Култура
Под називом "Голгота и васкрс Србије", у оквиру ,,Светосавске недеље" ,у Врању је приређен мултимедијални сценски приказ којим се обележио један век од примирја у Великом рату. О страдању српског народа у том периоду говорио је глумац и државни секретар Министарства културе, Тихомир Арсић. Публика је могла да чује и моћни баритон оперског певача Оливера Њега.
Први светски рат је Србију оставио без милион и 273 хиљаде људи. То је исто толико унесрећених мајки и најближих сродника, али и најмање толико нерођене деце, рекао је у пригодној беседи глумац и државни секретар у министарству културе Тихомир Арсић.
Арсић је рекао да ако нас нешто одваја од осталих хришћана и православаца то је то наше хришћанско православно и српско светосавље.У сусрет великом празнику послушајте и погледајте песму и дрмакси приказ наших пријатеља.
Током вечери приказани су фрагменти документарних филмова "Ој Србијо мила мати" и ,,Вјечнаја памјат", а дијалози уметника подсетили су на велике српске војсковође Живојина Мишића и Степу Степановића. Наступио је и оперски певач Оливер Њего.
Арсић је рекао да се деценијама крила величанствена истина о патњи и страдању српског народа у Великом рату, као и Балканским ратовима.А та истина је позната и Врањанцима који су и сами били жртве ратних злочина. А шта нам сада остаје. Да поштујемо и памтимо оно што је било, да нам се више не понови. Једине победе које су нам сада потребне,то су победе наше деце на такмичењима у знању.
Уметничко вече затворено је химном Светом Сави „Ускликнимо с љубављу“.
Млађи глумци врањског позоришта, као и двоје студената Факултета драмских уметности приредили су рецитал поводом „Светосавске недеље“.
По 29. пут у Врању се приређује манифестација „Светосавска недеља“ у славу просветитеља и првог српског архиепископа Светог Саве.
Директор позоришта Ненад Јовић истакао је да позориште као и увек до сада учествује у културно просветној и духовној манифестацији „Светосавска недеља“. Сама чињеница да се ова манифестација организује 29. пут заредом говори о њеном значају за град.
На оригиналан начин о Светом Сави говорили су млади глумци из Глумачке радионице позоришта „Бора Станковић“ по идеји Бојана Јовановића.
Уметнички директор позоришта Бојан Јовановић рекао је да рецитал обухвата три сегмента. Један је поезија о Светом Сави, други сегмент су мисли и молитве владике Николаја Велимировића и трећи су личне приче сваког од глумаца.
Било је занимљиво чути када су се први пут у детињству срели са делом Светог Саве и на који је начин најраније остао урезан у њихову свест. Истовремено, то је и код присутних призвало сећања на први сусрет са Светосављем.
У оквиру “Светосавске недеље”, у Галериjи Народног универзитета у 17.30, биће отворене изложба ликовних радова и изложба радова полазника Ликовне радионице Народног универзитета. Такође, у сали Дома воjске, у 18.30 биће додељене награде наjбољим рецитаторима, ауторима ликовних и литерарних радова и одржана промоциjа листа "Срећни дани".
Под називом "Голгота и васкрс Србије", у оквиру ,,Светосавске недеље", у Врању је приређен мултимедијални сценски приказ којим се обележио један век од примирја у Великом рату. На страдања целокупног српског народа у том периоду подсетио је најпре глумац и државни секретар Министарства културе, Тихомир Арсић, Поред глумаца који су афирмисали јунаштво и ,слободарске тежње српског народа, публика је могла да цује и моћни баритон оперског певача Оливера Њега. Приказани су фрагменти документарних филмова "Ој Србијо мила мати" и ,,Вјечнаја памјат".
Млађи глумци врањског Позоришта посветили су поетско прозно вече Светом Сави.
Мултимедијалном изложбом "Свети Сава Српски" отворена је 29. Светосавска недеља. Манифестацију је свечано отворио градоначелник Слободан Миленковић. Вечерас на програму вече поезије у организацији позоришта Бора Станковић, а након тога, по први пут у оквиру манифестације, мултимедијални сценски игроказ ''Голгота и васкрс Србије''.
Духовна и културно – образовна манифестација у част српском просветитељу у Врању се организује већ 29 година. Изложбом ''Свети Сава Српски'' отпочела је овогодишња Светосавска недеља, која ће трајати све до 27. јануара. Поменута изложба плод је вишегодишњег истраживачког рада аутора и настоји да кроз архивску грађу, копије фресака и икона и фотографије личних предмета и реликвија, што потпуније јавности приближи световни и духовни пут Светог Саве. Реч је о поставци Историјског музеја Србије, који је заједно са Народним музејем у Врању организовао ову изложбу и у нашем граду.
''Употребљена су ова хај-тек средства да се изложба приближи и нашој млађој публици. Напросто, желели смо и када дође та изложба у места у којима има част да отвори Светосавске дане, као што је сада овде, да има комуникацију са свим нивоима посетилаца'', каже Андреј Вујновић, кустос Историјског музеја Србије.
Светосавску недељу свечано је отворио градоначелник Слободан Миленковић, који је истакао да сви ми у животу треба да пратимо утемељења Светог Саве, да се са искушењима суочавамо врлинама којима нас је овај светитељ учио.
''Нека нас и убудуће дани када славимо лик и дело Саве Немањића подсете да у животу и раду морамо, као и он, бити умерени, ненаметљиви и скромни. Следимо праве духовне вредности и пут очувања и надограђивања културног богатства. Нека живи успомена и сећање на Светог Саву коју ћемо најдаље сачувати ако у срцу стално носимо племенитост и истинољубивост'', истиче др Слободан Миленковић, градоначелник.
У музичком делу програма учествовао је хор Музичке школе "Стеван Мокрањац".
Врање је први град у Србији који је почео са обележавањем Светосавске недеље и афирмацијом вредности колектива и појединаца у основном образовању. Другог дана манифестације на програму су вече поезије у организацији позоришта Бора Станковић, а након тога, по први пут у оквиру манифестације, мултимедијални сценски игроказ ''Голгота и васкрс Србије''. Кум овогодишње Светосавске недеље је компанија Јумко.
Опширније...
Мултимедијалном изложбом "Свети Сава Српски" отворена је 29. Светосавска недеља. Манифестацију је свечано отворио градоначелник др Слободан Миленковић, који је истакао да сви ми у животу треба да пратимо утемељења Светог Саве, да се са искушењима суочавамо врлинама којима нас је овај светитељ учио, да будемо умерени, ненаметљиви и скромни и да следимо пут правих вредности, носећи у срцу племенитост и истинољубивост.
Присутнима се обратио и аутор изложбе, др Андреј Вујновић. Изложба "Свети Сава Српски" настоји да кроз архивску грађу, копије фресака и икона и фотографије личних предмета и реликвија, што потпуније јавности приближи световни и духовни пут Светог Саве. Реч је о поставци Историјског музеја Србије, који је заједно са Народним музејем у Врању организовао ову изложбу и у нашем граду.
У музичком делу програма учествовао је хор Музичке школе "Стеван Мокрањац".
Кум овогодишње Светосавске недеље је компанија Јумко.
Програм рада позоришта „Бора Станковић“ за ову годину су амбициозни и пре свега иновативни, каже директор позоришта Ненад Јовић. Ипак, акценат у 2019. биће на отварању нове зграде позоришта, али и иновативнијем приступу представама.
Како нам открива директор ове установе, позориште у овој години припрема укупно пет премијера, три на вечерњој и две на дечијој сцени.
„Први пут у богатој историји ове еминентне установе на дечијој сцени ћемо поставити представу луткарског позоришта, и то је једна иновација где ћемо нашој деци као највернијој публици приказати нешто ново, нешто што нису до сад видели. Обавили смо преговоре са Дарком Ковачевским једним од ретких редитеља на Балкану школованих баш за то, и постигли све договоре за реализацију представе“.
Међутим, акценат у овој години је сигурно на отварању нове, једне од најсавременијих зграда позоришта у Србији. Постоје још само две са таквим архитектонским решењем, каже директор Јовић. Али и на премијери представе „Нечиста крв“ којом, како је планирано, отварамо нову зграду, каже Јовић.
„Окупићемо све Врањанце, уметнике који су дали допринос у претходном периоду у раду позоришта. За „Нечисту крв“ планирамо значајна средства, значајну продукцију. Већ смо аплицирали код Министарства културе и надам се да ће представа стварно бити спектакуларна.“
„Подмлађивање кадрова је од великог значаја у свакој фирми и установи“, наглашава Јовић. На томе ће се инсистирати убудуће.
„Наша политика у претходне две године је да свима дамо шансу као што смо до сада и радили. Најбоља од њих је Јелена Филиповић, глумица која има две националне награде, и још троје младих глумаца који су добили једну или две шансе да учествују у пројектима. Ми пратимо младе Врањанце на факултетима, тако да ће сви добити шансу“.
Како додаје директор позоришта, планови јесу амбициозни али и оствариви.
Из штампе је недавно изашла аутобиографска књига есеја, новинара Војкана Ристића, под називом „Досије новинар“. Више од 30 година нагомиланог новинарског искуства преточено је у књигу која је „аутобиографија и уџбеник, сведочанство о времену и људима, журналистичка библија за младе који тек долазе“, како то каже уредница издања професор доктор Неда Тодоровић. Бибиографија Војкана Ристића сада обухвата 14 књига, од којих већину чине афоризми, кратке приче и роман“енглески издавач“.
