Култура
Изложба цртежа великог српског и југословенског сликара Лазара Возаревића отворена је у Галерији Народног музеја у Врању. Исте вечери, отворене су и изложбе двојице сликара из Сремске Митровице, слике у уљу Ивице Ковачића Штифле и цртежи Предрага Ковачића. Публика у Врању ће у наредне две недеље имати прилику да види цртеже једног од најистакнутијих представника српског сликарства 20. века. Српско средњовековно сликарство и мотиви са фресака и мозаика оставили су трајан печат на његов сликарски језик. Свој бунт и уметнички дар доказивао је и у сликарским експериментима, створивши издашан опус, прекинут изненадним одласком.
Директор Галерије „Лазар Возаревић „ у Сремској Митровици Милан Маринковић подсетио је на отварању изложбе да су 2014. године у Врању биле изложене слике на платну Лазара Возаревића, а сада приређују изложбу његових цртежа. Подсетио је да је у обнову Галерије у Митровици уложено 40 милиона динара, а сва његова дела су рестаурирана.
Возаревић јер поседовао изузетан цртачки дар и зато никада није правио скице и предлошке за већа дела. Историчарка уметности Марија Вукајловић из Сремске Митровице истакла је да је Лазар Возаревић сликар који је створио путеве „српске модерне“ . За ову изложбу одабран је 21 цртеж кроз које се могу пратити све његове развојне фазе.
У Галерији у Врању исте вечери отворене су и изложбе двојице уметника из Сремске Митровице. Ради се о изложби тридесетак уља на платну Ивице Ковачића Штифле и цртежима вајара Предрага Ковачића. Инспирисан сремском равницама, Ивица Ковачић ствара дела која припадају апстрактном експресионизму и кубизму. Изложио је тридесетак дела који представљају пресек његовог стваралаштва које, као правац карактерише енформел.
Сликар и педагог Ивица Ковачић напомиње да су кубизам и стваралаштво Пабла Пикаса били његова велика инспирација, али је као и сваки уметник пронашао свој ликовни израз. На цртежима Предрага Ковачића уочава се вајарска матрица и потреба да се бави простором, кроз футуристичку архитектуру. Љубитељи сликарства моћи ће да погледају изложбе до 26. децембра.
Градска већница Зорица Јовић отворила је 8.међународни фестивал пантомиме "П(х)антом фест,у позоришту "Бора Станковић у Врању. "П(х)антомфест" постаје мисија у прихватању различитости, чуло се на отварању. Пред бројном публиком, исте вечери одигране су три позоришне представе пантомиме.
Поред подршке града, ове године „П/х/антомфест“, који организује Међуопштинска организација глувих и наглувих у Врању, подржало је и министарство културе Републике Србије. Градска већница Зорица Јовић нагласила је да је организаторима фестивала потребна и морална и финансијска подршка. Због тога градско руководство има задатак да у наредном периоду определи већа средства како би „Фантомфест“ био вишедневни. Симболично, фестивал је отворен пантомимом.
Директор фестивала Небојша Новковић истакао је да се фестивал симболично поново вратио кући. Наиме, први „П/х/антомфест“ одржан је у старој згради Позоришта само дан пре него што је у пожару изгорело. Овај вансеријски фестивал прилика је за чланове организације глувих и наглувих да покажу колико су напредовали за седам година, колико се “Фантомфест“ организује.
Секретар Међуопштинске организације глувих и наглувих Снежана Симоновић истакла је на отварању фестивала да је жеља чланова овог удружења да се докажу у области пантомиме, која је за њих пресудна у споразумевању са онима који чују. Да фестивал постаје мисија у прихватању различитости доказ је и то што у представама учествују и људи који чују. Међу њима је и Ђорђе Станковић, ученик основне школе „Светозар Марковић“ који им се придружио у представи „Плејаде“.
Пред бројном публиком, исте вечери одигране су три позоришне представе пантомиме. Поред „Плејада“,гледаоци су пратили и представу „Скопље 63“ којом је одата пошта жртвама земљотреса, као и представу „Мушкарци су другачији, а жене још више“ Дамира Дантеса.
Ученици Гимназије у прилици су да буду део великог програма размене младих те је тим поводом ова образовна установа угостила 60-торо младих из Белгије, Холандије и Албаније. О овом догађају који је итекако важан за средњошколце утиске нам преносе Гимназијалци Ања Кафеџијска и Ђорђе Стојановић. Током посете Гимназији ученици и гости из иностранства имали су прилику да се упознају са школом, системом школовања у Србији, искуствима у раду Ђачког парламента, омладинским активизмом, плановима везаним за могуће заједничке пројекте.
''Удружење ''Наш свет, наша правила '' које су основали ученици Гимназије је ове недеље домаћин гостима из других земаља. Ученици из Белгије, Холандије и Албаније су током јучерашњег дана могли да виде како функционише наша образовна установа, да се упознају са нашим успесима и резултатима рада, да прођу кроз наше кабинете. Њима у част, дошли смо на идеју да организујемо вече музике, односно музичко -поетско вече'', каже Ђорђе Стојановић, ученик Гимназије.
''Музичко поетско вече ће бити одржано у великој сали Позоришта сутра са почетком у 20 сати. Улаз је слободан и очекујемо да грађани дођу у што већем броју. Ми се надамо да ћемо да упловимо у једну нову димензију уз музику и уживање. На репертоару ће бити легендарни хитови славних извођача'', каже Ања Кафеџијска, ученица Гимназије.
Размена младих и овакав вид комуникације је од великог значаја јер има за циљ културолошки, међународни, и образовни значај.
8. међународни фестивал пантомиме "П(х)антом фест", вечерас је отворила градска већница Зорица Јовић у позоришту "Бора Станковић" у Врању. Град се обавезује да ће већом финансијском подршком у наредним годинама омогућити да овај фестивал постане вишедневни.
"П(х)антомфест" постаје мисија у прихватању различитости, чуло се на отварању. Пред бројном публиком, исте вечери одигране су три позоришне представе пантомиме.
У Галерији Народног музеја у Врању промовисана је књига "ЗаДах живота", аутора Драгана Ђорђевића из Врања. Ово је трећа књига прича Ђорђевића, који је по професији архитекта, а по талентима сликар и писац. За кратко време у свом стваралачком опусу, Драган Ђорђевић је нарастао као приповедач. Веома брзо схватио је како читаоцу испричати причу и на крају поентирати, чуло се на промоцији.
Aутор Драган Ђорђевић истакао је да је прву књигу „Записи из утробе“ писао да би свој ум одбранио од „Милосрдног анђела“, другу „Поздрав из Је-Не-А“ посветио Вуковарској класи 1984. године, а „ЗаДах живота“ посветио је оцу и мајци и да би се одбранио од немања посла. “ У рецензији под називом „Поштено речено“ књижевница Стана Динић Скочајић оценила је да Ђорђевић приповеда, збијено, конкретно и ефектно. Износи сећања као сурове комаде живота и интимно сведочанство о тајнама одрастања.
Рецензент Стана Динић Скочајић истакла је да аутор у књизи прича о тајнама одрастања, искрено и с поверењем. Труди се да приповеда хронолошки. Ова књига је његова борба да пред читаоца изнесе потпуно огољено сећање на тешке животне ситуације у којима се нашао. Пред бројном публиком, Ђорђевић је прочитао неколико прича из најновије књиге. Оставио је снажан утисак о једном прохујалом времену и вредностима на којима је почивала породица.
Опширније...
У Галерији Народног музеја у Врању промовисана је књига "ЗаДах живота", аутора Драгана Ђорђевића из Врања. Ово је трећа књига прича Драгана Ђорђевића, који је по професији архитекта, а по талентима сликар и писац. Рецензент књиге је Станa Динић Скочајић, вишеструко награђивана књижевница из Ниша.
"ЗаДах живота" је интимно сведочанство о тајнама одрастања аутора и потпуно огољено сећање на сурове комаде живота.
Председник Скупштине града Дејан Тричковић отворио је, на пригодној свечаности, 6.“Књижевну колонију“ у Дому Војске у Врању. У сали испуњеној до последњег места, публици је своје стихове казивао и говорио о свом животном путу и стваралаштву, академик Матија Бећковић. На јучерашњи дан основан је Народни Универзитет у Врању далеке 1955. године и од тада до данас, поред образовне функције, остао је чувар традиције и културне баштине. „Књижевну колонију“ установили су пре шест година у циљу развијања читалачких навика ученика у непосредном контакту са самим књижевним ствараоцима, чуло се на отварању манифестације. Председник Скупштине града Дејан Тричковић нагласио је на отварању Књижевне колоније да локална самоуправа подстиче и увек ће подржавати манифестације које негују културну баштину. Сем тог „Књижевна колонија“ подстиче децу на рад и усавршавање. Упознају се са књижевним ствараоцима, тим пре што имамо непревазиђеног Бору Станковића чије дело има трајну вредност. Отварање „Књижевне колоније“ у Врању још једном је потврдило да никаква савремена технологија не може да замени живу реч и непосредни сусрет са једним од најумнијих Срба, песником и прозним писцем, академиком Матијом Бећковићем. У препуној сали Дома Војске, Бећковић је у разговору са професорком Сандром Томић говорио о свом животном путу, стваралаштву и уверењима. Академик Бећковић рекао је да је свака реч језика једног народа културни споменик и да би требало да га држава стави под своју заштиту. А песник је слуга језика. Оценио јер да је велика штета што у школама више нема предмета као што су лепо писање и лепо читање. Рукопис нестаје, а то је заправо велика цивилизацијска тековина. Више од пола часа академик Бећковић је читао одломке прозе и своје стихове, међу којима и и оне посвећене својој жени Вери Павладољској. Отварању манифестације присуствовао је и књижевник Недељко Попадић, један од учесника Колоније, која ће трајати до 11. децембра.
У Врању ће вечерас у Дому војске почети културна манифестација „Књижевна колонија“ коју организује Народни Универзитет. Током седмодневне колоније у Врању ће се са публиком срести књижевници Недељко Попадић, Бранислав Јанковић , Бојан Љубеновић и Зоран Богнар. Овогодишњу „Књижевну колонију“ у Врању пригодном беседом отвориће академик Матија Бећковић. За седам дана манифестације планиране су бројне интерактивне радионице и књижевне вечери. Тако ће се у петак књижевник Недељко Попадић срести са ученицима основних школа од 1. до 4. разреда са којима ће одржати радионицу у малој сали Галерије Народног Универзитета. Истог дана у Свечаној сали гимназије Попадић ће учествовати на књижевној вечери.У суботу ће на књижевној вечери у свечаној сали Гимназије говорити писац Бранислав Јанковић и афористичар Бојан Љубеновић. Истог дана у преподневним сатима у интерактивној радионици Љубеновић ће разговарати са ученицима старијих разреда основних школа. Писац, књижевни критичар и антологичар Зоран Богнар одржаће књижевно вече у уторак 10. децембра у сали Гимназије. Богнар ће се у среду у интерактивној радионици срести са ученицима средњих школа. Отварање „Књижевне колоније“ вечерас зје аказано у Дому Војске у 19 сати. Организатор манифестације је Народни Универзитет.
У Галерији Народног универзитета у Врању приређена је изложба радова насталих на првој Дечијој ликовној колонији. Слике су урађене у техници акрила на лесониту. У организацији Народног универзитета, колонији је први пут организована у мају ове године. Учествовало је 18-оро деце, од којих шесторо из Бољевца. Сликали су у Ликовној радионици и Градском парку, дружили се и учествовали ликовним перформансом на дечијој манифестацији „Време радости“. Директорка Народног Универзитета Гордана Димитријевић казала је на отварању да су деца цртала онако како се осећају. Слободно, искрено, из забаве и кроз игру, без ограничења. Зато су њихова дела уметност. Откривали су тајне, експериментисали, играли се. Дружили су се са домаћинима, упознали Врање, историју града и традицију. Поред мотива из природе, деца су сликала и портрете и призоре из маште. Сликарка, Весна Маринковић Станковић, водитељка Ликовне радионице рекла је да је било предивно. Изложен је само делић радова насталих у Колонији. Деца из Бољевца била су одушевљена идејом да се и за њих организује оваква манифестација, а и данас су у контакту са друговима које су том приликом упознали. И први учесници Дечије колоније и организатори надају се и очекују да ова манифестација прерасте у традиционалну. У таквим сусретима и стварању препознају се будући уметници и ствараоци, речено је на изложби коју је отворила директорка Народног Универзитета Гордана Димитријевић.
Аутор Бранислав Марковић Точак подсетио је присутне на неке од најзанимљивијих делова књиге „Роки фор ревер“ коју је издало Удружење књижевника Врања. Све монокомедије писане су на дијалекту,а како писац каже био је изненађен како је то публика у целој Србији добро прихватила.
Oн каже да су се ове монокомедије примиле међу гледаоцима. Иако је на првом извођењу у Владичином Хану било мало гледалаца у Врању их је одмах било много, јер је Драган Божа Марјановић био познат глумац, а он их је све извео и данас их изводи на сценама широм Србије.
О значају очувања дијалекта, као и о хумору, сатири и иронији у стваралаштву аутора ове књиге, говорили су професорка Бранка Марковић и писац Жикица Димитријевић. Професорка Бранка Марковић истакла је да можемо с правом бити поносни на наш говор,на коме настају изузетна дела,што потврђује и наш Бора Станковић. Комедија је и најбољи облик изражавања на коме наш дијалект долази до пуног израза, јер је тај призренско тимочки дијалект емотивно обојен. Писац Жикица Димитријевић оценио је да је текст изразито обојен хумором,али ће се у њему наћи и сатира и иронија нарочито у последњом монокомедији „Ел Мудрињо“.
Поред аутора, најзанимљивије делове књиге, публици је презентовала и песникиња Ана Стошић Митић.
Књигу „Роки фор ревер“ Бранислава Марковића издало је Удружење књижевника Врања, чији је члан.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
