Здравље

Здравље

Број пацијената на Ортопедском одељењу током летњих месеци је много већи него зими, с обзиром да су у том периоду људи активнији. Долази до честих повреда грађевинских радника, људи који раде на пољу и у шуми, повређују се спортисти, деца која возе ролере, бицикле. Недовољан број лекара у овој Служби је константан проблем али добром организацијом, четворица ортопеда са техничким особљем успевају да збрину све пацијенте којима је помоћ неопходна. Кроз амбуланту Ортопедског одељења врањске Болнице дневно прође око стотинак пацијената. Добра вест је да нема више заказивања и чекања када је уградња вештачког кука у питању, као што је то био случај претходних година.

„Од почетка године у Врању је уграђено преко 60 протеза вештачког кука, што је заиста велики број. У ранијем периоду ми смо на годишњем нивоу уграђивали много мање протеза од тог броја. Не зато што нисмо хтели, већ зато што их није било. Министарство здравља је крајем прошле и почетком ове године омогућило да се набаве протезе за Ортопедско одељење здравственог центра у Врању. Интензивније смо почели да радимо и да  недељно уграђујемо по три, четири вештачка кука. То је резултирало тиме да смо угасили листу чекања. Пацијенти су раније чекали и по две године, сада тога нема, јер пацијенти одмах улазе у процедуру за оперативно лечење”, каже др Душан Алексић, начелник Ортопедије.

Обезбеђено је још стотинак протеза за ову годину, тако да пацијенти не би требало да брину, објашњава др Алексић и додаје да постоје различите протезе које се постављају у зависности од дијагнозе али и од старосне доби пацијената.

„Постоје бесцементне, тоталне протезе које се уграђују код особа испод 65 година. Затим, хибридне које су комбинација цементне и бесцементне компоненте и намењене су особама до 75 година, док се цементне протезе уграђују код пацијената који имају преко 75 година. Поред тоталних , постоје и субтоталне протезе које се уграђују код прелома и то код старијих особа. Оне се лако и брзо уграде, за 15 до 20 минута. Опоравак је изненађујуће брз након уградње протезе. Пацијент може већ сутрадан да устане и гази том ногом што је предност за хроничне, срчане болеснике који су се отежано кретали”, каже др Душан Алексић, начелник Ортопедије.

Захваљујући менаџменту Здравственог центра и Министарства здравља ортопедско одељење је добило савремену опрему, тачније два моторна система вредности 50 хиљада евра, што ће омогућити 24-очасовни рад са пацијентима без прекида и паузе за стерилизацију, наглашава др Алексић. Ортопедија још увек није пребачена у новоотворену зграду Хируршког блока, али се то очекује у наредном периоду.

 

Последњи пут измењено среда, 19 јун 2019 13:29

С обзиром да је пред нама лето, актуелна је прича о УВ зрачењу, јер је кожа права одбрана од њега , као и од превелике радијације која потиче од сунца. Здравље коже лети може да угрози претерано сунчање. О томе смо у емисији „Право на здраво” разговарали са дерматологом, доктором Срђаном Томићем. Највећа вредност сунчевих зрака је стварање витамина Д у кожи, који нас штити од много тога, а нарочито од малигнитета унутрашњих органа. Такође, он је важан за добробит костију али и за регулисање холестерола у крви. Са друге стране, претерано и неопрезно излагање сунцу може довести до нежељиних последица, у појединим случајевима и до фаталних по здравље,  објашњава дерматолог др Срђан Томић.

„Пошто морска вода и песак делују по принципу огледала, повећава се ниво УВ зрака који продиру у нашу кожу и који имају задатак да по систему огледала одбијају штетне зраке. У зависности од угла под којим падају, од тога које доба дана је у питању, колики је индекс зрачења, зраци продиру у наше ћелије и оно што је најгоре је да је њихов ефекат кумулативан. Гомила се годинама и онда настају тзв.спонтане  експлозије у ћелијама. Тако се на телу човека, неприметно и безболно појављује најподмуклији карцином, а то је малигни меланом”, каже др Срђан Томић дерматолог. 

Деца до годину дана не би требало уопште да се излажу директном сунцу.Сасвим је довољно да буду у хладовини. Дечју кожу треба чувати и касније , све до пубертета, каже Томић.

„Малу децу треба држати што даље од извора сунчевих зрака зато што је дечја кожа мекана, много влажнија од коже одраслог човека, са мање заштите и може да прими много већу количину УВ зрачења. Због свега што се дешава у дечјем периоду услед непажње и прекомерног излагања сунцу последице се јављају тек касније, после много година”.

Када је изложена сунцу, кожа губи више течности, масноће и свих других елемената који су јој потребни. Да би се то повратило, а посебно влажност, морају да се користе одређени препарати и креме са заштитним фактором, објашњава др Томић.

 

Последњи пут измењено уторак, 11 јун 2019 12:07

Град Врање ангажоваће 12 лекара и 12 медицинских сестара, како би обезбедио примарну здравствену заштиту за становништво. Они ће врло брзо почети да раде и то највише у здравственим амбулантама у селима и тамо где недостаје медицинско особље у службама Здравственог центра. Њихов рад финансираће се из буџета града, издвојено је око 12 милиона динара, рекао је гостујући у емисији Дан пред нама Александар Стајић, помоћник градоначелника. Ово је друга година како град из својих средстава обезбеђује здравствену заштиту становништву, након што је прошле године први пут установљен правни оквир и било ангажовано 17 лекара. Већници града Врања донели су одлуку о измени акционог плана, што им је омогућило да и ове године запосле 12 лекара и 12 сестара. То је начин да се помогне грађанима да добију бољу здравствену услугу, али и Здравственом центру да организују бољи рад и бољи пријем пацијената. Да бели мантили фале и недостају уочено је и раније, нарочито када се зна колико годишње нашег медицинског особља оде на рад у иностранство. Локално  руководство је уочило овај проблем и пронашло начин како да то надокнади.

„Ми ћемо парама из буџета града Врања да исфинансирамо тај недостатак у Здрaвственом центру, јер сматрамо да је здравствена нега на првом месту што се тиче људи и једне одговорне власти и зато смо све то и урадили. Издвојен је новац у те сврхе, негде око 12 милиона динара и ту нема никаквих правних проблема”, каже Александар Стајић, помоћник градоначелника.

Сарадња града и Здравственог центра по овом основу почела је прошле године. Било је и другачијих мишљења тада када је ангажовано 17 лекара, али за оне којима је здрaвствена нега дошла до кућног прага није било дилеме.

„Од када су ти лекари престали да раде има много људи који долазе и зову и питају када ће ти лекари поново да се врате, када ће сеоске амбуланте да заживе. Веома је тешко из једног села, на пример из Ратаја или Жапског, људима да дођу, да узимају картоне, да чекају бројеве да буду прегледани, а да онда иду по рецепте. Овако ћемо све то да приближимо грађанима. Моћи ће одмах у свом селу да заврше комплетну здравствену заштиту. И то је веома битно градском руководству и тиме показујемо да је ово заиста једна одговорна власт”.

Већ од понедељка почиње одабир лекара и сестара како каже Стајић, биће испоштована и листа чекања, просек и дужина студирања. Настојаће се да најбољи добију шансу, каже помоћник.

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 06 јун 2019 14:15

На наше здравље директно се рефлектује то каква нам је животна, па и радна средина. Акценат данашњег Светског дана животне средине је на чистом ваздуху, што је повезано и са временским приликама, које остављају последице како на наше физичко, тако и на психичко здравље. Највише брине што се и старосна структура болесних мења ка млађем добу. Животна средина, као и радна и те како остављају трага на наше здравље. Још када се све то повеже са константним температурним осцилација, временским приликама и неприликама и приличном дозом свакодневног стреса, све млађи људи обољевају од болести, које смо пре 20 година везивали за старију популацију.

„Много тога се променило. У почетку мог рада углавном су били шлогови и то код старије популације. Данас је и тај термин дискутабилан. Задњих година се то драстично мења, при том и број оболелих расте. Оно што је интересантно помера се старосна граница, обољевају млађи људи”, каже докторка неуропсихијатар Верица Мишић.