„Живим да бих писао, речи су новинара Богдана Тирнанића, од кога сам крао занат“, тако почиње своју причу наш суграђанин, новинар листа „Данас“ Војкан Ристић. Дуго је трајало његово колебање и недоумица да ли је претенциозно писати књигу о себи, а поменути тако сјајне људе и новинаре са којима је имао срећу да ради, почев од Радио Врања, преко Омладинских новина, Ханских новина, па преко факултета и богатог искуства у свим медијима, које траје три деценије.
Војкан Ристић процењује да је преломила провокација његових ментора, професора од којих је учио, али и провокација коју је упутио млађим колегама да није тако страшно, али ни лако бити у овој професији“.
Пише свакодневно, јер је каже чекање на инспирацију само за аматере, пише само обичном оловком, много чита. Посвећеник је и заљубљеник у свој посао који је,признаје, радио у једном много лепшем времену.
Ристић каже да се боји да његове младе колеге такву прилику неће имати, већ морају да се пеку на оштрини таблоидног новинарства,лажних вести, интернет платформи које нуде брзу, али доста површну могућност усавршавања у овој професији слатке горчине. Значи ово је књига сећања на једно много лепше време, али за доброг новинара граница је само небо.
Књига,објављена уз подршку града, у издању Удружења књижевника Врања, илустрована је бројним фотографијама из богате каријере Војкана Ристића. Припрема и нову књигу, а до сада је објавио књиге афоризама: Сумњиве мисли, Јавна тајна, Поглед са Проклетија, Књига отисака, као и роман Енглески издавач.
Први пут у Врању биће организована манифестација''Врањска градска песма'', која ће бити одржана 20. или 21.фебруара. То је период када се навршава 50 година од смрти Стане Караминге. Чланови Организационог одбора биће, између осталих, и потомци ове чувене врањске песмопојке.
Програм манифестације ''Врањска градска песма'' још увек није познат, а у плану је да буде одржана 20. или 21. фебруара, на дан када је преминула Стана Аврамовић Караминга 1969. године. Ова врањска песмопојка сачувала је око 70 посто старих врањских песама од заборава, а њена најпознатија песма је ''Димитријо, сине Митре.''
Захваљујући богатој архиви радио Врања и данас можемо да се сетимо како је Стана певала, а можемо да пренесемо и аутентично сведочанство Стане Караминге. О свом певању говорила је овако:
''Имашем једно криво вишњиче, па се качим у њега и станем да појем, а ови официри имашев пуковско гађање, кој грош, кој десет, кој двајес паре, ја саберем по 3, 4, 5 динара, тој су 5 динара паре биле, паре!'', каже Стана Караминга.
Често је певајући као мала девојчица кући доносила целу дневницу коју је њена мајка зарађивала на пољу.
Њена чувена песма ''Димитријо, сине Митре'', само је једна у низу врањских песама, и само једно од сведочанстава о животу и судбинама Врања и његових становника. Стана Аврамовић Караминга цео живот мењала је текст песме, те тако има пар верзија. Касније је певана и препевавана, речи мењане, мелодија допуњавана. Она је дуго крила да је аутор, јер је мислила да ако каже тако нешто, да песма више неће бити ''старовремска'', да је неће певати на радију. Касније је сазнала да може да се изјасни као ауторка песме, али да то мора и да докаже. Она је брзо прикупила и више потписа него што је било потребно, јер сви који су чули песму ''Димитријо, сине Митре'' чули су је од Стане. Годину дана пред смрт добила је ауторско право, успела је да добије једну рату, након чега је умрла.
Бранимир Стошић Каце: ''За месец дана биће 50 година од смрти Стане Аврамовић Караминге, жене која је, по неком мом мишљењу, највећи задужбинар старе врањске песме. Дакле, највећи број песама од заборава је управо она сачувала.''
Врањске песме су трајно сведочанство многих судбина, догађаја и људи, али и сведочанство једног времена и прилика у њему.
''Љубавне песме су најбројнија врста лирске народне поезије Врања и околине. Оне су најемоционалније, а поетски израз многих песама је савршен'', каже проф. др Момчило Златановић.
''Ако знамо да је градска врањска песма добила статус културног нематеријалног добра, па то само по себи довољно говори'', додаје Браними Стошић Каце.
Одлука о организовању манифестације ''Врањска градска песма'' донета је на седници Градског већа.
''Организациони одбор је формиран и пред нама је период припреме ове манифестације'', истиче Зорица Јовић, већница за културу.
Организација манифестације ће оквирно коштати око 300 хиљада динара, рекла је већница за културу Зорица Јовић.
Књижевна дела писаца и научних радника Врања прикупљају се, чувају и систематизују у Завичајном одељењу библиотеке „Бора Станковић“ више од 25 година. Књижевна и некњижевна грађа представљају базу за проучавање, али су и документ о људима и историји овог краја.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
