Здравље

Здравље

Монографија "Пуне руке живота", гинекологија и акушерство Врања у матици времена, ауторке докторке Марине Ј. Јањић промовисана је у Галерији Народног музеја. На промоцији су, поред ауторке, говорили и др Гордана Ђорђевић, начелница Службе за гинекологију врањског Здравственог центра и председница подружнице Српског лекарског друштва у Врању, које је и издавач ове монографије, затим др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине Српског лекарског друштва, рецензенти проф. др Радмила Гудовић и др Вукашин Антић. ''Монографија ''Пуне руке живота'' ауторке примаријуса доктора Марине Ј. Јањић отргла је од заборава многе догађаје и људе,'' чуло се на промоцији овог издања. У присуству великог броја колега, лекара, поштоваоца рада докторке Јањић и љубитеља писане речи причало се о гинекологији у Врању некад и сад, а како су истакли стручњаци ова монографија пуна фактографских чињеница допринеће проучавању медицине, гинекологије и акушерства, али и историји завичајне медицине.

''Она је својим радом отргла од заборава многе људе, многе догађаје, много тога што је везано за нашу гинеколошко-акушерску службу у Врању и врањском крају. Ја бих вас подсетила на чувену изреку која каже ''да само онај који не поштује своју прошлост, не заслужује да има ни будућност'', изјавила је др Гордана Ђорђевић, председница подружнице СЛД у Врању.

''Ова књига је веома значајна књига, она спада у област историје завичајне медицине с једне стране, а с друге у групу књига које се могу назвати књигама које дају изванредно значајан допринос проучавању историје наше гинекологије и акушерства. На жалост ми немамо много књига које су овако лепо тематизоване, добро написане, са једним доста широким уводом од средњег века па до данашњих дана'', рекао је др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине СЛД.

''Оно што је мене пријатно изненадило је велики труд да се истражи сва та документација, да се осмисли како ће се урадити те биографије колега, а да се нико не нађе повређен, да се прикаже оно што је најважније. Веровали или не ми у Новом Саду таквих података немамо. Оно што се у Врању сачувало је за сваку похвалу'', изјавила је проф. др Радмила Гудовић, рецензент.

''Потпуно је разумљиво за све оне који макар и мало познају аутора ове књиге да све што је написано дубоко је проживљено и документовано. На таквим основама саздана је ова књига у целини. Тако су гинеколози врањске болнице насликани топлим и јасним бојама, пуним љубави и разумевања за њихове личности и дела'', изјавио је др Вукашин Антић, рецензент.

                                            

Примаријус доктор Марина Ј. Јањић истакла је да је циљ монографије да прикаже развој гинеколошко-акушерске мисли и праксе у врањском крају од немањићког времена до данашњих дана. "Ова књига је настала из потребе да се сачува од заборава, као драгоцено искуство, све оно што су самопрегорно генерације лекара - гинеколога-акушера, неонатолога, бабица и немедицинског кадра у врањској гинекологији чинили, "дочекујући" нове Врањанце и Врањанке, радујући се њиховом првом плачу," истакла је докторка Јањић.

''Сматрам да је ово начин и да им одам признање и захвалност, јер су они део свог живота уградили у развој овог Одељења поштовањем прошлости, претходника и учитеља, такође сматрам да моја професија обезбеђује себи будућност'', изјавила је прим. др Марина Ј. Јањић, ауторка.

Докторка Марина Ј. Јањић рођена је у Владичином Хану, основну и средњу школу завршила је у Врању, а Медицински факултет у Нишу, где је завршила и магистарске студије. Специјалистичке студије гинекологије и акушерства завршила је 2000. године, од када ради на Одељењу за гинекологију и акушерство врањске болнице. Има звање примаријуса. Поред лекарске праксе бави се научно-истраживачким радом и историјом књижевности.

Последњи пут измењено среда, 08 мај 2019 12:58

Променљиве временске прилике последњих дана итекако утичу на здравствено стање хроничних пацијената али и здравих особа које имају тегобе и тешко подносе температурне разлике. У периоду вирусно-респираторних инфекција у Служби Хитне помоћи дневно је било и до 90 амбулантних прегледа. Сада је тај број сведен на 40-50 прегледа али је због температурних разлика број кућних посета повећан на двадесетак у току ноћи. Јучерашња температура од 17, 18 степени и киша која je падала претходних дана утичу на на здравствено стање људи, па се често може чути како смо сви постали метеоропате. Све је већи број оних који имају здравствене проблеме без обзира на старосну доб.

''Ми старији стално имамо проблема када се мења време. Осећам се јако лоше. Имам тегобе'', каже Смиља Антић.

''Температурне разлике много лоше утичу на моје здравствено стање. Као да време носи болест. Јуче је било много хладно, данас је топло. Неподношљиво је све то'', каже Сунчица Стаменковић.

''Мени смета када се мења време. Имам стомачне тегобе'', каже Рада Павлов.

''Осећам тегобе. Боље се осећам када је топлије време, хладно ми не прија'', каже Бранко Ђорђевић.

Температурне разлике погоршавају здравствено стање људи који су већ под терапијом, објашњавају из Хитне помоћи.

''Ради се углавном о хроничним болесницима са хипертензијама, асматичарима. У таквим ситуацијама саветујемо редовно узимање терапије, вођење рачуна о исхрани, облачењу и кретању. Код здравих особа се јављају главобоље, малаксалост и промене психофизичког стања. Предлажемо боравак на свежем ваздуху, дружење и терапију смехом'', каже др Предраг Стојановић - начелник Хитне медицинске помоћи.

С обзиром да су пред нама првомајски и ускршњи празници, све је више људи који ће време проводити у природи, те Стојановић саветује да се води рачуна о поленским алергијама и заштити од крпеља.

''Пре него што одређено дрво или трава почне да цвета и ствара алергене требало би 7 до 10 дана пре тога кренути са терапијом како би се смањило нежељено дејство алергена. ''

Што се тиче крпеља, уколико дође до уједа, савет лекара је да не треба ништа предузимати на своју руку већ обавезно отићи код лекара како би се крпељ стручно отклонио.  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Последњи пут измењено среда, 24 април 2019 14:56

Законом о заштити становништва од заразних болести постоје вакцине које су обавезне за одређени узраст и оне се примају по календару имунизације, почев од рођења па све до осамнаесте године живота. Вакцинисање је обавезно и  пре поласка у први разред.

Др Слађан Станковић, епидемиолог у Заводу за јавно здравље говорећи о значају вакцина каже да оне спречавају појаву обољења од заразних болести. Болест увек пронађе невакцинисане особе, те је врло важно примити вакцину  на време.

''Вакцине су обавезне и за њихово спровођење није потребан пристанак родитеља. Једина могућност да се вакцина избегне је у случају постојања трајне контраиндикације за ту вакцину о чему одлучује стручни тим кога чине епидемиолог, педијатар, специјалиста интерне медицине и лекар опште медицине. Уколико овај тим одлучи да постоје трајне контраиндикације, дете неће примити вакцину али ће ипак ићи у школу. '' 

 Постоје и привремени медицински разлози да се вакцина одложи на неко време, а то су постојање неких акутних болести, повишена телесна температура или алергија на неке од компоненти вакцине. ''Пре поласка у први разред дете прима ММР вакцину, вакцину против дифтерије и тетануса и вакцину против дечје парализе. Уз здравствени преглед лекара, неопходно је и уверење о томе да је дете примило вакцину што је потврда да неће угрожавати здравље остале деце у школи'', објашњава др Станковић.

Нежељена дејства вакцине су могућа, али она су ретка и ни у ком случају не могу да буду одредница да ли дете вакцинисати или не, каже Станковић и додаје да је министар просвете упозорио родитеље да ће бити санкционисани ако не вакцинишу децу.

 

 

Последњи пут измењено петак, 12 април 2019 12:52

Припреме за полазак у први разред основне школе подразумевају и обавезне систематске прегледе будућих првака. Они су по Закону о образовању почели 1. априла и трајаће до 31. маја.  Да би се добило лекарско уверење, потребно је обавити све детаљне прегледе.

Алвин Арсић је један од 720 будућих првака са територије Града који ће уписати први разред. Са својом мајком дошао је у Саветовалиште Дома здравља у Врању како би се подвргао систематском прегледу пре поласка у школу.

''Дошао сам да примим вакцину како би могао да пођем у школу. Радујем се поласку у први разред и ићи ћу у ОШ ''Доситеј Обрадовић'', каже Алвин.

''Дошли смо у Саветовалиште на систематски преглед. Добићемо упуте да се моје дете детаљно прегледа како би били сигурни да је у потпуности здраво. Верујем да ће сви резултати бити добри и да ће добити лекарско уверење за упис у први разред'', каже Хелена Арсић његова мајка.

Данијела Стојковић, главна сестра Дечјег диспанзера каже да су родитељи врло одговорни и да на време доводе своју децу како би обавили систематске прегледе пре поласка у први разред:

''Све почиње одавде из Саветовалишта. Дневно овде прође око 50-оро деце. Најпре се мере тежина и висина детета, потом дете иде код педијатра. Деца су махом здрава али по потреби издају се упути за одлазак код специјалисте.''

Управница Дома здравља др Јадранка Ајановић каже да су систематски прегледи организовани свакога дана како би се избегле гужве и додаје:

''Систематски преглед пре поласка детета у први разред подразумева преглед  код очног лекара, код физијатра, логопеда, ОРЛ преглед, контролисање крвне слике. Уколико дете успешно прође све прегледе иде код педијатра и тада може да прими вакцину. Најчешћи проблеми који се уочавају приликом ових систематских прегледа су деформитети кичменог стуба и стопала.''

Др Ајановић каже да око 93 % деце пати од  проблема кичменог стуба и стопала. Узрок томе, између осталог,  лежи у недовољној физичкој активности деце и претераној употреби савремене технологије, таблета,телефона што наводи децу да много више времена проводе у лежећем положају, каже Ајановићева.

 

Последњи пут измењено четвртак, 11 април 2019 13:49

Заштитник права осигураних лица ради при Дому здравља и продужена је рука републичког Фонда здравственог осигурања. Свакодневно прима грађане који се превентивно информишу о својим правима или пријављују кршење неког њиховог права.

У сваком тренутку осигурано лице може да се јави заштитнику, а спектар права која остварује је широк. Најважније је, пре свега информисати се која су то права, како би се деловало превентивно. У пракси се често мешају заштитник права осигураних лица и саветник за заштиту права пацијената, где сеу надлежности потпуно различите.

Заштитник права осигураних лица продужена је рука републичког Фонда здравственог осигурања, а друго је саветник за заштиту права пацијената и он је при локалној самоуправи и представник је министарства здравља, каже Јасмина Станојковић, заштитница.

На територији Пчињског округа ниједна приватна ординација нема потписан уговор са Републичким фондом за здравствено осигурање, тако да уколико осигурана лица желе да остваре нека права у приватним ординацијама не могу да траже помоћ заштитника права осигураника. Уговоре су потписале само неке апотеке. Врло је широк спектар питања која постављају осигурана лица, чак и велики број питања која се не односе на сам фонд.

"Обично су то питања да ли могу да рефундирају лекове, шта је потребно од папира за лечење ван матичне  филијале и слично."

Код заштитника права осигураних лица могу да се јаве осигурана лица која се лече искључиво у државним установама на територији округа

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter