Економија
Mинистарство трговине, туризма и телекомуникациjа покренуло инициjативу да се смањи ПДВ у угоститељству и то у пружању услуга исхране, са 20 на 10 одсто, саопштило jе Mинистарство трговине.
Смањење пореза коjе заправо представља увођење тзв. ковид-19 ПДВ, према речима ресорне министарке Tатjана Mатић, предлаже се по угледу на већину европских земаља и треба да ублажи ударац коjи jе туризам претрпео због пандемиjе.
Отворена је 11. по реду продавница у ланцу Леон трговине, а пета у Врању. У сусрет купцима, објекат је отворен у врло прометном делу града, код Бујковског моста у непосредној близини пијаце. Овај домаћи ланац трговине шири своју мрежу, не само у Врању, већ и на југу и у централном делу земље.
Већ у 9 сати новоотворени објекат је био пун купаца, које су дочекали седморо новозапослених, што потврђује да је отварање Леонове дисконтне продавнице у горњем делу града пун погодак.
-Чак су наши први купци били нестрпљиви да уђу, да виде шта се унутра дешава, шта имамо да им понудимо. Срећни смо што су нас купци спремно дочекали већ у 8 сати, а већ сутра је наше радно време од 6 сати до 22, радним данима и суботом и недељом од 7 до 22, каже пиар Илија Стојановић.
Циљ је да се изађе у сусрет потрошачу, да будемо ближи нашим комшијама из других делова грда, како не би морали да долазе у центар града, каже Стојановић. На периферним деловима града отворена су три објекта дисконтног типа и купци су задовољни.
Леон је близу, сви маркети су доступни грађанима, на добрим су местима, добрим локацијама, муштерије су задовољне и ја сам задовољан, каже постарији суграђанин.
Живим у Горњој Чаршији. Задовољна сам, добро је, добре су цене, ближе је, каже суграђанка.
Одговара, супер је, живим у Оџинку, дошла сам овде јер сам била на пијаци па сам хтела и овде да свратим. Солидне су цене, каже суграђанка.
Објекат је површине 140 метара квадратних, дисконтног типа, што значи да је мањи асортиман него у класичним маркетима, али су цене ниже, истиче пиар. У оваквим продавницама роба се ређа на кутује, а цене су изнад артикала, а не испод. Да је Леон трговина омиљена међу Врањанцима потврђује и податак да је у првом сату рада објекта уручен и први ваучер.
-Само данас сваког стотог купца награђујемо ваучером од 5 хиљада динара, већ смо први ваучер и поделили, а сваког петстотог ваучером од10 хиљада динара. Могу да искористе ваучер кад год пожеле.
Бројне промоције са поклонима очекују купце у овом објекту као и специјална акција до краја новембра, поред редовних које Леон има у свим својим објектима под слоганом ''Упореди и уштеди.''
Плаћање последње рате пореза на имовину за ову годину доспева 15. новембра, а обавезе ће моћи, без камате, да се измире и у понедељак 16. новембра. Након тог рока обрачунава се камата која је 11 посто на годишњем нивоу. Овај изворни приход локалног буџета је ставка коју грађани углавном редовно измирују.
Радило се много у претходним годинама у Одељењу локалне пореске администрације, како на репрограму и отпису камате, тако и на проширењу базе података обвезника и уведен је ред у плаћање пореза на имовину.
''Ја позивам све грађане и фирме које су порески обвезници ова два прихода, да измире своје обавезе по основу годишњег пореза за ову годину до 15. новембра и тиме спрече обрачун затезне камате, која је на годишњем нивоу 11 посто, што није мали издатак,'' каже већник Бојан Костић.
Увек постоји могућност да се продужи отплата кроз репрограме, уколико због ове кризе неко не може да измири обавезе, каже Костић и истиче да су Врањанци редовне платише и да је стопа наплате за физичка лица 97, 5 посто. Када су у питању правна лица, ту су разрешена нека дугогодишња дуговања.
''Ту чак имамо наплату од 111 процената. Успели смо да у овој години наплатимо, ту велику заслугу има начелник Одељења за буџет и финансије, Ненад Тасић, који је успео да наплати велики дуг, само од једног правног лица, који смо као град покушавали да наплатимо уназад десетак година и то у овој години која је за нас била веома тешка. Тако да ми са тим наплатама из претходног периода и са редовним имамо већу наплату од годишњег разреза пореза на имовину,'' додаје Костић.
Што се тиче осталих изворних прихода локалне самоуправе, попут заузећа јавне површине, не постоји јавна површина која се користи у комерцијалне сврхе, а да није унета у систем и да није задужена кроз програм локалне пореске администрације. И ту је могуће плаћање кроз репрограм, али ни за кога није бесплатно, истиче Костић.
Пријављивање кандидата за пројекат „Моја прва плата“ завршено је дана 08.11.2020. године.
Налог на порталу Моја прва плата отворило је 22.948 младих, од којих се 17.081 кандидат успешно пријавио на неку од 12.559 позиција код 7.524 послодавца.
Послодавци из приватног сектора имају рок за селекцију и повезивање са кандидатима до 15.11.2020. године до 24:00 часова.
Послодавци из јавног сектора ће добити обавештење о даљим активностима након 16.11.2020. године.
На порталу Моја прва плата биће објављена коначна листа послодаваца са бројем одобрених извршилаца за сваког послодавца најкасније до 27.11.2020. године.
Закључивање уговора између Националне службе, послодавца и изабраног кандидата, којим се уређују међусобна права и обавезе, вршиће се у периоду од 28.11.2020. године до 14.12.2020. године.
Како покренути сопствени посао, зашто је важно иновирати, да ли је могуће зарађивати европски док живите и радите на Балкану и како превазићи баријере и неразумевање околине? Жене предузетнице из целог округа одговарају на ова питања, а причу коју данас доносимо испичала је предузетница из Бујановца.
Сања Младеновић се бави производњом намештаја и жели да охрабри, да подстакне и да мотивише жене да ућу у свет предузетништва, да имају што више информација о томе како што једноставније и сигурније да развију своје пословне моделе, започну, а касније успешно и опстану у пословном подухвату.
"Ја се не заустављам, мени је досадно да радим једно те исто. Ја увек савладавам нове ствари и учим и то тако иде и тако годинама радимо и померамо се од нуле. Нисмо особе које би тако седели, поједини проведу цео живот тако", каже Соња Младеновић предузетница.
Проблем неравноправности и положаја жена у односу на мушкарце у савременом друштву кренуо је да се јавља као актуелна тема већ 90-тих година у свету, а потом и код нас. Тада је дошло до великог помака јер је полако кренула да се мења свест људи о значају ове теме. Иако се ради на томе да се што више умање разлике између полова у пословању,статистика говори да широм света жене зарађују 15 – 50% мање за једнак рад него мушкарци.Међутим, није све тако црно!
"Уважава се моје мишљење. Мора јер сам ја главна. Углавном с еуважава све немам проблем са тим, баш ме сви цене и поштују све што кажем послушају", каже Соња Младеновићa.
У укупном процесу подстицања женског иновативног предузетништва у Србији веома је важно радити на едукацији девојчица од 12 и 13 година, како је то иначе случај у Европској унији, где се оне од тог узраста образују у основним вештинама програмирања, у математици и ИТ-у, али такође и у другим делатностима које су везане за село и град. Образовање и економска независност је најбољи начин да оснажимо жене у Србији.
Опширније...
Око 300 запослених који раде у погону Монтажа у италијанској фабрици обуће Геокс, јутрос су обуставили рад.
Они су незадовољни због неисплаћених радних субота и прековременог рада и траже да им се надокнади оно што им није плаћено. Има и запослених који тврде да нису добили плату јер су били на боловању због короне.
Како сазнајемо од запослених са лица места, руководство Геокса се обратило незадовољним радницима и рекло им да иду кући.
У осталим погонима фабрике производња се одвија без прекида.
Према информацијама које смо добили од радника ове фабрике, рад суботом се плаћа око 1.600 динар, а а плата радника је око 35.000 динара.
Уз помоћ резерви из прошле године, која је била рекордна у финансијском смислу, пребродили смо први период епидемије, каже већник Бојан Костић. Циљ нам је да у идућој години завршимо капитална објекте, а пројекција буџета за 2021. годину неће бити виша од овогодишњег.
Најважније да смо први период епидемије у финансијском смислу пребродили и да није дошло до поремећаја у раду система локалне самоуправе, рекао је Костић објашњавајући одлуку о ребалансу о којој ће сутра расправљати одборници врањског парламента.
''Поред тога што смо имали пад у приходима због уведеног ванредног стања, имали смо резерве које су биле акумулиране из 2019. године које су нам дале могућност да не зауставимо капиталне инвестиције и да их приведемо крају. Морам да будем задовољан, јер сви знамо какав негативан утицај има корона на читаво друштво. Није дошло до неке веће штете у функционисању буџетских корисника,'' каже Костић.
Кроз порез на зараде вратиће се одређени приходи у наредној години из дела помоћи који је обезбедила држава, а и кроз бројне олакшице које је у овој години локална самоуправа дала привреди. У таквим условима прави се и пројекција буџета за наредну годину.
''Када погледамо целокупан Нацрт буџета за наредну годину, не можемо ићи са неком претераном пројекцијом, морамо да водимо рачуна. Уколико имамо назнака да ће се привреда опоравити, онда ћемо моћи да урадимо ребаланс и да увећамо пројекцију прихода и наставимо са радовима. Морамо да будемо опрезни, јер нам је циљ да у следећој години завршимо капиталне инвестиције које смо започели: парк, улицу Боре Станковића и вртић,'' каже Костић.
Када се то заврши планираће се средства за експропријацију земљишта за наставак Обилазнице у Индустријској зони. Ипак, буџет за наредну годину и поред позитивних најава, неће бити пројектован на виши износ од овогодишњег.
Зашто се жене ређе од мушкараца одлучују да покрену посао и зашто они не трају дуго? Све образоване и способне, ниједној храбрости не мањка, али ниједна није ни покушала да покрене сопствени посао. Доносимо приче које говоре управо супротно, три фирме на чијем челу су жене и то успешне жене предузетнице.
Биолошка предодређеност, балканска црта женских приоритета, декларативна подршка, неравноправност полова, све то за њих није била препрека. У суштини су наследнице породичних послова, које годинама воде успешно.
"Ниједног тренутка нисам мислила да ћу се бавити овим послом, производњом вина, нити продајом и маркетингом, који је мој конкретан посао али сам одувек знала да ћу бити предузетник. Одрастати уз родитеље који су предузетници. Мислим да је било неминовно да се бавимо овим послом", каже Драгана Алексић Јањић сувласница Винарије Алексић.
"Индустрија намештаја је генерално у Србији, а и у свету, мушки посао. Мени је то био додатни изазов да покажем да млада особа може да успе и може да направи нешто лепо и другачије. Изазов је био показати да иако имам 24 године, могу и знам", каже Милица Димитријевић власница предузећа Ханибал.
"Наш менталитет на југу је много другачији по питању жена у бизнису, али сва срећа држава подржава жене. Последњих пар година дају субвенције, разне едукације и добро је. Жене које покрећу свој бизнис су стимулисане и мотивисаве, да саме почну свој бизнис", каже Јелена Димчић Новковић власница предузећа Херц.
Едукују се и много знају. Невероватно су информисане о послу, тржишту, банкарском сектору и програмима надлежних министарстава. Немају страха, сматрају да су иновативне и воле свој посао.
"Најгоре што може да постоји то је страх од нечега. И да не препознаш и да не успеш то што си замислио, то је само корак да следећег пута имаш мало више искуства у томе што желиш да урадиш", каже Маја Алексић Илић сувласница Винарије Алексић.
"Џепичаста језгра су реалтивно нов концепт у Србији, не у свету. То је сасвим другачији систем повезивања самих опруга", каже Милица Димитријевић.
"Искрено, сада из ове перспективе, да сте ме питали можда 2018, рекла би да нисам требела да преузмем овај посао. Али сада не бих мењала. Јако ми је драго што сам продужила ту породичну традицију", каже Јелена власница фирме Херц.
Брину о бројним запосленима и њиховим породицама и доживљавају их као породицу. Кажу и да је период који је иза нас показао у сваком смислу ко вреди. Оне су образоване, смеле и храбре.
Пореска управа примила је 27.866 пријава за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана са примањима у 2019. већим од 2,7 милиона динара. Највише "милионера" је у Новом Београду - 4.969, а најмање у Врању - 102.
Пријављени приходи за првих сто подносилаца пореских пријава са највећим исказаним приходима крећу се од око 61 милион динара до око 749 милиона динара, саопштила је Пореска управа. Од 100 највећих пријављених прихода 68 одсто су обвезници из Београда и то 85 домаћих држављана и 15 странаца. Најчешћа пријављивана занимања "милионера" су менаџер, директор и инжењер, док су 88 одсто пријављених мушкарци.
После Новог Београда, у главном граду највише милионера је пријављено у центру Београда и то 4.869, а најмање пријава је у Земуну - 1.522. Следи Нови Сад са 2.993 милиона, а први следећи град у Србији са највише грађана који су се пријавили за утврђивање годишњег пореза на доходак је Ниш - 884. После Ниша највише милионера имају Крагујевац - 633, Панчево - 417, Зрењанин - 395, Суботица - 356, Чачак - 342, Ужице - 305, Сремска Митровица - 268, Крушевац - 225, Јагодина - 204, Зајечар - 215 и Лесковац - 179.
Пореска управа подећа да су обавезу пријављивања годишњег пореза на доходак имали грађани који су у 2019. години остварили доходак већи од 2.729.304 динара, односно већи од троструке просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Србији у тој години, према подацима Републичког завода за статистику. Пореске пријаве за годишњи порез на доходак грађана могу се подносити у папирном и у електронском облику.
Преко портала Пореске управе - еПорези примљено је 35 одсто пријава за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана за 2019. годину, наводи Пореска управа.
(Тањуг)
Сви пунолетни грађани од данас могу да шаљу фискалне рачуне и потврде о плаћању картицом како би учествовали у новом кругу наградне игре "Узми рачун и победи 2020", закључено је на седници Владе.
Као и претходна два пута, наградна игра организује се у циљу сузбијања сиве економије кроз јачање свести и мотивације грађана да плаћају безготовински и узимају фискалне рачуне приликом сваке куповине, саопштила је Влада Србије.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
