Економија
Почела исплата минималних зарада за за милион и 51 хиљаду запослених на територији Србије и треба да буде завршена, најкасније до сутра. Министар финансија Синиша Мали рекао је да та помоћ са три минималне зараде по запосленом у приватном сектору, од приближно 750 евра, јесте издвајање државе од 32 милијарде динара.
Министар је истакао да ће и овог месеца пензије бити исплаћене у целини, као и претходног месеца.
Министар финансија Синиша Мали је у Влади Србије поновио најважније информације о новчаној подршци од 100 евра јер и даље стижу питања грађана о томе, а посебно је напоменуо да се ипак неће давати име и презиме.
Право на једнократну новчану помоћ у износу од 100 евра у динарској противвредности имају сви пунолетни држављани Републике Србије, који на дан ступања на снагу Уредбе (24. април 2020) имају пребивалиште на територији Републике Србије, са важећом личном картом, рекао је министар финансија и додао:
Веома једноставно, за минут, свако ће имати прилику да се пријави.
Пунолетни држављани Републике Србије ће од 15. маја до 5. јуна 2020. године моћи да се пријаве за исплату новчане помоћи и то искључиво на следећи начин: електронским путем, тачније преко портала Управе за трезор, или путем телефона. О броју телефона грађани ће бити благовремено обавештени, а непосредно пре него што почне да ради контакт-центар.
При пријави, грађани ће давати следеће податке: број личне карте и матични број, као и име банке у којој већ имају рачун, или у којој желе да им се отвори наменски рачун. Посебно је напоменуо да се ипак неће давати име и презиме. Након што се пријаве, надлежне институције ће све обављати за њих, укључујући и отварање наменског рачуна. Пензионери и корисници новчане социјалне помоћи ће бити аутоматски пријављени за исплату новчане помоћи, која ће за њих почети 15. маја 2020. године, рекао је Мали.
Према његовим речима, Србија није једина земља која на овај начин помаже својим грађанима. То раде и много моћније државе од нас као што су Јапан, САД, Сингапур…
На овај начин, ми ћемо тај новац вратити у привредне токове, подстаћи потрошњу, а вама, драги грађани, обезбедити да себи приуштите нешто што можда иначе не бисте могли, истако је министар финансија.
Има много грађана којима је тај новац и више него потребан. Када погледате једну четворочлану породицу са пунолетном децом, каквих је много у Србији, то је 400 евра по породици, значи једна плата више у кући, рекао је мали и додао:
Подаци грађана ће бити апсолутно заптићени, немамо никакву бојазан за могућност злоупотребе тих података Када исплатимо тих 100 евра тај регистар се брише. Провео сам сате да се направи систем за безбедност и нећемо имати проблем са употребом података", нагласио је Синиша Мали.
Министарство финансија објавило је да је јавни дуг Србије на крају марта био 24,30 милијарди евра, што чини 51,9 одсто бруто домаћег производа земље. Буџетски дефицит у првом кварталу 46,9 милијарди динара.
У односу на фебруар ове године, мартовски ниво јавног дуга је у номиналном износу нижи за 60 милиона евра, а његов удео у БДП-у је мањи за 0,1 процентни поен, према подацима Министарства.
На крају јануара ове године јавни дуг је износио 24,20 милијарди евра, док је на крају децембра прошле године био 23,94 милијарде евра, што је чинило 52 одсто БДП-а.
Дефицит републичког буџета износио је у првом кварталу 2020. године 46,9 милијарди динара, објавило је Министарство финансија.
Приходи су остварени у износу од 296,3 милијарди динара, а расходи су извршени у износу од 343,3 милијарди.
Само у марту, дефицит је износио 46,3 милијарде динара.
У марту су наплаћени приходи од 91,6 милијарди динара, од чега су порески приходи износили 81,4 милијарди динара. Највећи део пореских прихода односи се на уплату ПДВ-а у износу од 44,8 милијарди динара, и акциза у износу од 18,3 милијарде.
Непорески приходи износили су у марту 10 милијарди динара а прилив донација 0,3 милијарде.
Расходи су извршени у износу од 137,9 милијарди динара, при чему су издаци за запослене износили 25,6 милијарди, исплата камата 12,8 млијарди, а субвенције, углавном пољопривредне, 15,4 милијарде динара.
Трансфери обавезног основног социјалног осигурања - ООСО (фонд ПИО, РФЗО, НСЗ, фонд СОВО) износили су у марту 42,6 милијарди динара, а највећи део трансфера је прослеђен ка Републичком фонду здравственог осигурања у износу од 29,7 милијарди, углавном за борбу против пандемије корона вируса.
На нивоу опште државе је, према прелиминарним подацима, у првом кварталу ове године остварен фискални дефицит у износу од 50,1 милијарди динара и примарни фискални дефицит у износу од 2,9 милијарде динара, наводи се у извештају Министрства финансија.
Здравственим радницима у Србији сутра ће бити исплаћене увећане зараде за април.
Учетвртак, 7. маја, следи исплата минималне зараде за запослене, у оквиру економских мера Владе Србије подршке привреди.
Априлска зарада здравственим радницима већа је за 10 одсто, а министар финансија Синиша Мали је истакао да је реч о трајном увећању зараде, јер је реч о људима који су, како је истакао, дали све од себе током пандемије вируса корона.
У Инфективној клиници медицинска сестра сада ће имати плату 54.166 динара. Лекар инфектолог ће имати 105.896 динара плату, рекао је Мали, а наводи се у саопштењу министарства.
Радници ширтом Србије се од данас враћају у фабричке хале. Тако су и Симпове фабрике од јутрос пуне радника, а упошљеност капацитета је у просеку 90 посто. Има уговорених послова, али је судбина даљег рада у рукама Европе.
Аутомобилима претрпан паркинг испред Симпове зграде довољан је доказ и пре уласка у фабричке хале, да се у Симпу ради пуном паром. Оно што камера не може да дочара је мирис дезинфекционих средстава, који вас дочека на самом улазу у зграду. У Управној згради запослени примењују све мере заштите и физичког дистанцирања. У фабричким халама је, такође све дезинфиковано и спремно за наставак рада, једино се ту мирис дезинфекционих средстава мешају са мирисом, дрвета, коже, лепка.
Све фабрике Симпа су данас почеле са радом, након прекида у трајању од месец дана. Упошљеност капацитета је негде 80, негде 100 посто, али је у просеку 90 посто и то се односи на фабрике у Врању, Бујановцу, Сурдулици и Прешеву. Тренутно има уговорених послова, али даља динамика зависиће од отварања европског тржишта, јер је Симпо увозно- извозно предузеће. Нарочио смо везани за тржиште Италије, одакле набављамо материјал. Доста материјала је плаћено пре епидемије, који још увек није допремљен. Наша даља судбина је у рукама Европе, каже извршни директор производње Иван Илић.
Ради се у погону ентеријера, у фабрици намештаја, погону тапетарије, шиваонице и кројачнице. Сви запослени носе заштитене маске, а о прописној удаљености не треба да се брине. Погони Симпа су огромни и простиру се на преко 20 хиљада метара квадратних.
Опширније...
Априлску пензију најстарији у Србији примиће после првомајских празника.
Према распореду који је објавио Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање први ће новац добити самосталци и то 5. маја, док ће сутрадан бити исплаћени пољопривредници и војни пензионери.
За кориснике који припадају категорији запослених и којих је највише на списку ПИО фонда чекови стижу од 9. до 11. маја.
Пензионерима који примају пензије преко текућег рачуна у пословној банци, а старији су од 65 година, у складу са Инструкцијом Народне банке Србије, у периоду важења забране кретања банка је и даље дужна да омогући исплату на основу једнократног пуномоћја.
Овлашћена особа овај папир требало је да достави банци за подизање пензије са текућег рачуна у просторијама своје филијале или исплатом чекова на кућну адресу корисника, тако што ће корисник позвати банку и тражити готовинску доставу преко "Поште Србије".
Први кредити Фонда за развој намењени за побољшање ликвидности предузећа у Србији одобрени су за 25 фирми, а вредност средстава је 729 милиона динара, изјавио је данас државни секретар Министарства привреде Драган Стевановић.
На седници Управног одбора Фонда јуче је одлучено да прва транша новца буде додељена за 20 правних лица из сектора микро, малих и средњих предузећа, а право на кредит оставрило је и пет предузетника. Укупна вредност кредита које су ових 25 предузећа тражили била је нешто више од 804 милиона динара, док су одобрена средства у износу од 729 милиона динара, сразмерно њиховим бонитетима и критеријумима који су дефинисани у условима за аплицирање, каже Стевановић.
"Када говоримо о предузећима која се третирају као правна лица, највећи део средстава повукла су средња предузећа, затим малa, па микро, сходно и програму и њиховом потенцијалу да та средства и повуку", рекао је Стевановић.
За кредите из Фонда за развој аплицирала су предузећа из готово свих делова земље, од Јужнобачког округа односно из Новог Сада, преко Београда, Рашког, Расинског, Нишавског, Топличког, Јабланичког и Пчињског округа. Захтеви три предузећа која су аплицирала за кредите су одбијени на седници Фонда јер нису испуњавали све потребне услове, или нису имали адекватне билансе или су у блокади.
"За оне којима се у перспективи деси исти случај а могу своје недостатке да отклоне, они ће имати шансу поново да се јаве", објашњава Стевановић. Али, напомиње, она предузећа која не могу да отклоне ове недостатке, неће моћи да добију средства из овог програма.
Критеријум за добијање новца из Фонда је, између осталих, био и да на дан увођења ванредног стања до момента аплицирања ове фирме нису смањиле број запослених за више од 10 процената.
У 25 предузећа којима је Фонд одобрио средства запослено је око 1.900 радника, а до датума када су затражили новац, укупно је 6 радника у њима престало са радом. Стевановић каже да је цео сет мера које је држава донела како би се привреди помогло, добро промишљен. У првој фази спровођења ових мера не иде се са секторским приступом, односно издвајањем појединих делатности посебно. Када се ураде додатне теренске анализе и утврди какве резултате дају ове мере, евентуално ће се у неком наредном периоду одлучити да ли ће се донети нове.
Говорећи о структури предузећа која су аплицирала за новац из Фонда, јавиле су се фирме из различитих делатности, од производње, трговине, услуга... На списку су предузећа која се баве израдом производа од алуминијума, затим обуће, хране, лекова, козметике, затим они који тргују овим производима, али и фирме из области услуга, транспорта, рачуноводства... Ако се настави досадашњи тренд аплицирања у Министарству привреде верују да ће до краја године успети да доделе 24 милијарде динара из Фонда које су намењење привредницима. На тај начин, каже Стевановић, помоћи ће се привреди да поправи ликвидност и да се врати на период од пре 16. марта.
У Фонд за развоје је према речима Стевановића, до овог тренутка стигло 54 захтева за кредите, јуче је обрађено 28 од којих је 25 одобрено, а већ у петак је следећа седница Управног одбора Фонда за развој на којој ће се анализирати нове апликације. Процедура каже да они којима је одобрен новац када обезбеде неопходну документацију која се тиче средстава обезбеђења долазе у Фонд у Београду или Нишу, потписују уговор и након тога им новац леже на рачун.
Бојан Костић, већник за финансије рекао је у изјави за Радио телевизију Врање да је ситуација у буџету стабилна и да се излази из зачараног круга и из заосталих дуговања. Он је изразио задовољство што се све више новца издваја за текуће обавезе и капиталне пројекте.
У току је припрема завршног рачуна Града Врања за 2019. годину. Скупштина града Врања је донела Одлуку о ангажовању ревизора и тренутно смо у поступку набавке тих услуга, рекао је Бојан Костић, већник за финансије.
''Планирамо да до краја јуна месеца завршимо све те припремне послове у вези са завршним рачуном и презентујемо грађанима и одборницима шта смо радили у 2019.години која је рекордна година у последњих две деценије што се тиче износа укупног буџета заједно са приходима буџетских корисника и оно што представља буџетска средства код нас, прелази 3 милијарде динара, што је последица велике подршке државе. Са друге стране радило се напорно на увећању изворних прихода проширењем пореских база а не повећањем пореза'', каже Бојан Костић, већник за финансије.
За 2019.годину остварен је суфицит од 220 милиона динара и он је намењен за изградњу улице Боре Станковића, вртића у насељу Рашка, за уређење градског парка и сређивање улица на територији града Врања.
''Планирана су средства за завршетак шеталишта у Врањској Бањи тако да ће до краја године град Врање имати чиме да се поноси када се заврше све те инвестиције. У току је и санација обилазнице и изградња преосталог дела, како би се нормализовао саобраћај у том делу града и како би се Косовска улица средила уз помоћ државе'', каже Бојан Костић, већник за финансије.
Костић је позвао све грађане да 19. марта у великој сали Скупштине присуствују састанку када ће представници Народне банке Србије информисати јавност о свим детаљима и евентуалним опасностима око потрошачких, дугорочних, инвестиционих и стамбених кредита.
У Бујановцу би ускоро могла да буде обновљена производња у фабрици Југокоп, некада највећој месној индустрији на овом подручју. Зоран Станковић председник координационог тела за општине Бујановац, Прешево и Медвеђа изјавио је да су шансе за обнову фабрике реалне и оправдане и да ће ускоро бити познати детаљи. Посао би требало да добије око 80 радника.
Имајући у виду интерес државе, а поготову људи који живе на овом простору Влада Републике Србије урадила је студију која предвиђа поновно покретање месне индустије Југокоп у Бујановцу. Након свеобухватне анализе дошло се до података да нису потребна велика средства за поновно активирање Југокопа. Има заинтересованих купаца из Бујановца и околине, који су спремни да одмах покрену производњу, али морају се сагледати све околности.
"Биће потребно око милион евра за обнову. Неопходно је решити проблем отпадних вода како би се заштитило окружење. Све остало је могуће уредити на најбољи начин и кратко време. Обратили смо се министарству привреде и очекујемо позитиван одговор. Тако да би у току ове или почетком наредне године требало очекивати да Југокоп почне поново да ради", каже Зоран Станковић- председник Координационог тела за општине Бујановац Прешево и Медвеђа.
У прилог томе да неће бити потребна огромна средства за поновно покретање производње је стање машина и самог објекта. Били смо пријатно изненађени када смо обишли фабрику, очекивали смо много лошију ситуацију, каже Станковић
"Oбјекат је веома добро очуван. Машине су у добром стању. Постоји потреба да се набаве још неке нове и савременије које би побољшале ефикасност пословања фирме, али нису то велика улагања."
Како се чуло, тренутни сточни фонд задовољава потребе фабрике и упошљавање 70, 80 радника. Тиме би се смањио извоз стоке на друга тржишта, а становништву омогућило да има здраве и квалитетне месне производе са свог подручја.
Лоша економска ситуација на овом подручју изискује даља улагања и активирање још неких привредних субјеката како би смањила миграција становништва објашњава Станковић. Постоји план Владе за привредни развој овог подручја, али с обзиром да је ово изборна година, неће бити могуће реализовати све то. Надам се да ће након тога неке од фабрика бити поново оспособљене на радост становника овог краја.
Одборници Скупштине града Врања усвојили су буџет за 2020. годину, пројектован на 2 милијарде и 700 милиона динара. Планирана су средства за наставак изградње капиталних објеката и њихов завршетак, као и сервисирање свих обавеза локалне самоуправе. Приликом усвајања буџета констатовано је да је овогодишњи буџет био рекордан, захваљујући помоћи државе која никада није била већа. Након усвајања ребаланса, одборницима је презентован буџет за наредну годину. Наглашено је да је буџет реалан и да му је циљ да се започети капитални пројекти заврше, као и реализује комунални програм. Одборници су усвојили буџет, а шефови одборничких група коментарисали су издвајања за пољопривреду за наредну годину.
"Издвајања за пољопривреду за наредну годину у износу 23 милиона динара, можда делује да је мало, али у односу на прошлу годину повећано је за 8 милиона динара. За ову годину је било планирано 15 милиона динара, а за наредну је повећано за 8 милиона. То не значи да је само тих 23 милиона за пољопривреду. Сведоци сте да је град кроз друге облике финансирања у скоро сваком селу изградио неку инфраструктуру, путни правац, спортски терен,. Овај новац, уз средства ресорног министарства где може да се аплицира, јер је објављено да је 48 милиона евра европских средстава на располагању и ради се о бесповратним средствима, каже Горан Николић, шеф одборничке групе СНС.
"Одборничка група СПС-а ће гласати за буџет града за наредну годину. Пољопривреда и рурални развој учествује у буџету са 9 посто. То је 23 милиона динара. Мислим да та издвајања за пољопривреду треба да буду значајно већа јер знамо да смо у претходном периоду имали одређене ефекте", каже Срђан Декић, шеф одборничке група СПС-а.
Донета је и одлука о накнадама за коришћење јавних површина. Прихваћене су измене у делу локалних комуналних и административних такси и укидање накнада за услуге које пружа Градска управа. Одборници су усвојили и низ тачака везаних за боравак деце у вртићима.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
