Почела процена имовине Угоститељског предузећа Врање. Завршена је процена за Хотел Врање, а сада се раде два објекта у Врањској Бањи. То је још један корак ка коначној продаји предузећа, а постоје озбиљно заинтересовани купци.

Расплиће се последњих година Гордијев чвор око Угоститељског предузећа Врање. Након спровођења социјалног програма за запослене и увођења стечаја, почела је процена имовине овог правног лица и већ је завршена за Хотел Врање.

То је још један корак ка коначном оглашавању предузећа на продају. Верујем да ће то у најскоријем року бити завршено, јер је најтежи део приведен крају и наглашавам да је са стечајним управником била одлична сарадња.

Он је схватио колико је нама у Врању битно да тај поступак што пре окончамо и да се предузеће понуди на продају. Верујем да ће бити заинтересованих који ће то предузеће купити већ на првој продаји. За Врање, за наше суграђане, то значи отварање нових радних места, каже народни посланик Славиша Булатовић.

Трновит је пут којим се стигло довде и у томе је била значајна помоћ државног секретара Драгана Стевановића, истиче посланик.

Већ је почела процена имовине за два објекта у Врањској Бањи. Један објекат је у поступку реституције тако да он у овом тренутку не може бити предмет процене, али за два се ради процена. Верујем да ће и ти објекти већ до лета бити припремљени за продају.

Конкретно за Хотел Врање, постоје два озбиљна купца. Ми морамо све да припремимо, према строго дефинисаним законским условима и да предузеће буде припремљено за продају, истиче посланик Булатовић.  

Амбасадор Шведске Јан Лундинг и Ула Андерсон, шеф одељења за развојну помоћ Шведске, посетили су данас у Врању, кориснике грантова у опреми за самозапошљавање у склопу пројекта „Смањење сиромаштва кроз могућности запошљавања“ у циљу приступања Србије Европској унији, који финансира Шведска. Једна од корисница, Јелена Станисављевић, захваљујући помоћи Краљевине Шведске обезбедила је егзистенцију себи и својој породици.

Јелена Станисављевић, у Врању познатија као мајстор за модерне женске ташнице, претворила је хоби у бизнис. Пре седам  година није ни слутила да ће захваљујући занату који је наследила од оца обезбедити егзистенцију за целу породицу.

„Завршила сам економију, и није било посла у струци. Отац ми је шнајдер, тако да сам учила од њега. Кренула сам од нуле али све је прерасло у бизнис од кога живимо ја и моја породица.“

Данас су јој у посету дошли амбасадор Шведске Јан Лундинг и Ула Андерсон, шеф одељења за развојну помоћ Шведске. Они су се интересовали о условима рада, производњи, о тржишту али хтели су да сазнају и нешто више о ефектима подршке коју дају предузетницима.

Јелена каже да није било лако. Радила је на машинама за текстил, али је захваљујући помоћи која је стигла кроз пројекат „Смањење сиромаштва кроз могућности запошљавања  у циљу приступања Србије Европској унији“, који финансира  Шведска, обезбедила адекватне машине.

Посета је завршена разгледањем финалног производа, женских ташница које се производе у овој скромној радионици која функционише захваљујући подршци која долази од традиционалног пријатеља, Краљевине Шведске.

Министарство привреде расписало је три јавна позива за расподелу милијарду и 700 милиона динара бесповратних средстава малим и средњим предузећима и предузетницима. Бесповратна средства биће додељена кроз три програма подршке: за развојне пројекте, за почетнике у пословању и за набавку опреме.

''Програм за почетнике у бизнису, старт ап и развојни програм, доступни су привредницима и на њих могу одмах да се јаве. Трећи програм, за набавку опреме је позив банкама, које ће заједно са Министарством учествовати у реализацији овог програма и преко којих ће се  и кредитна и бесповратна средства стављати на располагање привредницима у Србији,'' каже Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде. 

''У 2018. години је било планирано  да за ове намене определимо негде око милијарду и 300 милиона бесповратних средстава. Ту годину смо завршили са потрошених милијарду и 640 милиона динара само бесповратних средстава,'' истиче Стевановић.

Ове године планирано је милијарду и 700 милиона динара  за бесповратна средства.

''Очекујемо да,  уколико се задржи тренд из предходне године, будемо у ситуацији  да тражимо и додатна средства и да на тај начин кроз бесповратна средства определимо око 2 милијарде динара за сектор малих, средњих предузећа и предузетника. Новина је да смо релаксирали каматне стопе и оне ће бити један посто, када су у питању средства Фонда за развој. Каматна стопа ће бити један посто за обезбеђење банкарске гаранције и два посто на остале видове обезбеђења,'' наглашава државни секретар.  

Поједностављене су процедуре када је у питању апликација, тако да много папира које су привредници морали да нађу и доставе у овој години неће бити потребно.

Новости су и клизни приступ кроз развојни програм и кредите за почетнике. То значи да ће ниво подстицаја или бесповратних средстава кроз развојни програм бити 20 посто за развијене локалне самоуправе, док ће за девастиране бити 30 посто бесповратних средстава и 70 посто повољни кредит.

Код стартапа је направљен позитиван корак. У развијеним општинама ниво бесповратних средстава биће 30 посто, док ће за почетнике који послују у неразвијеним срединама бити 40 посто. За програм опреме преко пословних банака,  када се оне изаберу, учешће је непромењено, 20 посто бесповратних средстава, пет посто учешће инвеститора, а 75 посто бесповратни кредит Фонда за развој.

Оно што је заједничко за све програме је да у укупној вредности кредита који определе Фонд или банке, 20 посто може да иде на учешће обртних средстава за текуће пословање привредних субјеката.

Поводом завршетка пројекта „Реци НЕ раду на црно“, министар за рад, запошљавање и социјалну политику Зоран Ђорђевић, рекао је да је у 2018. години извршено преко 70.000 инспекцијских надзора што је за 38 одсто више него у 2017. години. Влада Србије и Министарство наставиће са борбом против сиве економије у којој нико неће бити повлашћен, поручио је министар.

Послодавци морају да знају да ће, уколико се испостави да су имали ангажоване раднике на црно, бити кажњени у складу са законом. Верујемо да ће у овој години ниво рада на црно бити много мањи, а радићемо и на побољшању техничке опремљености свих инспектора, као и њиховог материјалног положаја“, рекао је Ђорђевић.

"Иако смо имали 38 посто више надзора, 17 посто је мање радника на црно затечено, него претходне године,. Наставићемо да радимо и бићемо брутални у борби против рада на црно и свих оних који крше закон. Желимо да пошаљемо јасну поруку да нема привилегованих. Чули сте пети пут поруку коју сам имамо према инспекторима, а то је да раде у складу са законом и да све оне који се позивају на некога кажњавају још драстичније, јер управо зато што знају некога треба да буду пример другима", рекао је министар.

На сајту Министарства ће се наставити пракса недељног објављивања спискова нерегистрованих субјеката и послодаваца код којих су приликом инспекцијског надзора затечена лица на раду на црно. Очекују се и нове измене и допуне Закона о јавним набавкама, а у 2020. години у плану су и измене и допуне Закона о раду.

У периоду од 10. марта 2018. године, од када је отворена бесплатна линија  до 09. јануарa 2019. године, инспекцији рада упућено 8.438 телефонских позива, као и 238 мејловa путем електронске поште.

На основу пристиглих пријава, инспекција рада на целој територији Републике Србије извршила 9.268 појачаних надзора.

Затечено је 4.751 лице на фактичком раду - раду ''на црно“. Од тог броја, послодавци су са 4.322 лица одмах након надзора засновали радни однос на неодређено време.

Утврђено је и 270 нерегистрованих субјеката, од којих се 170 одмах уписало у регистар Агенције за привредне регистре”, истиче министар Ђорђевић.

У 2019. години, како кажу у Влади Србије, неће бити укинута забрана запошљавања у јавном сектору и тренутно се са ММФ-ом не ради на новом моделу запошљавања. Економисти пак сматрају да је дошло време да се та забрана укине. Након више од пет година од увођења привремене мере запошљавања у јавном сектору уштедео се новац, смањен је вишак радника у појединим секторима државе, али је с друге стране та мера довела до недостатка кадрова у одређеним секторима државе, па је рад појединих институција значајно отежан, поручују из Фискалног савета и Економског института у Београду. Економисти сматрају да су се стекли услови да се владина мера макар преиспита.