Јесења цвеће увелико краси наш град, јер је већ засађено на неким јавним површинама. У овом периоду саде се љубичице или виоле триколор, а за потребе града производи их Комрадов расадник.

У току је садња љубичица, на цветним површинама у граду. Данас запослени у градском зеленилу саде код Чика Митиног споменика, код Фонда ПИО, а јуче су уредили простор око кружног тока.

Виола је захвална, подноси хладне дане, буде лепа док вири под снегом и док нас мами. Чим окопни снег онда је у пуној лепоти и сјају. Иначе, то је двогодишња врста, ми је сејемо у јулу, да би један турнус имали сада на јесен, онда и на пролеће, каже  Наташа Михајловић, шеф градског зеленила.

Ове године пало је доста кише, што и не прија свим биљкама, па је потребно додатно им се посветити. Травњацима је пријало, а што се тиче осталих биљака, као и љубичицама,  потребна је редовнна заштита, пре свега превентивна, саветује Михајловићева.

Пре свега је битна прихрана, једанпут недељно док ови временски услови дозвољавају, пре свега док је овако топло. Тих препарата има у пољопривредним апотекама. Треба да прихрањују љубичиће да би цветале, али не превише, с обзиром да се припремамо за неки латентни, односно спавајући период, да биљка презими и издржи оно што је очекује, а да опет може да има разиграност и лепототу на пролеће када се све пробуди.

Током лета смо имали сан патијенс, који је хит у целој Европи и захвално цвеће, јер воли сунце, а рођак је лепом Јови. Било је и доста крађа овог цвећа, потенцира Михајовићева, што је изискивало додано попуњавањ садницама.

Министарство привреде и Фонд за иновације позивају  жене предузетнице из Пчињског округа да се јављаjу за добијање бесповратних средстава по основу програма развоја предузетништва. Учешће жена предузетница из Пчињског округа у државне програме је солидно, али може бити боље, нарочити када се зна, да према подацима Привредне коморе Србије у округу има 717 жена предузетница.

У прошлој и овој години у Пчињском округу је одобрено укупно 16 захтева за три програма Министарства привреде, од чега су шест захтева поднеле жене предузетнице. За тих, шест захтева министарство је одобрили укупно, више од 15 милиона динара. При том је од прошле године захваљујући сарадњи са пословним банкама и лизинг компанијама цела процедура олакшана.

- Банке имају велики број запослених, имају разрађене процедуре, имају своје јединице које се баве сваким сегментом у поступку одобравања кредита.  Са друге стране Филијале највећег броја банака су присутне у свакој средини у сваком мањем месту, лакше је информисати грађане и њима је лакше да се обавесте, каже Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде.

Привредна комора Србије континуирано пружа информације о условима финансирања, државној помоћи, пореским олакшицама.Такође спроводи едукације жена предузетница на различите теме. Женама је много теже да конкуришу за кредите, кажу у комори,  јер најчешће немају имовину на своје име. Ипак, у последњих 10 година развој женског предузетништва је евидентан, иако може далеко боље. У овом тренутку помоћ државе је била пресудна за опстанак малих предузећа.

- До сада смо имали успешне мере и заиста је Влада ту одвојила велика средства и то када су у питању хоризонталне мере, минималац, одлагање пореза и доприноса, мораторијум на кредите, кредити Фонда за развој и гарантна шема са банкама, То су све велике ствари и оне су одржале економски систем у Србији. Пре свега она мала и средња предузећа, која би се сигурно распала да тога није било, каже Марко Чадеж, председник ПКС.

Не нуди држава програми само преко Фонда за развој и Развојне агенције Србије. Предузетнице из округа као да још увек нису откриле капацитете Фонда за иновације.

- Фонд за иновациону делатност је у Пчињском округу сада доделио само три иновациона ваучера. Од чега су два додељена истом предузећу, на чијем челу је жена. Од 2011. до 2020. године,  из овог округа за програме Фонда је конкурисало само 8 предузећа, што представља прилично слаб одзив предузећа из овог округа, каже Драган Вујовић, менаџер Фонда та иновациону делатност.

Женско предузетништво је веома важно за економско,политичко и друштвено оснаживање жена,да узму судбину у своје руке, рекла је недавно премијерка Ана Брнабић, иако реално, носи више изазова.

О припреми ребаланса и буџета за наредну годину, о раду градског правобранилаштва и јавних предузећа, за Дневник говори градоначелник Врања Слободан Миленковић.

Смањени су приливи у градском буџету и због тога мора да се редукује и преузимање обавеза, каже градоначелник.  Ипак, систем функционише, редовно се исплаћују плате, сервисирамо обавезе које су у претходном периоду предузете.

Управо завршавамо ребаланс буџета, а полако улазимо и у припрему буџета за 2021. годину. Ребаланс ће сигурно ће бити смањен, пре свега приходна страна, а самим тим и прилагођена расходна страна. Приливи јесу смањени, приходи јесу смањени  и због тога морамо да водимо рачуна. Држимо под контролом, каже градоначелник.

"Нисмо имали великих изненађења током ове године ни у смислу судских спорова, као 2017. године. Разлог томе је што наше правобранилаштво изузетно добро ради свој посао", каже градоначелник.

Они су многе судске спорове који су покренути против града успели да окрену у нашу корист. Због праћења извршних и судских поступака, ми смо у 2018. и 2019. години по том основу уштедели око 30 милиона динара.  Постоје судски поступци који су у току и не очекујем изненађења, као што смо имали у претходном периоду) .

Више се контролише и расходна страна, а потписан је и колективни уговор са јавним предузећима. Сви морамо да будемо врло одговорни што се тиче пословања, потенцира градоначелник.

"Јер све друго може заиста да нас одведе у странпутицу и у оно што не би желели, а то је  да узимамо нове кредите, да повећавамо јавни дуг. За сада, јавни дуг држимо под контролом. Стање буџета наше државе је у односу на друге државе боље, што значи да ће се реализовати инвестициони циклуси у 2021. години,  а све то ће утицати и на наш буџет", поручује Миленковић.

Влада Републике Србије саопштила да је пријава послодаваца за учешће у програму "Моја прва плата" завршена, при чему је пристигло више од 10.000 пријава заинтересованих компанија, које су огласиле приближно 17.000 позиција за 28.000 радних места.

Због великог интересовања послодаваца за програм и највећег броја пристиглих пријава у последња два дана рока за пријаву компанија, отварање пријава за младе људе који су заинтересовани да отпочну своју радну каријеру померено је за 8. октобар.

У току је пажљива провера испуњености услова компанија за учешће у програму и стручно дефинисање свих позиција. При томе, више од 70 одсто позиција које су компаније пријавиле доступно је за кандидате са завршеном средњом школом, а пријаве послодаваца стигле су из читаве Србије, различитих делатности и обима компанија.

Стручна лица Националне службе проверавају сваку оглашену позицију јер програм има за циљ оспособљавање за рад на конкретним пословима и потребно је да свака позиција испуни захтеве у погледу стицања знања и вештина, како би млади људи по завршетку програма били компетентнији и боље припремљени за рад.

Након утврђивања коначне листе компанија и позиција на које се кандидати могу јавити, 8. октобра биће отворен позив за пријаву заинтересованих кандидата.

Напомињемо да је за потребе пријаве компанија, оглашавање позиција и пријаве кандидата, направљен јединствени портал који је омогућио привреди и младима да не морају ништа да достављају у папирном облику, већ све потребно могу да одраде електронски, путем Портала Моја прва плата.

Влада Србије је програм "Моја прва плата" покренула са циљем да се подстакне оспособљавање за рад младих људи и пружи подршка привреди у решавању проблема недостатка кадрова.

Прилику да стекну радно искуство, па и потенцијално будуће заспослење, имаће 10.000 младих, у шта ће држава инвестирати две милијарде динара.

Прва фаза програма „Моја прва плата“ која се односи на послодавце управо је завршена, a oд сутра почињу пријаве за незапослене. Kоначан број младих у Пчињском округу који ће добити шансу да стекне прво радно искуство на основу позиција које су тражене што у јавном, што у приватном сектору, јесте 501.

Сва незапослена лица млађа од 30 година са радним искуством краћим од 9 месеци, могу да се пријаве за учешће у програму „Моја прва палата“. Kонкурсни рок почиње сутра и траје до 15. октобра. Услови су и да су на евиденцији филијале и да се редовно пријављују.

-Најпре се треба регистровати на сајту Е-управе, јер је то предуслов за приступање порталу Моја прва плата. Биће доступно електронско попуњавање CV-a, а поред тога, потребно је путем портала проследити и  скенирану диплом, каже Весна Станојковић, ПР врањске филијале Националне службе за запошљавање.

Млади ће бити у могућности да се пријаве за позиције које одговарају њиховим образовним профилима или за сличне позиције ако сматрају да могу да одговоре на захтеве послодаваца.

-Накнадно ће се после конкурсног рока за незапослена лица вршити упаривање између послодаваца којима ће бити одобрено учешће у програму и незапослених лица која испуњавају критеријуме. У сваком сличају, они ће се пријављивати за позиције које желе и за које сматрају да могу да одговоре захтевима послодавац, додаје она.

Иначе, око 1200 младих жели да учествује у овом програму на нивоу округа, па је зато потребно сачекати и процес селекције који ће трајати од 16. до 31. октобра, а од 8. новембра до 7. децембра предвиђено је закључивање тројног уговора између Националне службе, послодавца и изабраног кандидата.

-Они ће и даље бити на евиденцији службе, али ће за тих девет месеци, док стичу практична знања за самосталан рад у струци, добијати новчану помоћ. За лица са средњом стручном спремом висина новчане помоћи је 20 хиљада, а за лица са високим образовањем 24 хиљаде динар, подсећа Станојковићева. Поред тога, овај програм подразумева и допринос за случај повреде на раду и професионалног обољења.

Према првим подацима врањске филијале НСЗ, за програм „Моја прва плата“ пријавило се око 340 послодаваца из Пчињског округа који потражују младе за 501 позицију.

-У Врању је аплицирало 130 послодаваца, по 10 из Владичиног Хана, Босилеграда и Трговишта, око 20 из Сурдулице, 25 из Бујановца и чак 135 из Прешев, каже Станојковићева.

Наша саговорница истиче да се, по броју тражених, издвајају позиције за које је потребна средња стручна спрема и ту махом доминирају послодавци из приватног сектора.

-Свакако, заступљене су и позиције са високим образовањем, али ако ћемо о укупним бројкама, најтраженије су позиције из области трговине, угоститељства, онда администрације, економије, рачунарства, онда позиције пружања личних услуга, али морамо поменути и производњу – дрвна индустрија, обућарство, машинство, каже Весна Станојковић и додаје да када говоримо о државном сектору, најтраженији су медицински ,просветни радници и васпитачи.