је позната врањска уметница Весна Маринковић Станковић. У рецензији коју потписује наставница музике Светлана Николић каже се „да ова збирка песама представља мултидисциплинарни начин како се живот деце предшколског и раног школског узраста може претворити у богато искуствено учење, у време пуно радозналости и открића, нудећи прегршт песама, притом будећи њихову маштовитост и креативност“.

Издавач ове занимљиве књиге-сликовнице је Покрет „Чувари Србије“ из Врања.

 Вечерас у Галерији Народног музеја промоција је организована у склопу Дечје недеље, а песме ће извести Хор музичке школе у пратњи бенда. 

О песмарици ће говорити аутори и чланица Градског већа Зорица Јовић.

 

Поводом обележавања  осам векова  утемељења  и  самосталности  Српске православне цркве , у сали Гимназије организовано је предавање под називом "Од Светог Саве до патријарха Павла- осам векова непрекинуте молитве. Историчар Дејана Ристића из Београда, један од водећих стручњака у области заштите  културних добара  говорио је о 56 поглавара српске цркве. Епископ врањски Пахомије отворио је изложбу под називом "Тамјан и плиш" коју су у холу Гимназије приредили историчар Ненад Стоиљковић и виши архивиста Мирољуб Миша Стојчић. Осам векова аутокефалности Српске православне цркве , историчар Дејан Ристић сагледао је са становишта поглавара односно патријарха који су предводили црквену организацију. Историја  српске цркве  нераскидиво је везана за историју српског народа. Међутим  услед бројних  ратних сукоба  и освајача који су боравили на овом простору, и црква је, као и народ, трпела последице. Историчар Дејан Ристић истакао је да је СПЦ основана  1219. одине у рангу аутокефалне архиепископије. Међутим њен континуитет је више пута прекидан тако да у континуитету постoји пола миленијума 1346. године уздигнута  је у ранг Патријаршије. Када је говорио о свим  патријарсима који су били на челу цркве током векова, посебно се осврнуо на оснивача Светог Саву, као и патријарха Павла. Ристић је истакао да када год  поменемо Светог Саву мислимо на оснивача, иако је током векова било пет патријарха под именом Сава, од којих двојица из директне Немањићке линије. Када је реч о патријарху Павлу, чини се да је он од народа највољенији поглавар СПЦ. О патријарху Сави Трећем говорио је и епископ врањски Пахомије отварајући изложбу "Тамјан и плиш" посвећену  великом јубилеју Српске православне цркве. Eписком Пахомије напоменуо је да је Сава 3. боравио у манастиру  Свети Парохор Пчињски који је у то време обновљен. Идуће године обележавамо 950 година од оснивања и из тог корена требало би да црпимо животодавну силу. Требало би то да поштујемо јер, ако сами себе не поштујемо то неће ни други чинити. Организатори изложбе историчар Ненад Стоиљковић и виши архивиста Мирољуб Миша Стојчић говорили су о изложби у коју су сажели осмовековну историју наше цркве. Ненад Стоиљковић рекао је да је током осам векова црква била уз свој народ, бранила га и образовала. Миша Стојчић истакао је да су од 10 паноа два посвећена патријарсима Светом Сави и патријарху Павлу. Поставка ће бити пред публиком до 1.новембра. Посебно изненађење вечери приредили су чланови хора Гимназије, који су ненајављено певали у славу Светом Сави, а којима се придружила и публика.

Последњи пут измењено петак, 11 октобар 2019 15:23

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter