Култура
У Врању ће сутра бити отворен пети „Пиано самер“ фестивал класичне музике .Ове године посвећен је стваралаштву немачке пијанисткиње,композиторке и педагога Кларе Шуман.Овај фестивал превазишао је оквире града и региона речено је у градској кући на конференцији за новинаре поводом отварања фестивала, који ће трајати до 8.августа. Светски признати пијанисти концертираће у наредних шест дана у Врању на „Пиано самер“ фестивалу.Ова јединствена културна манифестација у Врању постаје традиција ,јер има све бројнију публику.
Председник Скупштине града Дејан Тричковић оценио је да град Врање има срећу да је управо овде поникао фестивал који за кратко време превазишао оквире града и региона.Сада већ обележавамо 5. годишњицу, један мали јубилеј, а сведоци смо да је све више љубитеља класичне музике.
Иако је Врање пре свега препознатљиво по другачијој врсти музике ,овдашња публика зна да слуша и класичну музику.
Већница за културу Зорица Јовић истакла је да ће бити домаћин не само извођачима већ и све бројнијим гостима који долазе због овог фестивала. То потврђују и уметници који се радо враћају да музицирају овде. Фестивал финансира град по основу конкурса.
Ове године фестивал је посвећен Клари Шуман, пијанисткињи, композиторки и педагогу, чији се лик нашао и на некадашњој новчаници од 100 немачких марака.Сада се навршава и 200 година од њеног рођења . Уметници који наступају ,поред осталог класичног репертоара свираће дела из опуса Кларе Шуман.
Оснивач и уметнички директор фестивала Зоран Имшировић рекао је да ће фестивал својим музицирањем отворити уметница светског реномеа Гулцин Онај,следеће вечери наступиће Мајкл Лесли,,а у наредним данима две пијанисткиње из Грузије,Нино Гуревић и Ани Такидзе. Наступиће и наша млада пијанисткиња Драгана Тепарић.
Концертом на коме ће свирати дела Шуберта и Чајковског, Зоран Имшировић затвориће фестивал. Сви концерти, као поклон грађанима Врања и гостима града, биће организовани у здању Дома војске, са почетком од 20 сати.
Народни музеј у Врању конкурисао је ове године код ресорног министарства за средства за нову сталну поставку у музеју. У септембру се у Галерији музеја припрема реализација планиране изложбе из серијала „Великани у Врању“, где ће бити представљене слике једног од најзначајнијих српских уметника Паје Јовановића. Након санације објекта Народног музеја, следећа фаза је уређење ентеријера и припрема за инсталирање нове сталне поставке. Представници ресорног министарства и стручњаци, до сада су у те сврхе боравили у Врању у више наврата.
Директор Народног музеја у Врању Саша Стаменковић истакао је да је урађен идејни и музеј је конкурисао код министарства. Од почетне суме од два милиона динара сада се изашло са цифром од 20 милиона колико ће бити неопходно за конзервацију простора, таванице, дрвенарије, замену унутрашњих прозора, као и машинске инсталације.
Поред обнове најзначајнијих културно историјских објеката Народног музеја и музеј куће Боре Станковића, запослени у музеју велику пажњу посвећују и изложбеној делатности.Тако се у оквиру циклуса „Великани у Врању“ припремају и за изложбу слика Паје Јовановића, једног од најзначајнијих српскиг сликара.
Стаменковић каже да би ова изложба требало да буде отворена у септембру, што ће свакако представљати догађај сезоне. За ову, као и сличне изложбе, највећи проблем представљају средства предвиђена за осигурање и та ставка је често камен спотицања у органзацији оваквих догађаја.
Љубитељи уметности- грађани Врања, као и гости града током сезоне одмора, свакако очекују да уз остале културне догађаје могу да уживају и поставкама овако значајних изложби. Прошле године врањској публици представљене су слике Саве Шумановића из последњих 10 година његовог богатог стваралаштва.
Бисту Светог оца Јустина Поповића, изливену у гипсу, извајао је и поклонио граду, истакнути српски вајар из Београда, Велимир Каравелић, учесник овогодишње интернационалне Ликовне колоније у Врању. Иако је ретки учесник колонија, јер стварање доживљава као интимни чин, готово као молитву, Велимир Каравелић је прихватио позив да дође у Врање. По природи интровертан, сетио се да је након студија далеке 1983. године био учесник колоније у Прохору Пчињском. Отац Јустин Поповић је иначе личност чије је дело проучавао и које му је помогло да до краја схвати хришћанство и православље. Стога није имао дилему зашто долази у Врање .
Каравелић истиче да је пожелео да направи нешто што је везано за овај град, а у томе је наишао на изузетну подршку врањског сликара Мите Ристића, коју је ту идеју изнео на пријему у Скупштини града. Он је одмах препознао о каквој се вредности ради за нашу културу, град и југ Србије у целини.То је наишло и на подршку руководства града. Инспирисан, бисту, висине око 60 сантиметара урадио је за свега два дана, мада би за такав посао било потребно и месец дана.
Модел је најпре извајао у глини, а потом одлио у гипсу, и како наглашава у томе је велику помоћ имао у младом вајару из Врања, Марјану Станковићу. Овај врсни, реномирани вајар углавном ради у мермеру и бронзи. Његове изведене скулптуре налазе се у многим репрезентативним просторима почев од Македоније, до Словеније, као и у иностранству. Духовност је база из које црпи инспирацију и енергију.
Каравелић каже да верује да и Врањанци знају да је Ава Јустин велики мислилац, филозоф, и свакако један од највећих духовника хришћанске цивилизације. Зато је препоручио свим љубитељима филозофске мисли да читају дела Јустина Поповића.
Каравелић је најавио да ће до наредне године ово дело овековечити у мермеру. Тржишна вредност овог дела процењује се на око 10.000 евра. Постамент у дуборезу на коме ће бити биста, урадиће дуборезац, пореклом из Врања, Зоран Ђорђевић, такође учесник овогодишње Ликовне колоније „Врање 2019”.
На 32. сабору фрулаша Србије „Ој Мораво”, који је одржан у Прислоници екипе које су се на претакмичењу у Врањској Бањи пласирале за сабор постигле су значајне резултате. Радуле Јовановић и Никола Пауновић освојили су друго место у категорији дуети, изворно свирање. Димитрије Николов и Вељко Михајловић, освојили су треће месту у категорији дуети, савремено свирање.
У Врању је отворена интернационална ликовна колонија „Врање 2019” на којој учествује седморо уметника из Србије, Македоније, Хрватске, Бугарске и Француске. Током седмодневног трајања уметници ће стварати дела која ће остати као поклон граду. Покровитељ колоније је град Врање. У Ликовној радионици у Врању отворена је овогодишња колонија која ће трајати наредних седам дана. На затварању ће бити организована колективна изложба дела насталих у Врању. Ликовна колонија овде има дугу традицију. Весна Маринковић Станковић – водитељ Ликовне радионице подсетила је да колонија у Врању датира од 1974. године, тада под називом „Прохор Пчињски”. Од 2002. године је обновљена у Врању. За то време уметници су створили више од 120 дела. Поред сликара из Србије, Македоније, Хрватске, Бугарске и Француске, учесницима колоније придружили су се сликари из Врања, Слађана Аризановић, Никола Николић и Мита Ристић. Јована Настић, управница Галерије Народног Универзитета истакла је да ће дела настала током ликовне колоније бити приказана публици на колективној изложби, а након тога остаће као поклон граду. Неки од уметника су сада први пут у Врању, а поједини се Граду враћају годинама, јер их како кажу инспиришу људи и дух Врања. Уметници Душка Радуновић из Француске, Велимир Каравелић из Београда, Александар Радовић са КиМ и Ева Мештровић из Хрватске, истичу да их је водила жеља да дођу у овај град. Неки су се изненадили јер су мислили да је град много мањи, а највише их је већ при првом сусрету опчинила срдачност домаћина. Покровитељ колоније која се завршава у недељу је град Врање.
Опширније...
Миле Костић Дубница објавио је нову књигу пословица, изрека и израза врањског краја под називом „Ступни ву на ступку”. Ово је четврта у низу оваквих књига на којој је аутор предано радио годинама уназад са циљем да oтргне од заборава изворне речи нашег краја. Завичајни говор је уткан у корене нашег постојања и идентитета тако да су пословице, изреке и изрази врањског краја још од малена привлачиле аутора књиге „Ступни ву на ступку”. Током свог досадашњег рада, Костић је прикупио око 5000 старих речи и израза, а од тога у овој књизи нашло се око 1200 изрека, пословица и израза које су преузете директно из уста њихових казивача, каже аутор ове књиге.
„Одувек су ме интересовале старе речи јер сам одрастао на селу, где живим и дан данас. Наш дијалекат ми је био занимљив одувек тако да сам 2000.године почео да бележим све оне речи које бих чуо од људи око себе. Видео сам да се те речи, изрази и пословице све више гомилају. Прикупљао сам речи тако што сам почео да обилазим села на нашем подручју и да разговарам са старим људима. Сваку реч сам бележио и тако је настала ова књига. Покушао сам да сачувам од заборава све то што је постојала у народу. Желео сам да чувајући старе речи, сачувам наше корене, порекло и идентитет. Ако се не успе у томе, ми онда не постојимо”, каже Миле Костић, аутор књиге.
Аутор ове књиге је успео да оживи значајно народно стваралаштво и дарује га читаоцу у изворном облику. Као кратка форма доступна је и драга савременом читаоцу јер је сажета и радознали је радо читају, препричавају и памте, рекао је о књизи рецензент Слободан Симоновић. Костић каже да на овоме неће стати. Он увелико наставља са радом и увелико ради на припреми нових књига прича и поезије за које верује да ће бронаћи пут до читалаца.
У склопу тринаестог Меморијала у част једног од најпознатијих Врањанаца, Бакији Бакићу, у Градској кући приређен је пријем за трубачке оркестре. Након дефилеа оркестара шеталиштем, у великој сали Скупштине града учеснике манифестације дочекали су председник Скупштине града Дејан Тричковић, заменик градоначелника Ненад Антић и градска већница Зорица Јовић. Вече је настављено концертом у Горњој Чаршији.
То је човек који је је направио не један оркестар, него музичаре од читаве фамилије. И да није било њега, не би било ни нас - рекао је Ненад Младеновић, потомак Бакије Бакића у свом обраћању.
„Бакија Бакић је свирао трубу најбоље другари! Он је могао човека да развесели, да истопи. То је био један велики човек и трубач који је свирао маестрално, и ми морамо да га памтимо као таквог и поштујемо“.
Председник Скупштине града Дејан Тричковић у свом обраћању потенцирао је значај ове манифестације и човека који је пронео врањску музику широм некадашње Југославије и широм света.
„О његовом музицирању чули смо много тога, али увек требамо да се подсетимо на то, да и млађе генерације знају ко је био Бакија Бакић, какав је уметник био. Град ће увек подржати све ваше предлоге и идеје како би се врањска музика и врањска труба и даље чули далеко“.
Заменик градоначелника Ненад Антић подсетио је на чињеницу да је ово уједно и година када се навршава 30 година од смрти овог великог виртуоза, и да је наша обавеза да наставимо музички пут који је он утабао.
„Виртуоз музике, виртуоз трубе, велики амбасадор и Врања и Србије, и пре све аутентичне врањске музике и аутентичног врањског музичког израза. Ми смо можда били млади да доживимо оне понедељке у башти Хотела Врање о којима прича стара СФРЈ, када су се људи окупљали да би слушали овог уметника на труби“.
Вече је настављено у Горњој Чаршији концертом на коме су наступили оркестри Екрема Мамутовића, Ненада Младеновића, Дејана Авдића из Врањске бање, Бојана Ристића из Владичиног Хана и Роберта Демировића из Павловца.
Добривоје Мамутовић, отац Екрема Мамутовића и члан истоименог оркестра открива нам да у Врању имамо 500 регистрованих врањских песама.
„Нико није могао да свира тако лепо као Бакија Бакић. Он је има другачији тон од свих, мекши. Мислим да неко треба да се роди овде у Врању да би имао у души врањски мелос“.
Од првих звука трубе до краја концерта играло се коло на месту где се налази споменик Бакији Бакићу. Велики број Рома окупио се да ода почаст овом барду.
Традицонална 13. манифестација Меморијал „Бакија Бакић” посвећена великом трубачу почиње дефилеом и пријемом учесника у Градској кући. На Тргу слободе у Горњој Чаршији, од 20 сати наступиће пет трубачких оркестара. По први пут ове године у оквиру „Врањског културног лета”, Меморијал „Бакија Бакић” организује се одвојено од манифестације „Дани Врања”. То потврђује да је ова манифестација добила јак традиционални карактер у складу са значајем легенде трубе, који је славу мелоса југа пронео широм света. Меморијал почиње вечерас од 19 сати.
Градска већница Зорица Јовић истакла је да ће након дефилеа бити приређен пријем у градској кући. Учеснике ће примити заменик градоначелника Ненад Антић и председник Скупштине града Дејан Тричковић. Иначе се током лета редовно дешава да се звук трубе чује у граду, а вечерас је посебно вече, посвећено чувеном Бакији Бакићу и трубачима који освајају бројне награде не само у Гучи, већ и на другим такмичењима. Манифестација има већ озбиљну традицију и која не само чува сећање на Бакију Бакића већ је и има за циљ преношење културног наслеђа млађим генерацијама, сматрају у Туристичкој организацији која је организатор Меморијала.
Изабела Савић подсећа да је Бакија свирао на специфичан начин тако да је овај меморијал посвећен њему и оним незаборавним вечерима које су се одржавале у башти ресторана Хотела „Врање”. Ту су се Врањанци окупљали породично, али су ту били мераклије и боеми који су волели да осете тај дух Врања, севдах и мерак. Током вечери наступиће оркестри Ненада Младеновића, Екрема Мамутовића, Дејана Авдића, Роберта Демировића и Бојана Ристића. Бакија Бакић био је и родоначелник онога што се сматра светском музиком, сједињујући балканске ритмове са музичким мотивима јужне Србије те је на тај начин постао узор многим наследницима. Манифестација се организује у част чувеног трубача, Бакије Бакића, чија је труба утихнула пре 30 година.
Сутра, 18. јула 2019.год., са почетком у
20:00 сати, бити одржана традиционална манифестација Меморијал „Бакија
Бакић“ 2019.
Меморијал „Бакија Бакић” је традиционална манифестација која се
одржава у част чувеног трубача, вишеструког освајача титуле прва труба
Сабора трубача у Гучи. Легендарни трубач који је прoнео славу врањске и
српске трубе широм света, успешно је водио свој оркестар више од пола
века. Умро је у Врању 1989. године, а 2006. године му је откривен
споменик.
Вече посвећено најпознатијем трубачу свих времена, почиње у 19 сати,
дефилеом учесника манифестације централном пешачком зоном до зграде
Градске управе где ће бити уприличен пријем за учеснике програма. Затим,
у 20 сати на платоу испред споменика Бакији Бакићу у Горњој чаршији,
Врањанцима ће се представити оркестри Ненада Младеновића, Екрема
Мамутовића, Дејана Авдића, Роберта Демировића и Бојана Ристића.
Организатор манифестације је Туристичка организација града
Врања, а покровитељ Град Врање.
Сезона је годишњих одмора, а најбољи друг у данима опуштања је несумњиво књига. Уколико желите да дођете до нових наслова, Библиотека „Бора Станковић” у Врању вам то омогућава јер је у току набавка нових књига. Очекује се да се до краја лета на полицама ове установе нађе око 1800 нових издања. Иако је савремена технологија преузела примат над оловком и папиром још увек има људи који су остали доследни себи и утиску који оставља мирис књиге. Анкетирајући наше суграђане, уверили смо се у то да се књиге и даље читају.
„Волим да читам књиге, поготово током летњег распуста када имам више времена. „Дневник Шоњавка” је књига која је на мене оставила најлепши утисак и препоручила бих је својим вршњацима”, каже Јована Лазаревић.
„Време је за одмор и практикујем да читам неку лаку литературу, јер ме она опушта и одваја од свакодневице. Волим да читам књиге и никада нисам одустао од тога”, каже Боривоје Лазаревић.
„Пензионер сам, имам огромну библиотеку код куће. Одувек сам волео да читам и то разне жанрове. Омладина треба да прочита наше књижевнике, Селимовића, Ћосића, Бору Станковића и слично. Сада у позним годинама не могу баш толико да читам”, каже Душан Јањић.
Током лета у градској Библиотеци повећан је број читалаца, каже Александра Антић библиотекарка и додаје да још увек има заинтересоване деце која читају школску лектиру али и књиге по слободном избору.
„Почео нам је откуп књига. Завршили смо са одабиром наслова. Већ две недеље нам стижу књиге које смо желели да имамо. До краја августа очекујемо око 1800 нових наслова. Препоручујемо роман Синише Ковачевића „Године врана” који је изашао прошле године. Емир Кустурица и његова књига „Шта ми ово треба” је такође веома популарна међу читаоцима. Што се тиче деце основношколског узратса, књига коју малишани могу да читају је ''Грозни тата'' Дејвида Валијамса а за старији узраст препорука је књига „Принц од папира”, каже Александра Антић ,библиотекарка.
Што се тиче чланирине, има новина у Библиотеци јер је уведена породична чланирана која износи 600 динара колико износи и појединачна, док је месечна чланира 100 динара. За средњошколце ,студенте и пензионере је 400, а за ученике од првог до осмог разреда чланарина износи 300 динара.
Годишњи одмор ће свакако бити лепши уз добру књигу, стога посетите Библиотеку, одаберите неки добар наслов како би уживали читајући и бар накратко отишли у други свет и удаљили се од свакодневнице.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
