У оквиру програма обележавања Дана града, сви заинтересовани моћи ће у сали Дома војске да погледају филмско-историјско остварење „Краљ Петар Први“. Приказивање филма почиње данас и завршава се у среду 30. јануара. Пројекције су заказане сваког дана у следећим терминима: 10:00,13:00,16:00 и 19:00 сати.

Филм „Краљ Петар Први“ снимљен је према мотивима романа “Чарапе краља Петра“ Милована Витезовића објављеног 1994. године. Продуцент и главни протагониста филма је Лазар Ристовски, док је редитељска палица припала његовом сину Петру Ристовском. Екипу филма чини више од 100 глумаца и 7000 статиста који су снимали више од 6 месеци у Србији и на Хвару, а све то како би филм на што бољи начин одговорио на многа историјска питања.

Трејлер за филм изазвао је велико интересовање публике на друштвеним мрежама, а током децембра, екипа филма се поклонила у свим већим градовима Србије.

Како историја и народ кажу, Краљ Петар Први био је омиљени српски краљ. Увео је демократију на српски двор, делио судбину са својим народом, а то се нарочито видело у повлачењу преко албанских планина, а затим и на Крфу.

Филм „Краљ Петар Први“ расветљава најзначајније моменте у Великом рату, Церску и Колубарску битку као и Албанску голготу која је први пут представљена на играном филму.

Улаз на све пројекције је бесплатан.

За вечерас, након пројекције филма од 19 сати најављено је обраћање прослављеног глумца и продуцента филма Лазара Ристовског.

У оквиру програма Дан домаћег филма, 30. јануара у Врању ће бити приказан филм " Дуго путовање у рат",  редитеља и сценаристе Милоша Шкундрића.

Пројекција филма биће одржана у сали Периодике  библиотеке " Бора Станковић" са почетком у 19 часова и улаз је бесплатан за све посетиоце. Након пројекције филма уследиће разговор са аутором.

Овај документарни, историјски трилер у фокусу пажње поставља 1914. годину и Гаврила Принципа. Прикупљена су бројна документа, мапе и архивски снимци као неопходне чињенице, да се објасни узрок и добије одговор на питање зашто је Први светски рат почео.

Кроз разговоре са историчарима као што су: Хју Страхан, Олег Акрапетов, Душан Батаковић, Жан- Жак Бекер, Доминик Левин, Аника Момбауер, Латар Хубелт и многи други, сазнајемо аутентичне приче из прошлости о политичким и војним заверама и људима који су одлучивали о судбини Европе.

Ово је први дугометражни филм аутора, Милоша Шкундрића. Прошле године је премијерно приказан на 65. Мартовском фестивалу.

У оквиру манифестације „Светосавска недеља“ у библиотеци „Бора Станковић“ промовисан је најновији роман књижевника Вулета Журића „Помор и страх“. Роман доноси динамичну животну причу у време када је куга захватила Ириг, место у Војводини и преполовила број становника.

Већ обимном и разноврсном ауторском делу, писац Вуле Журић додао је нови роман. „Помор и страх“, роман настао на основу историјских списа, изашао је из штампе средином прошле године и наишао је на добар одзив критике и публике. Ушао је и у ужи избор за НИН-ову награду. Главни јунаци ове књиге живе у времену када је кугом захваћено становништво Ирига масовно умирало. Да зауставе болест дошли су лекари и администрације тадашње Аустро-Угарске.

Аутор Вуле Журић каже да је из историјске грађе узео стварна имена људи а да је практично само осмислио причу која је карактеристична за немирни простор Балкана. И тада и сада остао је утисак непокорности наших људи крутим бирократским прописима тада далеке Европе.

Јунаци романа говоре језиком који се тада говорио у Војводини, што је аутора подстакло да публику подсети на Бори Станковића.

Журић је истакао да српска књижевност не би била тако добра као што је сада да није било генија Боре Станковића. Он је у свет изнео причу о овом делу Србије али је и померио границе приповедaња напред чега можда сам није био свестан.

Журић је аутор десетак романа, бројних збирки прича, есеја, као и сценарија за филмове и драме. Дела су му преведена на десетак језика. Добитник је значајних домаћих књижевних награда.

Ученици  Основне школе „Радоје Домановић“, полазници Регионалног центра за таленте и ученици Медицинске школе „Елизабет Емсли Хатон“ приредили су  поетски рецитал  “Пружи руке љубави“ у оквиру „Светосавске недеље“. Представа је настала по оригиналном сценарију учитељице Иване Вучковић.

И после осам векова и даље одзвањају речи и поруке Светог Саве, јер је он своје идеје претакао у дела. Проток времена само је потврдио да праве вредности остају да живе.Такво је и дело Растка Немањића, српског принца, који се тог достојанства одрекао и постао монах, књижевник и први архиепископ независне српске православне цркве. То је садржај представе „Пружи руке љубави“  настале по оригиналном сценарију учитељице Иване Вучковић.

Учитељица Ивана Вучковић истакла је да су представом покушали да врате људе тим правим вредностима. Ту се спомињу вера, нада, сујета, богатство, а као врхунска и најузвишенија вредност издваја се љубав.

Такав утисак представа је оставила и на најмлађе учеснике рецитала. 

Вања Ђендић рекао је да је за њега представа пуно значила, да је показала свима да би требало да се слажу јер је љубав јача од свега.

Јасмина Вељковић директорка Центра за таленте истакла је лепо дружење свих учесника представе током припрема и уверење да ће сарадња са Медицинском школом бити настављена.

 “Светосавска недеља“ у Врању, у суботу се наставља  представом „Ново знамење“ коју су припремили малишани вртића „Бамби“. Наступиће у подне у сали Дома војске. На   Духовној академији, у 19 сати говориће професор доктор Слађана Ристић Горгиев, са Филозофског факултета у Нишу. Академију ће директно преносити Радио телевизија Врање. У недељу, на Савиндан, у Саборном храму Свете Тројице биће служена Света литургија и обавиће се резање славских колача Одбора „Светосавске недеље“ и школа. Манифестација ће бити затворена  доделом награда „Свети Сава“ за 2018. годину на Светосавском балу.

Најновији роман књижевника Вулета Журића "Помор и страх" промовисан је у библиотеци "Бора Станковић" у Врању у оквиру манифестације "Светосавска недеља". Роман говори о епидемији куге која је у 17. веку захватила подручја данашње Војводине. У оквиру тога одвија се животна прича карактеристична за немирни простор Балкана. Журић је аутор десетак романа, бројних збирки прича, сценарија за драме и филмове. Добитник је значајних књижевних награда.