Ради се о кадриоваскуларним обољењима од којих је и смртност највећа, каже докторка. Микроклиматски услови утичу и на физичко и психичко здарвље. Физички највише утичу на крвне судове.

„Нагле промене времена узрокују теже прилагођавање, тако да озбиљнији пацијенти који имају проблема са срцем, са крвотоком, са можданим крвотоком имају проблема. Морају да воде рачуна о регулацији крвног притиска, да чешће мере притисак, да подешавају дозе, лека, не треба да буде исто. У том смислу метеоролошке прилике имају утицај”.

На душевно здравље и те како се овакво време одражава јер се може назвати депресивним. Готово свакодневно се јављају пацијенти који не могу да дефинишу свој проблем.

„Имају неке неодређене тегобе, по типу стезање у грудима које није посебно кардиолошке природе, главобоље су честе, слабост организма и исцрпљеност без узрока. Тегобе се јављају нарочито код лабилних људи, чији нерви систем тако реагује на овакво време”.

И не треба се увек плашити да се ради о озбиљној болести, поручује докторка. Није сваки симптом опасан, нарочито ако се сами потрудимо да позитивно реагујемо. Може се шетати и по киши.

 

 

 

Поремећај штитне жлезде је све учесталије обољење и својствено је углавном женама али у последње време све је више мушкараца и деце који се јављају ендокринологу. О томе смо разговарали са др Данијелом Цветковић, интернистом ендокринологом која је гостовала у емисији наше телевизије „Право на здраво”. Ендокринологија је грана медицине која се бави радом жлезда са унутрашњим лучењем. То су, пре свега жлезде хипофиза, хипоталамус, штитна жлезда, надбубрежна, полне жлезде и панкреас као основна жлезда у регулацији шећера. Поремећај штитне жлезде доминира у односу на остала поменута обољења, каже др Данијела Цветковић, интерниста ендокринолог.

„Пацијенти прво примете промену расположења код себе. Што се тиче метаболичке активности, слаби су и малаксали. Узимају превише хране, а губе на телесној тежини. Нервозни су, напети, примећују опадање косе, ломљивост ноктију. Врло често примећују деформацију на врату у виду, тумора, чворића и лоптице на врату која се креће док гутају. То су први симптоми због којих се јављају доктору опште праксе који их усмеравају ка нама, ендокринолозима”, каже др Данијела Цветковић, интерниста ендокринолог.

Што се тиче штитне жлезде, постоје два поремећаја, појачано и смањено лучење хормона штитне жлезде. Шта је критичније и када треба више бринути, објашњава др Цветковићева.

„Драматичнији је почетак појачаног лучења штитне жлезде. Обично испупченост очних јабучица код пацијента изазива страх и панику, слабост организма. Лупање срца и презнојавање су изражени. У таквим ситуацијама ми укључујемо терапију, лекове који смањују производњу хормона штитне жлезде и на тај начин метаболизам се врло брзо регулише. За месец дана од терапије пацијенти уђу у стабилно стање. Међутим, код појачаног лучења штитне жлезде, излечење не може бити краткорочно. Лечење лековима траје до две године.”

Након тог периода од две године у 95 % случајева стање буде добро. Међутим, постоје и критичнији случајеви када уз помоћ двогодишње терапије не успе да се стабилизује функција штитне жлезде. Тада се прибегава оперативном лечењу или лечењу радиоактивним јодом, каже Цветковићева и наглашава да је превенција веома битна како би се избегла појава обољења штитне жлезде. Избегавање стресних ситуација, свакодневна физичка активност и прилагођена исхрана су нешто на шта би требало да се обрати пажња.

 

 Извор насловне фотографије: Курир

Последњи пут измењено уторак, 04 јун 2019 12:43
Страна 1 од 87

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Више отворених, него затворених фирми у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/2lD4aV6E4f via @tripplesworld
Ученици полагали комбиновани тест - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZWvXjIImpI via @tripplesworld
Нема више листе чекања за уградњу вештачког кука - Радио Телевизија Врање https://t.co/0aQkUEZCk0 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter