Здравље

Здравље

Врањски Здравствени центар добио је на дар холтер притиска и инхалатор за Интерно и Одељење педијатрије. Донатор холтер притиска је једно врањско предузеће, а инхалатор је донирао Дејан Антић, доцент на Филозофском факултету у Нишу, добитник градског признања 31. јануар. Он је новчаним делом награде купио инхалатор и донирао Одељењу педијатрије.

Донације су постале свакодневница Здравственог центра Врање и због тога сам врло задовољна. Надам се да ће оне подстаћи и друге који могу да помогну, каже директорка центра др Љиљана Антић.

"Овај холтер притиска је веома важан. Један који смо имали је био у квару и успели смо да га поправимо. Сада су сви апарати у функцији. На тај начин постајемо центар који може да пружи све услуге нашим пацијентима. Надам се да ће ово чути сви пацијенти и да знају да могу све прегледе да обаве у Здравственом центру", каже директорка Љиљана Антић.

"Сваки апарат нам много значи у у овом случају конкретно, значи ефикаснија здравствена заштита и оно што нас заиста интересује је да тај одлив буде мањи према приватним ординацијама", каже управник болнице Саша Ђорђевић.

"Имамо још три апарата холтера ЕКГ-а, исто за 24-орочасовно мерење срчаног ритма. Ту нам је листа чекања месец дана јер са три апарата стотинак пацијената месечно можемо да збринемо. Сада се смањују листе чекања", каже начелник Интерног одељења Милан Младеновић.

Дејан Антић, доцент на Филозофском факултету у Нишу, добитник признања 31. јануар, одлучио је да новчаним делом награде купи дигитални инхалатор и донира Одељењу педијатрије.

"Врање је најистуренија етничка српска тачка у овој држави и сматрам да сваки појединац, удружење или привредно друштво треба да улаже у Врање, јер на тај начин улаже у своју државу", рекао је Антић.

Апарати које је добио Здравствени центар су врло вредни, холтер кошта 250 хиљада динара, а дигитални инхалатор 60 хиљада динара.

 

Последњи пут измењено четвртак, 07 март 2019 14:03

Здравствени центар Врање наставља са организовањем превентивних прегледа, без заказивања термина, али овога пута само за жене. Поводом Међународног дана жена и у оквиру кампање „Март-месец борбе против рака“ у петак ће све заинтересоване припаднице нежнијег пола моћи да ураде скрининг програм, односно прегледе и тестирања, а у договору са изабраним или лекаром Центра за превенцију.

Скрининг се односи на рак грлића материце, рак дојке и колоректални карцином.

Познато је да су превенција и рано откривање рака, најуспешније оружје у борби против  ове опаке болести.

"Обзиром на значајну улогу коју жене имају данас у породици и друштву, на многобројне захтеве које пред њих свакодневно поставља живот, најважније је да жене, мајке, сестре, баке данас буду здраве. Здравље је оно што им ми у Здравственом центру желимо и поклањамо за 8. март!", изјавила је директорка Здравственог центра Врање, др Љиљана Антић. Она је  позвала  све жене да се одазову позиву на превентивне  прегледе.

Скрининг прегледи представљају редовну  примену прегледа или теста, у циљу раног откривања болести код људи који још немају симптоме те болести и који се налазе у просечном ризику оболевања. У том циљу Здравствени центар Врање позива све жене да на овај дан ураде нешто најбоље за себе и своје здравље, да учествују у програмима раног откривања рака.

Прегледи и тестови нису непријатни нити болни, рано откривање и лечење доводе до излечења. Највећем броју скринингом откривених оболелих особа омогућено је да применом одговарајућих метода лечења, продуже животни век.

Све жене које желе да ураде скрининг прегледе могу да се консултују са својим изабраним лекаром или да посете Центар за превенцију, где могу да добију савет.

 

У оквиру кампање „Март месец борбе против малигних болести“ под слоганом  „Рано откривање рака спашава животе и смањујње трошкове лечења“ и поводом 20. марта Националног дана борбе против рака дојке, Центар за превенцију скреће пажњу да је најефикаснији приступ контроли малигних болести примарна превенција.

2008. године у свету је било 12, 7  милиона оболелих од карцинома, већ 2012. године 14, 1 милион, а прошле године, у свету је од малигних  болести било 18, 1 милион оболелих. Ако се оваква тенденција настави до 2032. године очекује се око 25 милиона оболелих од свих малигних болести. Треба истаћи да трећину свих оболелих и умрлих чине три најчешћа малигнитета, то су карцином плућа, дојке и дебелог црева. У овој статистици, нажалост, не заостајемо ни ми.

''Што се тиче наше земље она је међу 40 земаља у Европи на 12. месту по броју оболелих, међутим, оно што није добро је што је на другом месту, одмах иза Мађарске, по броју умрлих. Ту нам нешто фали, а то је рано откривање. Значи малигне болести су излечиве уколико се открију у што ранијој, такозваној асимптоматској фази болести и ту нам, свакако помаже скрининг који подразумева откривање болести у тој што ранијој фази, уз помоћ разних тестова, лако доступних и лако применљивих процедура на условно речено здраву популацију'', каже др Драган Пешић из Центра за превенцију.

Поред организованог скрининга постоји и опортуни који се ради када се грађани јављају на редовне превентивне прегледе. Мамографске прегледе требало би да раде жене између 50 и 69 година живота и то на две године. Скрининг на карцином грлића материце обухвата жене од 25 до 64 године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева односи се на грађане оба пола старости од 50 до 74 године. И даље је један од значајних проблема у Србији непрепознавање ризичног понашања. Нужно је да грађани, најпре препознају неодговорно здравствено понашање и замене га одговорним, да се здраво хране, баве физичком активношћу и не конзумирају дуванске производе и алкохол, али и да одлазе на редовне превентивне прегледе како би смањили ризик да постану део црне статистике која на нивоу Пчињског округа изгледа овако.

''То су задњи подаци из 2015. године. Укупан број умрлих је 404, дакле 240 мушкараца и 164 жена од различитих локализација карцинома, на пример, карцином плућа 83, колон 21 и простата кад су мушкарци у питању и кад су жене у питању карцином дојке 26, плућа 24 и колона и ректума 17. Што се тиче новооболелих  у 2015. укупно је 707, 428 мушкараца и 329 жена'', истиче др Пешић.

Током  овог месеца, у организацији Центра за превенцију са поливалентном патронажом и сталних партнера, биће организоване трибине и предавања на тему „Превенција малигних болести“ са посебним акцентом на карцином дојке уз поделу здравствено-едукативног материјала и демонстрацију самопрегледа дојки - како да уочите разлику између здраве и болесне дојке палпацијом на показним луткама.

Са топлијим данима сви више боравимо на отвореном, што је погодно за спречавање преношења вируса грипа, који је актуелан до краја марта. Ипак, пораст температуре ваздуха и велике разлике у дневној јутарњој и вечерњој температури не пријају једнако свима.

Смањен је број респираторних инфекција и обољења сличних грипу. У Заводу за јавно здравље кажу да је до сада потврђено присуство грипа код 12 пацијената, и то вируса грипа типа AH1N1 код осморо и AH3N2 код четири пацијента. У последњој извештајној недељи регистровано је око 530 пацијената са обољењима сличним грипу, што је далеко мањи број у односу на претходне недеље.

''Тренутна епидемиолошка ситуација грипа је мирнија у односу на претходну, осму извештајну недељу. Региструје се средњи интензитет активности грипа за разлику од претходних недеља. Ми смо до сада од почетка фебруара лабораторијски потврдили грип код 12 пацијената у Пчињском округу у свим општинама, осим у Трговишту'', рекао је др Слађан Станковић, епидемиолог.

У Служби хитне помоћи такође кажу да се јавља мањи број пацијената са респираторним тегобама.

''До пре неке три недеље тај број је био доста висок, имали смо и до 90 амбулантних прегледа у току ноћи, и то су углавном, сем срчаних болесника, хипертоничара, астматичара, били пацијенти са респираторним инфекцијама. Сада задњих недељу дана број прегледа се смањио на око 70'', истакао је др Предраг Стојановић, начелник Хитне помоћи.

Метеоролози наредних дана најављују право пролеће. Сталне промене температуре наводе на питање које су то категорије становништва којима најмање погодују овакве температурне осцилације.

''Када овако време варира имамо повећан број позива од стране људи који болују од бронхијалне астме, то су пацијенти којима нагле промене времена не одговарају'', додао је др Стојановић.

Топли дани који предстоје омогућиће дужи боравак на отвореном, што погодује и спречавању преношења вируса грипа, који ће бити присутан до краја месеца. Ипак, лекари апелују и даље да свака промена респираторног типа треба да буде разлог за одлазак код лекара.

 

Последњи пут измењено понедељак, 04 март 2019 14:18

Сарадња врањског Здравственог центра и Клиничког центра у Нишу је дугогодишња али је пре тачно месец дана, 28. јануара, потписан и Споразмум о сарадњи након што је отворен нови Хирушки блок у Врању. Тако је интензивирана сарадња на пољу едукације, размене искустава и боље организације у пословању, а све у циљу пружања боље здравствене неге.

Директор Клинике за дигестивну хирургију, доктор Горан Станојевић и директор Клинике за анестезиологију нишког Клиничког центра, доктор Радмило Јанковић данас су посетили Здравствени центар у Врању. Они су са директорком врањског Здравственог центра Љиљаном Антић обишли нови Хируршки блок и договорили даље кораке сарадње. Кажу да је сарадња са врањским ЗЦ, као најзначајнијем на југоистоку Србије, битна  и истичу значај Хируршког блока.

„Сарадња и начини сарадње су многоструки. И до сада смо имали различите облике сарадње, међутим, сада са новим капацитетима, новим операционим салама, отварају се нове могућности за пре свега стручну сарадњу у корист пацијента. Разлика је само у капацитетима, иначе систем, организације, начин функционисања је сличан. Држава се потрудила да изгради овај објекат, ово треба нашим пацијентима и на овај начин постављају се нови стандарди у систему здравствене заштите у Србији," рекао је Горан Станојевић, директор дигестивне хирургије КЦН.

"Простор је добро организован са модерном опремом. Оно што Врање добија, а моја улога је данас, да добије јединицу интензивног лечења у којој ће радити анестезиолози у консултацији са хирурзима. Простор је изванредан, има доста капацитета и модерне опреме која омогућава лечење најтежих пацијената," истакао је Радмило Јанковић, директор Клинике за анестезију КЦН.

Утисци након обиласка Хируршког блока су позитивни, а сарадња ће бити усмерена на едукацију, размену искустава и организациону стратегију каже директорка врањског  Здравственог центра.

„То је најважнији део ове сарадње и надамо се да ће они доћи као професори консултанти код нас и покушаћемо да, јер имамо 8 модерних хируршких сала, то буде једна стручна сарадња где ће они пренети своје знање на наше запослене“, нагласила је Љиљана Антић, директорка.

Након обиласка Хируршког блока, одржан је колегијум са хируршким групацијама на коме је било речи о организационој стратегији Хируршког блока.

 

Последњи пут измењено четвртак, 28 фебруар 2019 15:06

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Врањски стрелци екипни прваци Србије - Радио Телевизија Врање https://t.co/oWpXbiXLKg via @tripplesworld
Забрањено паљење усева и смећа - Радио Телевизија Врање https://t.co/dWUj9k2ISW via @tripplesworld
Дан пешачања обележен и у Врању. Око стотинак грађана шетало до Бориног брда - Радио Телевизија Врање… https://t.co/JEWHw1ZXhw
Follow RTV Vranje on Twitter