Економија
Компанија Симпо настојала је да одржи процес производње и у време ванредног стања, уз све мере заштите запослених од епидемије. Мере државе помогле су много да се подстакне ликвидност и што брже изађе на тржиште. Генерални директор Слађан Дисић каже да на основу уговорених послова могу да запосле 50-60 радника, а до краја године још 50 нових људи. Реч је о, пре свега, извозним уговорима са Хрватском, Црном Гором, Ирском и Немачком.
Мере Владе за помоћ привреди су одличне, али ће, за велике компаније, попут Симпа, резултати зависити од отварања европског тржишта, пре свега тржишта Немачке, Италије и Француске.
Сарадња која је постојала током ванредног стања између привредника и надлежних државних институција, Привредне коморе Србије и Уније послодаваца, је била изванредна и доказ је потпуне посвећености привреди и привредном развоју, пре свега југа Србије, каже генерални директор Симпа Слађан Дисић. Повољни кредити за ликвидност, одлагање пореза и доприноса за наредну годину, исплата бесповратног минималца помогли су привредницима у сложеном тренутку и када је у питању ликвидност и пласман робе.
Слађан Дисић генерални директор Симпа додаје: ''Ми сви у привреди сада имамо проблем, и ми у Симпу и други привредници, зато што се споро отварају тржишта региона, споро се отварају границе. Још увек су немогућа путовања и уговарање нових послова, тако да ћемо имати ситуацију да степен нашег развоја и рада зависи од отварања тих тржишта.''
Симпо, који запошавања близу 2 хиљаде радника, настојао je да и у време ванредног стања одржи производњу, иако не у пуном капацитету. Једној од највећих компанија са југа Србије, претходно уговорени послови омогућили су да планира и нова запошљавања.
''Ми у овом тренутку можемо да запослимо 50-60 радника, а до краја године, још 50, с обзиром да имамо уговорене послове, пре свега, у извозу у Хрватској, Црној Гори и још неким земљама у региону, Ирској, Немачкој. С обзиром да држава најављује још мера за помоћ привреди, очекујемо да ће подстаћи развој, пре свега југа Србије. Мере за југ Србије, које тренутно има само Врање у другој категорији развијености, а остале општине су девастиране, морају да буду много стимулативније у односу на друге регионе који су развијенији,'' истиче Дисић.
У Симпу, али и осталим предузећима се надају да ће се ситуација на тржишту ускоро нормализовати и да ће привредници моћи да наставе са реализацијом својих пословних планова.
Конкретне мере државне помоћи малим и средњим предузећима Врања и југоистока Србије, ради превазилажења кризе изаване епидемијом циљ су данашњег састанка са привредницима. Ово је у изјави за медије истакао државни секретар у министарству привреде Драган Стевановић. Наговестио je да од наредне недеље почиње да се примењује проширени пакет мера подршке које се односе на угоститељство, хотелијерство и путнички саобраћај.
Државни секретар Драган Стевановић истакао је најпре да ће до сутра бити пребачена нова транша средстава од преко 31 милијарде за исплату минималних зарада за 260 хиљада предузећа. Тиме је обухваћено милион и 50 хиљада радника. Ове мере односе се на веће привредне колективе. Предстоји подршка микро, малим и средњим предузећима, чији су представници разговарали са челним људима Фонда за развој Републике Србије и Агенције за осигурање и финансирање извоза.
Државни секретар Драган Стевановић истакао је да је циљ данашњег састанка да се привредницима Врања и околине представе мере Фонда за развој и пословних банака,уз гарантну шему Агенције за финансирање и осигурање извоза, да се предочи да ће у наредној недељи почети да се примењује проширени пакет мера које се односе на угоститељство, хотелијерство и путнички саобраћај.
У непосредном контакту са привредницима биће размењене сугестије, информације и конкретна упутства.
Стевановић је рекао да је до сада на нивоу Србије одобрено 610 кредита из Фонда за развој укупне вредности 3 милијарде и 100 милиона динара. Подсетио је да је ту укупно планирано 24 милијарде динара.
Оценио је да има разлога да сви буду задовољни, с обзиром на релације привредника са којима су јуче у Врању разговарали. То ће бити од изузетног значаја за локалне самоуправе које су у домену своје надлежности већ донеле неке мере које се тичу ослобађања локалних пореских такси.
Градоначелник Слободан Миленковић истакао је да је циљ очување радних места, побољшање привредне активности, да буде већи прилив у локални, као и буџет Републике. Са тим локалним приходима могу да се планирају комунална инфраструктура, као и дискрециона давања, односно пројектно финансирање.
Са детаљима државних мера подршке, привреднике су упознали директорка Фонда за развој Слађана Бацковић и генерални директор Агенције за осигурање и финансирање извоза, Дејан Вукотић.
Министар Синиша Мали, са сарадницима састао се са привредницима из Врања у Симпу. Симпо није случајно изабран јер је реч о друштвено одговорној компанији која и у време ванредног стања и епидемије корона вируса није угрозила безбедност радника, а успела је да одржи процес производње. Министар је похвалио рад руководства Симпа, али и остале привреднике који нису отпустали раднике.Најавио је нови пакет мера за развој југа Србије.
„Мере Владе Републике Србије биле су благовремен и на прави начин дефинисане, то је најважнија порука коју сам добио у разговору са привредницима у Врању,“ рекао је министар Синиша Мали. Преко 5,1 милијарде динара је усмерено да се негативне последице Ковида 19 умање, што је више могуће. Запослени и послодавци су задовољни што су ослобођени плаћања пореза и доприноса на зараде. Држава уплаћује минималне зараде за више од милион радника. У четвртак ће бити уплата другог по реду минималца у приватном сектору. Трећи ће бити почетком јула.
"Држава је на прави начин помогла приватни сектор. Оно што је мени посебно важно, нико није отпуштао запослене и главна тема у разговору са привредницима нису били економски проблеми већ дуално образовање. Желимо да нађемо и едукујемо одговарајуће кадрове и запослимо нове људе. У наредних пар дана Влада Републике Србије изаћи ће са додатним мерама које су усмерене на ново запошљавање и на подстицаје и очекујемо да ће много нових радних места да се отвори. Оно што је за југ Србије посебно важно, у договору са председником Вучићем до краја године ћемо дефинисати посебан програм за развој југа Србије."
Привредници су веома задовољни подршком државе и то су пренели министру. Њихова оцена је да би били у озбиљном проблему, да се то није десило.
"Oво је био врло озбиљан скуп привредника, на коме смо анализирали мере које је Влада донела за које смо заједнички констатовали да су одличне. Да је реализација мера у току и да ће резултати мера зависити пре свега од регионалног и европског тржишта, а не само од нас. Чули смо од министра да се припремају нове мере које ће бити презентоване привреди. Убеђени смо и уверили смо се да имамо врло одговорну Владу, председника и председништво који су посвећени и брину о здрављу становништва, али и о привреди", истакао је Слађан Дисић, генерални директор "Симпа".
"Веома сам задовољан што смо били у прилици да разговарамо са људима који вуку добре потезе. Сви смо били скептични када су почели да се јављају проблеми са овом опаком болешћу. Стрепели смо како ћемо изаћи на крај. Подршка коју смо добили од државе у овом периоду даје јако добре резултате. Ја то најбоље осећам по једном биизнису који није толико био у проблему када се ради о производњи сточне хране, али у другом бизнису, производњи вина, ту је било катастрофалнних проблема", додао је Драган Алексић, власник предузећа Нутрико.
Министар је након Врања посетио општину Сурдулица.
Након посете Врању министар Синиша Мали, у пратњи државног секретара Драгана Стевановића, начелника Пчињског округа Срећка Пејковића и директора Инкубатор центра Немање Глигоријевића обишли су фабрику котлова ФОС у Белом Пољу и Власинску хидроелектрану где су одржали састанак са привредницима овог краја.
У кругу фабрике министар финансија је у разговору са руководиоцима овоог привредног субјекта рекао да је држава увек спремна да помогне развоју привреде што је и показала, како је истакао Синиша Мали, да на својим леђима може изрджати кризу и да помогне привреди. По речима министра идеју требају да имају привредници а држава је ту да идеју подржи.
Сада идемо са додатним мерама запошљавања, где ће бити пореских обвезница или субвенција за ново запошљавање. Преко Фонда за развој направићемо посебан фонд за развој југа Србије. Југ Србије ће по речима председника Вучића бити за њега приоритет и по питању инфраструктуре али и по питању додатног запошљавања у смислу нових фабрика, рекао је министар.
Након тога, министар Мали је разговарао са грађанима Сурдулице. Нагласио је да подржава спорт али да је привреда приоритет.
Показало се у кризи када исплаћујемо сто евра, подржавамо и исплаћујемо минималне зараде за привреду колико је важно да имате јаку државу и јаку привреду. Спорт је супер али је ово по мени приоритет, казао је Мали.
У просторијама Власинске хидроелектране министар финансија и државни секретар Стевановић одржали су састанак са привредницима.
Ово су привредници који нису сви из Сурдулице али гравитирају у овој општини, упућени смо једни на друге. Представљају најозбиљније компаније у нашем окружењу. Нису сви присустни али су прави репрезент и они могу да кажу министру шта може додатно да се уради од стране државе. Да кажу да ли смо погодили нове мере, да ли смо разумели шта је то потребно после кризе изазване квидом 19, рекао је државни секретар Драган Стевановић.
Мали је на том састанку истакао да су се окупили како би привредници рекли да ли има још неких ствари које треба да се додају на нове економске мере које се већ примењују и додао да су нове мере и урађене у договору са привредницима и Привредном комором.
Дефинисали смо мере које су погодиле суштину. А то је да је држава Србија први пут изашла са програмом који је усмерен ка подршци приватном сектору. У државном сектору неће бити отпуштања ни смањивања плата. Али смо хтели да помогнемо привреди у смислу приватног сектора који је обично највише погођен оваквом кризом и то, предузетници, микро, мала и средња предузећа. Гледали смо да осмислимо тако да будете ослобођени плаћања пореза за ових пар месеци и да ваши запослени примају минималну зараду током трајања ове пандије. На крају се испоставило да корона вирус траје месец и по дана, наше мере три месеца, дода је Синиша Мали
Министар је најавио уплату минималне зараде 4. јуна за 1.052.000 радника у Србији чији су послодавци решили да приме ту помоћ.
Министар финансија Синиша Мали и државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић разговарали су са руководством Ансал стил д.о.о групе у чијем је власништву предузеће Заваривач у Врању. Пословодство је потенцирало помоћ коју су добили од државе, без које не би могли да преброде проблеме из ранијег периода. Та подршка биће настављена и у наредном периоду, најавио је министар Мали.
Пословодство фабрике упознало је министра са тренутним пословима и уговорима. У огранку Ансал стил групе у Врању упослено је 170 радника којима се редовно исплаћују зараде.Производе опрему за рударску индустрију, пре свега за српске компаније, али се отварају и за сарадњу са земљама у окружењу.
У овој фирми радим од почетка, 3 године сам овде. Веома смо задовољни послодавцем, сарадњом и међуљудским односима. Зарадама смо такође задовољни. Имам само речи похвале. Истакао би заслугу државног секретара Стевановића који је помогао да решимо агонију из претходног периодаи дошли смо до овог стања. Ово би све зарасло у коров, да није било њега, каже радник Зоран Томић.
Jа сам један од млађих радника, пре 8 месеци сам дошао у ову фирму. Пре тога сам био незапослен. Ова фирма пружила ми је радно место и сигурност, и мени и мојој породици, јер се од ове плате издржавамо, додао је Бојан Јовић.
Захваљујући напорима државе некадашња фабика Заваривач приватизована је од стране Ансал групе. Део старих радника је преузет са бироа, а примљени су и нови. Фабрика је подигнута на здраве ноге, извршен је ремонт саме хале и опреме и покренута производња.
Можемо да се похвалимо да имамо највеће плате у овом региону. Плате наших запослених, висококвалификованих и квалификованих се крећу од 80-100 хиљада динара. Прошлу годину смо завршили смо завршили са приходом од 30 милиона евра. Планирамо запошљавање у наредном периоду, проширење производних капацитета. Заиста смо задовољни радницима са овог простора, истакао је Александар Недељковић, извршни директор Ансал групе.
У Ансал групи кажу да има простора за упошљавање још радника, јер су обезбеђени дугорочни уговори. Осим у Врању ово предузеће има своје огранке у Сурдулици, Нишу и Љигу. Укупно упошљава 300 радника.
Опширније...
Област туризма, угоститељства и путничког саобраћаја, због отежаних економских услова услед пандемије Ковид 19, добиће додатну подршку, одлучила је Влада Србије. Ради се о повољним кредитима за текућу ликвидност и обртна средства.
Привредним субјетима из области туризма, угоститељства и путничког саобраћаја, ће бити омогућено добијање кредита Фонда за развој за текућу ликвидност и обртна средства под измењеним условима. Они подразумевају рок отплате до пет година који укључује грејс период до две године, укупно трајање кредита до 24 месеца грејса и до 36 месеци отплате, каматну стопу од 1 одсто на годишњем нивоу.
Такође, кредити се одобравају и враћају у динарима, а максималан износ кредита за једног корисника кредита са повезаним лицима може бити: за предузетнике и микро правна лица до 20 милиона динара, за мала правна лица до 80 милиона и за средња правна лица до 180 милиона динара.
Највиши износ одобреног кредита може бити до 80 одсто остварених пословних прихода по последњем предатом финансијском извештају.
Министар финансија Синиша Мали је подсетио да привредни субјекти из поменутих сектора већ користе економске мере које је Влада донела, а које се односе на одлагање пореза и доприноса на зараде и на исплату три минималне зараде.
Мали је рекао да је ово додатна подршка за посебно угрожене секторе, којом ће они добити већу ликвидност, и самим тим ће моћи да ефикасније послују.
Разумевајући природу пословања у тим секторима, и у разговору са њима, дошли смо до закључка да је најважније да се продужи рок отплате кредита и да имају дужи грејс период, како би имали више времена да стабилизују своје пословање. Циљ је што брже покретање привредне активности, и мислим да смо у томе успели, поготово што смо већ отворили нашу економију, пре других земаља. Већ смо исплатили и прву минималну зараду, коју су добили и запослени у овим секторима, а други минималац ће бити исплаћен већ почетком јуна, истакао је Мали.
На данашњој седници Владе Републике Србије усвојен је регулаторни оквир којим се пружа додатна подршка привредним субјектима чија је претежна шифра делатности из области туризма, угоститељства и путничког саобраћаја, а због отежаних економских услова услед пандемије Ковид 19.
Привредним субјетима из наведених области ће бити омогућено добијање кредита Фонда за развој за текућу ликвидност и обртна средства под измењеним условима, који подразумевају рок отплате до пет година који укључује грејс период до две године, укупно трајање кредита до 24 месеца грејса и до 36 месеци отплате, каматну стопу од 1% на годишњем нивоу.
Такође, кредити се одобравају и враћају у динарима, а максималан износ кредита за једног корисника кредита са повезаним лицима може бити: за предузетнике и микро правна лица до 20.000.000,00 РСД, за мала правна лица до 80.000.000,00 РСД и за средња правна лица до 180.000.000,00 РСД. Највиши износ одобреног кредита може бити до 80% остварених пословних прихода по последњем предатом финансијском извештају.
Министар финансија Синиша Мали је подсетио да привредни субјекти из поменутих сектора већ користе економске мере које је Влада донела, а које се односе на одлагање пореза и доприноса на зараде и на исплату три минималне зараде.
„Ово је додатна подршка за посебно угрожене секторе, којом ће они добити већу ликвидност, и самим тим ће моћи да ефикасније послују. Разумевајући природу пословања у тим секторима, и у разговору са њима, дошли смо до закључка да је најважније да се продужи рок отплате кредита и да имају дужи грејс период, како би имали више времена да стабилизују своје пословање. Циљ је што брже покретање привредне активности, и мислим да смо у томе успели, поготово што смо већ отворили нашу економију, пре других земаља. Већ смо исплатили и прву минималну зараду, коју су добили и запослени у овим секторима, а други минималац ће бити исплаћен већ почетком јуна“, рекао је министар Синиша Мали.
Озбиљан инвестициони циклус који је прошле године започет у надлежности врањске Електродистрибуције, наставља се и ове године. Почеле су бројне активности и када су у питању нове инвестиције и текуће инвестиционо одржавање, послови на смањењу губитака, измештање мерних места, замена бројила.
У прошлој и овој години много је урађено и велике инвестиције су реализоване. Трафо станица Момин камен највећа је инвестиција у протеклих 10 година. Опремање станова за снаге безбедности такође, а тај посао и ове године очекује запослене у Елетродистрибуцији.
-Сада смо кренули у другу фазу, израда пројекта и изградња нове трафо станице за новоизграђене станове за снаге безбедности. Значајна инвестиција је и полагање 35-то киловолтног кабла од Врање 1 до Врање 2 и то је инвестиција преко 10 милиона динара.
Сада настављамо са изградњом трафо станице 10 на 04 у улици Петра Коњевића у Горњој чаршији. То је инвестиција око 9,6 милиона динара, добили смо грађевинску дозволу и крећемо са радовима, каже директор врањске Електродистрибуције Горан Николић.
Прошле недеље почело је полагање 35-то киловолтног кабла у општини Бујановац и то је тренутно највећа инвестиција вредности 30 милиона динара. Много је рађено и на одржавању мреже и постројења, тако да су све трафо станице напонског нивоа 110 и 35 на 10 киловолти реконструисане у грађевинском и енергетском смислу. Укупно 11 трафо станице, вредности око 84 милиона динара.
-Тренутно радимо на реконструкцији трафо станице Трговиште и овде у баждарној радионици у Лунгиној улици, где смо урадили оградни зид, а следи и реконструкцију крова и фасаде.
Најважнија инвестиција коју планирамо, а веома је битна због повећаних потреба наших потрошача и привредних субјеката, то је проширење ове трафо станице, а вредност је око 100 милиона динара.
Приморани смо јер имамо у близини изградњу тржног центра и новог стадиона, где се захтева велика енергија. За стадион 3 мегавата и за тржни центар 2. Ми морамо да урадимо реконструкцију те трафо станице, како би могли те објекте да напајамо електричном енергијом, каже Николић.
Озбиљне инвестиције нас очекују и у овој и наредној години, додаје Николић и каже да су сачували људство у време епидемије коронавирусом, што је најважније, захваљујући предузетим мерама.
Бизнис инкубатор центар у Врању је средствима Рaзвојне агенције Србије реновирао комплетан простор и створио услове који су потребни за процес производње, рекао је гостујући у Јутарњем програму др Немања Глигоријевић директор Бизнис инкубатор центра. Круна онога што је урађено јесте део пословног пројекта који је реализован средствима Европске уније.
Пре 2014. године, у реконструкцију простора и набавку опреме држава је из срдстава НИП-а уложила 26,4 милиона динара.СПАРК је донирао 76.000 евра, ХЕЛП 20.000 евра и БАТ 70.000 евра. По речима Глигоријевића, без обзира на уложена средства, хала инкубатора и комплетан простор још увек нису били спремни за нормалан рад.
2014. ми смо затекли халу инкубатора са боксовима који нису били затворени одозго. Сама хала је висине девет метара. У самој хали је инсталација везана за грејање била изведена кроз калориферску мрежу. То су били електрокотлови. Тако да уколико би пустили то у рад не бисмо могли да платимо струју, тако да преко зимње није могло бити могуће грејати исти простор. Затекли смо и подове у катастрофалном стању, зидове, читав објекат.
Захваљујући пројектима са РАС-ом, један вредности шест милиона динара, други 3,2 милиона, успели смо да један део хале затворимо боксовима и да направимо систем грејања на пелет, објашњава Глигоријевић. Тиме смо омогућили станарима да кроз поделу трошкова могу зими да се греју.
Сама изведба тих станарских јединица је таква да их је сада лако загрејати. То је простор од око 1000 квадрата, који је потпуно услован, опремљен интернетом, грејањем, струјом, водом. Постоје сви услови који су потребни за један процес производње. Тоалети су били у јако лошем стању, без крова. Зими је у њима вода смрзавала, нису имали воду за основне потребе. Један део хале за који нисмо имали средстава да је уредимо, комерцијално смо рентирали, уз сагласност Јумка и на основу тога ми смо способни да субвенционишемо цену закупнине за наше кориснике.Практочно све оно што комерцијално зарадимо, ми преливамо станарима кроз нашу подршку да они развију своку пословну идеју коју касније пустимо на тржиште.
Круна онога што смо радили уз помоћ ЕУ ПРОА и средствима Европске унијем, јесте реализација пројеката „Унапређење тржишне и пословне способности станара у оквиру инкубатора“, наглашава Глигоријевић и додаје: Ми смо кроз прву фазу станаре одвели на Сајам намештаја у Београду, у својству излагача. Друга фаза је била набавка опреме, типлерице за израду плочастог намештаја од дрвета. Како би они били у стању да намештај у деловима транспортују до крајњих корника. И да развијају концепт интернет продаје, да намештај у деловима путем поште и курирских служби могу да шаљу купцима и да купци, уз упутство могу да склапају.
На тај начин штеди се на трошковима транспорта. То могу да користе сви станари који се баве прозводњом намештаја, а који су и Бизниос инкубарот центру, рекао је Глигоријевић.
Исплата новчане помоћи у износу од 100 евра, за све грађане који су се пријавили телефоном, или преко сајта Управе за трезор, почиње данас.
Дневно ће се уплаћивати новац на рачуне око 500.000 грађана. Очекује се да ће до 1. или 2. јуна бити завршене исплата за све који су се до сада пријавили.
До сада се укупно пријавило четири милиона пунолетних грађана.
Рок за пријаву је 5. јун, а сви који буду чекали до тог термина, новац на рачуну могу да очекују 7. јуна.
Паре су већ уплаћене пензионерима и људима који примају социјалну помоћ.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
