Култура

Култура

Монографија "Доктор Јован Хаџи-Васиљевић знаменити Врањанац“, ауторки Мирјане Томашевић и Сање Бундало, промовисана је у библиотеци "Бора Станковић" у Врању. О монографији и делу доктора Хаџи-Васиљевића, на промоцији су говорили доктор Валентина Златановић Марковић, доктор Јован Јањић и магистар Слободан Симоновић.

Монографија о Врањанцу Јовану Хаџи Васиљевићу, још један је степеник ка очувању и промоцији овог врсног историографа, антропогеографа, етнолога и историчара, сложили су се учесници на промоцији.

Коаторка монографије Сања Бундало подсетила је да се навршило 70 година од смрти Јована Хаџи Васиљевића и оценила да је он пандан Бори Станковићу у области историографије.

Она је истакла да је иза себе оставио вредно дело на корист истраживачима Врања, Србије и Балкана. Сачувао је од заборава наше обичаје, народну поезију, политичко-економске и верске прилике  и утицао на опстанак српског националног бића.

Ради очувања дела и имена Јована Хаџи Васиљевића, монографија је стигла у правом тренутку.

мр Слободан Симоновић оценио је да је можда задњи тренутак да се овом знаменитом Врањанцу ода почаст. То је једно од највећих националних имена, а људи за њега не знају јер су књижни фондови у великој мери уништени. Ово вече је у великој мери оживљавање Јована Хаџи Васиљевића. 

Доктор Јован Јањић такође се сложио да је Хаџи Васиљевић дуго био заборављен. Живимо у тренутку када он васкрсава, појављују се његове књиге, о њима се пише и читају се.

Доктор Јован Јањић осврнуо се на репринт издање књиге „Јужна стара Србија“ Јована Хаџи Васиљевића, коју је издао магистар Слободан Симоновић.

О монографији, чије су ауторке, Мирајан Томашевић и Сања Бундало, библиотекарке Завичајног одељења библиотеке „Бора Станковић“, говорила је и доктор Валентина Златановић Марковић.

Она је истакла да је објављивање књиге оваквог формата и садржаја културни подвиг. Помоћи ће да се памти и потврђује  рад  Хаџи Васиљевића у многим научним областима.

Промоција је употпуњена наступом вокалне солисткиње Иване Тасић Митић.

 

 

Последњи пут измењено среда, 30 јануар 2019 14:57

Тематски зборник радова под називом „Јужни српски крајеви у 19. и 20. веку, друштвено економски и политички аспект“, биће промовисан у Галерији Народног музеја. О садржају зборника говориће епископ врањски Пахомије, професор доктор Драга Мастиловић, доктор Иван Бецић и доцент доктор Дејан Антић. Промоција је заказана за 18 сати.

 

Председник Скупштине града Дејан Тричковић отворио је изложбу коју је приредио Историјски архив „31.јануар„ Врање у сарадњи са Међуопштинским историјским архивом Чачак. На отварању је говорила директор  Архива у Чачку и  аутор изложбе, Лела Павловић. 

Српско турски ратови или ратови за независност су називи за ратове који су вођени између 1876.и 1878. године против Османског царства од стране Кнежевине Србије и Кнежевине Црне Горе. Ратови су вођени у циљу ослобођења поробљених српских области и добијања пуне државне независности.  Ратови су вођени са промењивим успехом, а окончани су ослобођењем и прикључењем појединих српских области и стицањем пуне државне независности, која је Србији и Црној Гори призната на Берлинском конгресу.  Из овог периода  представљени су историјски документи из поседа чачанског и Војног архива.

Директорка Архива у Чачку и аутор изложбе, Лела Павловић истакла је најпре да су ови ратови значајни због панславенске идеје словенског јединства и културне заједнице.У овим ратовима стварао се и командни кадар који је касније био пресудан у Великом рату и ослобађању Врања.

Овакве изложбе подсећају нас на јунаштво наших предака и  преносе поруке које нам итекако много значе у времену у коме живимо.

Председник Скупштине града Дејан Тричковић подсетио је да српски народ сада живи у времену изузетно компликованих међународних односа који утичу на све нас. Зато су нам поруке које стижу из не тако далеке прошлости путоказ у овим сложеним историјским околностима.

Изложба је отворена у Галерији Народног универзитета у Врању.

 

Последњи пут измењено уторак, 29 јануар 2019 15:41

Врањски сликар, Мита Ристић отвориће сутра изложбу под називом „Незаборав“, у 13 сати  у Галерији Народног универзитета.

Прву самосталну изложбу имао је у Москви. Сликарством је почео да се бави 80-их година прошлог века. Ћилим, старе куће, бели мост су неки од мотива, које користи при сликању.

Слика на саргијама, тзв. ланеним платнима за вез. Фасцинирале су га шаре и боје на ћилиму. Имао је жељу да ћилиме оживи на платну и да у људима пробуди осећај за праве вредности.

 

Пред пуном салом Дома војске у понедељак увече се на премијери филма „Краљ Петар Први“ наш прослављени глумац и продуцент овог филмско-историјског остварења, Лазар Ристовски, обратио врањској публици. „Многи су очекивали да се овим филмом исправе све неправде које су учињене на том уметничком плану, јер као што знате за ових 100 година није снимљено 2-3 филма на ту тему, рекао је  између осталог, Ристовски.

Овај играни филм припреман је 7 година. Режију потписује Петар Ристовски, а настао је по роману „Чарапе Краља Петра“ Милована Витезовића, по сценарију Михајла Витезовића, Владимира Симића и Владимира Ћосића. Завршне сцене филма снимљене су на острву Крф.

Лазар Ристовски каже да је највећа вредност овог филма образовна и емотивна мисија, као и упознавање младих са овим делом српске историје који је, како каже, сигурно најблиставији.

„Ја мислим да млада публика сигурно препознаје добро емоцију, питање је само како их довести у биоскоп, јер они су, нажалост навикли да гледају филмове који личе на ријалити програме и јефтине комедије.

Сви ми мислимо да о нашој историји знамо много. Када мислимо о Првом светском рату мислимо да знамо све, о Краљу Петру такође, међутим кад се мало дубље зађе види се да су то површна знања као што је било и моје. Али спремајући ову улогу, и овај филм заједно са мојим сином, сазнао сам многе ствари. То говори о томе да не може ништа површно, не може ништа брзо. Ако човек има велике амбиције и циљеве, мора да да крв за то, и ми смо дали крв за овај филм“.

Након пројекције разговарали смо са гледаоцима о утисцима:

„Треба имати више оваквих филмова јер имамо богату историју и дугу традицију. Погледавши овај филм сви смо имали прилику да се сетимо да смо потомци ових људи који су дали животе за животе које ми живимо“, каже генерал Милосав Симовић.

„Требало би да више верујемо у наше претке да бисмо имали више оваквих филмова, а ово је један изузетан филм“.

„У последње време, од обележавања стогодишњице рата, је почело мало више да се прича о томе, тако да ће се вероватно бити и мало више оваквих филмова“.

„Овакви филмови су нам потребни због наше историје која је пребогата, нажалост страдањима“.

Заинтересовани ће филм моћи да погледају и данас и сутра, у терминима од 13 и 16 часова.

 

Последњи пут измењено уторак, 29 јануар 2019 15:13

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

''Зидни записи'' Наташе Дејановић Димитријевић - Радио Телевизија Врање https://t.co/49WWRfhqJM via @tripplesworld
Уплата за земљиште легла у градску касу - Радио Телевизија Врање https://t.co/x9F5RtPGeP via @tripplesworld
Данас је летњи Свети Никола - Радио Телевизија Врање https://t.co/e10UulsWLk via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter