Здравље

Здравље

Служба за радиолошку и ултразвучну дијагностику Здравственог центра у Врању почела је са радом шездесетих година и од тада до данас, доста тога се променило, каже начелник др Небојша Милосављевић гостујући у емисији ''Право на здраво''. Он је говорио о функционисању ове службе и нагласио да су запослени увек у служби грађана, што потврђује податак да се сагледа много више пацијената него што је то предвиђено нормативима.

У Служби за радиолошку и ултразвучну дијагностику тренутно ради осморо лекара специјалиста- радиолога и 17 рентген техничара али с обзиром на развој дијагностичких процедура то је недовољан број у односу на број пацијената који долазе, каже начелник др Небојша Милосављевић.

„На нивоу године требало би да урадимо 7.300 пацијената. Међутим, тај број је много већи. Предвиђено је око 10 до 12.000 радиолошких, амбулантних прегледа а прегледамо од 18 до 20.000 пацијената. Скенером је предвиђено 12 пацијената дневно а ми урадимо око 16 прегледа . То значи да је степен искоришћења опреме и радне снаге на највишем нивоу“, каже др Небојша Милосављевић, начелник Службе за радиолошку и ултразвучну дијагностику.

                                                                     

Што се тиче опреме Милосављевић је задовољан и каже да је у том смислу радиологија медицинска грана која је највише напредовала у протеклом периоду у односу на почетак рада. 

„У Служби имамо савремене апарате, два дигитална ренген апарата нове генерације. Имамо дигитализовани мамограф, два нова ултразвучна апарата која смо добиле пре неколико месеци и који су нам помогли да покријемо вакум због квара других апарата. Такође, имамо и савремени скенер који је у време када смо га добили био најсавремнији апарат али и дан данас има изузетну сврху и намену, тако да можемо да кажемо да располажемо савременом апаратуром која нам олакшава рад са пацијентима“.

Милосављевић подсећа да се у оквиру службе обављају класични радиолошки прегледи, радиографија коштаног зглобног система, кичменог стуба, плућа и срца, урорадиолошка дијагностика као и дијагностика једњака, желуца, танког и дебелог црева. Обављају се и мамографија, као и ултразвучни преглед дојки, штитне жлезде, меких ткива и крвних судова. Заказивање прегледа је обавезно док се у случају хитности преглед обавља одмах, каже начелник радиологије, др Небојша Милосављевић.

 

 

Последњи пут измењено петак, 17 мај 2019 14:17

О значају превенције и раном откривању болести често се говори у последњих неколико година. Превенцијом се могу предупредити многе болести, а уколико и дође до њих, важно је у раној фази препознати проблем. Трећа недеља у мају посвећена је сећању на умрле од сиде. Тим поводом Саветовалиште за добровољно поверљиво саветовање и тестирање Завода за јавно здравље Врање обавиће бесплатно тестирање на ХИВ 18. маја од 8 до 12 сати у канцеларији број 1 у Заводу.

''Циљ ове кампање није само сећање на преминуле особе од АИДС-а, него и да се едукује становништво, да се подигне свест грађана како на локалном, тако и на националном нивоу, да се пружи подршка особама које живе са овим вирусом, да се оне укључе у сустем лечења, а оно што је најбитније да се створи једно друштвено окружење без стигматизације, дискриминације, које управо главни фактор због чега се мањи број особа јавља на тестирање" , каже др Бранислав Стојнев, Саветовалиште за ДПСТ ЗЗЈЗ Врање.

Процедура тестирања састоји се од пресаветовања, узорковања капиларне крви из прста, дељења информативно едукативног материјала и постсаветовања. Резултати теста добијају се за десетак минута, након чега се особе са вирусом уводе у званични систем лечења ХИВ инфекције.

''На територији Пчињског округа у 2018. години према званичним подацима тестирано је 4890 узорака крви. Од тога имамо 3 реактивне особе, односно 3 особе које су званично откривене са ХИВ-ом. Од тога 2 особе су укључене у званични систем лечења и код њих је постигнут изузетно добар терапијски одговор. На жалост имамо још једну особу коју нисмо успели да укључимо у званични систем лечења'', каже др Биљана Поповић, Саветовалиште за ДПСТ ЗЗЈЗ Врање.

Званично је регистровано 26 људи на територији Пчињског округа, од тога је седморо умрло, те се свакодневно ради са 17-оро људи, кажу у Саветовалишту. Лекари апелују да је најважније благовремено откривање ХИВ статуса, што доприноси и правовременом укључивању у систем лечења, како би особа могла да живи уобичајеним животом без икаквих проблема.

Правовремена реакција подједнако је важна и када говоримо о малигнитетима, те сличне апеле шаљу и лекари из Дома здравља у Владичином Хану, који позивају пацијенткиње да обаве превентивне прегледе на покретном мамографу који је у наредних месец дана стациониран у ханском Дому здравља. Превентивни прегледи ће се обављати сваког дана, осим недељом и то у периоду од 9 до 15 сати. Њиме су обухваћене жене старости од 49 до 69 година живота које преглед могу обавити уз обавезну личну карту, без обзира на здравствено осигурање.

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 16 мај 2019 14:13

Служба за физикалну медицину и рехабилитацију пресељена је у нове просторије у којима су до скоро биле Службе за трaнсфузију и патологију. Директорка Здравственог центра у Врању др Љиљана Антић са сарадницима обишла је реновиране просторије и изразила задовољство што ће бити олакшан рад запосленима у овој служби, а истовремено ће пацијенти бити задовољнији. Након 40 година рада Служба за физикалну медицину коначно је добила нове просторије, а самим тим боље и савремeније услове за рад што ће свакако утицати на бољу рехабилитацију пацијената.

''Услови за пресељење у нове просторије створили су се одласком Службе за трансфузију и патологију у зграду Хируршког блока. На иницијативну запослених и начелника Службе за физикалну медицину да ове просторије искористе и адаптирају, кренуло се у реализацију те идеје и уз помоћ донатопра и пријатеља успело се у томе. Сваки пацијент овде добија терапије после саобраћајних несрећа, после шлога, многи пацијенти са интерног одељења као и дијабетичари своје тегобе решавају овде. Такође, пацијенти са спортским повредама долазе овде на рехабилитацију, тако да је значај ове Службе итекако велики'', каже Др Љиљана Антић, директорка Здравственог центра.

''Реновирање нових просторија је унапредило услове рада нама у Служби за физикалну медицину и рехабилитацију али и свим осигураницима који долазе да се лече код нас.  Просторије су веће и терапије се могу несметано одвијати. Посебно сам задовољан што смо после 40 година рада добили посебну просторију која је намењена искључиво бебама и  деци до 3 године'', каже Драгиша Михајловић, начелник Службе за физикалну медицину.

''Овде, у овој просторији која је савремено опремљена раде се вежбе са бебама и децом до три године са разним дијагнозама, урођеним или стеченим, са неким аномалијама у току трудноће или уколико је дошло до повреда на порођају. Радићемо вежбе са бебама, масаже и све што је неопходно'', каже Костић Гордана, главни физиотерапеут.

''Битно је да су запослени у овој служби добили нове просторије и важно је да ће пацијенти лакше моћи да остваре своју здравствену заштиту. Свака част запосленима што су успели да се својим ангажовањем изборе за боље услове рада'', каже др Саша Ђорђевић, управник Опште болнице.

Простор у коме се сада налази ова Служба  је три пута већи у односу на претходни. У Служби за физикалну медицину  и рехабилитацију има 22 запослена здравствена радника, од тога четворо лекара а остало су виши техничари и средњи терапеути. Дневно се у овој служби обави око 120 прегледа, док терапеути имају и по 200 пацијената у току дана.

 

 

 

 

Последњи пут измењено уторак, 14 мај 2019 13:29

Монографија "Пуне руке живота", гинекологија и акушерство Врања у матици времена, ауторке докторке Марине Ј. Јањић промовисана је у Галерији Народног музеја. На промоцији су, поред ауторке, говорили и др Гордана Ђорђевић, начелница Службе за гинекологију врањског Здравственог центра и председница подружнице Српског лекарског друштва у Врању, које је и издавач ове монографије, затим др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине Српског лекарског друштва, рецензенти проф. др Радмила Гудовић и др Вукашин Антић. ''Монографија ''Пуне руке живота'' ауторке примаријуса доктора Марине Ј. Јањић отргла је од заборава многе догађаје и људе,'' чуло се на промоцији овог издања. У присуству великог броја колега, лекара, поштоваоца рада докторке Јањић и љубитеља писане речи причало се о гинекологији у Врању некад и сад, а како су истакли стручњаци ова монографија пуна фактографских чињеница допринеће проучавању медицине, гинекологије и акушерства, али и историји завичајне медицине.

''Она је својим радом отргла од заборава многе људе, многе догађаје, много тога што је везано за нашу гинеколошко-акушерску службу у Врању и врањском крају. Ја бих вас подсетила на чувену изреку која каже ''да само онај који не поштује своју прошлост, не заслужује да има ни будућност'', изјавила је др Гордана Ђорђевић, председница подружнице СЛД у Врању.

''Ова књига је веома значајна књига, она спада у област историје завичајне медицине с једне стране, а с друге у групу књига које се могу назвати књигама које дају изванредно значајан допринос проучавању историје наше гинекологије и акушерства. На жалост ми немамо много књига које су овако лепо тематизоване, добро написане, са једним доста широким уводом од средњег века па до данашњих дана'', рекао је др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине СЛД.

''Оно што је мене пријатно изненадило је велики труд да се истражи сва та документација, да се осмисли како ће се урадити те биографије колега, а да се нико не нађе повређен, да се прикаже оно што је најважније. Веровали или не ми у Новом Саду таквих података немамо. Оно што се у Врању сачувало је за сваку похвалу'', изјавила је проф. др Радмила Гудовић, рецензент.

''Потпуно је разумљиво за све оне који макар и мало познају аутора ове књиге да све што је написано дубоко је проживљено и документовано. На таквим основама саздана је ова књига у целини. Тако су гинеколози врањске болнице насликани топлим и јасним бојама, пуним љубави и разумевања за њихове личности и дела'', изјавио је др Вукашин Антић, рецензент.

                                            

Примаријус доктор Марина Ј. Јањић истакла је да је циљ монографије да прикаже развој гинеколошко-акушерске мисли и праксе у врањском крају од немањићког времена до данашњих дана. "Ова књига је настала из потребе да се сачува од заборава, као драгоцено искуство, све оно што су самопрегорно генерације лекара - гинеколога-акушера, неонатолога, бабица и немедицинског кадра у врањској гинекологији чинили, "дочекујући" нове Врањанце и Врањанке, радујући се њиховом првом плачу," истакла је докторка Јањић.

''Сматрам да је ово начин и да им одам признање и захвалност, јер су они део свог живота уградили у развој овог Одељења поштовањем прошлости, претходника и учитеља, такође сматрам да моја професија обезбеђује себи будућност'', изјавила је прим. др Марина Ј. Јањић, ауторка.

Докторка Марина Ј. Јањић рођена је у Владичином Хану, основну и средњу школу завршила је у Врању, а Медицински факултет у Нишу, где је завршила и магистарске студије. Специјалистичке студије гинекологије и акушерства завршила је 2000. године, од када ради на Одељењу за гинекологију и акушерство врањске болнице. Има звање примаријуса. Поред лекарске праксе бави се научно-истраживачким радом и историјом књижевности.

Последњи пут измењено среда, 08 мај 2019 12:58

Променљиве временске прилике последњих дана итекако утичу на здравствено стање хроничних пацијената али и здравих особа које имају тегобе и тешко подносе температурне разлике. У периоду вирусно-респираторних инфекција у Служби Хитне помоћи дневно је било и до 90 амбулантних прегледа. Сада је тај број сведен на 40-50 прегледа али је због температурних разлика број кућних посета повећан на двадесетак у току ноћи. Јучерашња температура од 17, 18 степени и киша која je падала претходних дана утичу на на здравствено стање људи, па се често може чути како смо сви постали метеоропате. Све је већи број оних који имају здравствене проблеме без обзира на старосну доб.

''Ми старији стално имамо проблема када се мења време. Осећам се јако лоше. Имам тегобе'', каже Смиља Антић.

''Температурне разлике много лоше утичу на моје здравствено стање. Као да време носи болест. Јуче је било много хладно, данас је топло. Неподношљиво је све то'', каже Сунчица Стаменковић.

''Мени смета када се мења време. Имам стомачне тегобе'', каже Рада Павлов.

''Осећам тегобе. Боље се осећам када је топлије време, хладно ми не прија'', каже Бранко Ђорђевић.

Температурне разлике погоршавају здравствено стање људи који су већ под терапијом, објашњавају из Хитне помоћи.

''Ради се углавном о хроничним болесницима са хипертензијама, асматичарима. У таквим ситуацијама саветујемо редовно узимање терапије, вођење рачуна о исхрани, облачењу и кретању. Код здравих особа се јављају главобоље, малаксалост и промене психофизичког стања. Предлажемо боравак на свежем ваздуху, дружење и терапију смехом'', каже др Предраг Стојановић - начелник Хитне медицинске помоћи.

С обзиром да су пред нама првомајски и ускршњи празници, све је више људи који ће време проводити у природи, те Стојановић саветује да се води рачуна о поленским алергијама и заштити од крпеља.

''Пре него што одређено дрво или трава почне да цвета и ствара алергене требало би 7 до 10 дана пре тога кренути са терапијом како би се смањило нежељено дејство алергена. ''

Што се тиче крпеља, уколико дође до уједа, савет лекара је да не треба ништа предузимати на своју руку већ обавезно отићи код лекара како би се крпељ стручно отклонио.  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Последњи пут измењено среда, 24 април 2019 14:56

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Дечаци продавали играчке и новац наменили за лечење двогодишње Хане Глигоров из Бунушевца - Радио Телевизија Врање… https://t.co/j2wAppDlCR
Радови на асфалтирању пута Бресница - Осатица при крају - Радио Телевизија Врање https://t.co/KdpJMcJqVM via @tripplesworld
Будући купац Пржара мора да инвестира милион евра - Радио Телевизија Врање https://t.co/tvINhYOUZD via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter