Економија
План креативних индустрија за наредних пет година је стратешки документ који су усвојили већници, а очекује се да зелено светло дају и одборници Скупштине. Циљ је развој, пре свега информационих технологија, производња софтвера, реклама, медијског садржаја, архитектуре, инжењерске делатности, мода, дизајн, све у свему широк спектар области које нису у довољној мери заступљене у нашем граду.
Млади образовани и више плаћени кадрови су будућност развоја креативних индустрија. Запошљавање у радно интензивним делатностима не може битно да утиче на приходе зато је и крајњи циљ овог плана, очување интелектуалне креативне елите и повећање стандарда.
"Глобални је тренд развоја креативних индустрија у свету и оне из године у годину доприносе увећању БДП-а. Примера ради у Европској унији постоји преко 3 милиона предузећа из области креативних индустрија, а та индустрија запошљава преко 12 и по милиона људи. У Србији креативна индустрија запошљава око 100 хиљада људи између 25 и 45 година, дакле младе и образоване кадрове и то није довољно", каже Антић.
У Врању је ситуација још гора. Иако и не постоји тачна евиденција, само 2,35 посто је удео привредних субјеката из области креативних индустрија у односу на целокупну привреду.
"Наш циљ је да за пет године тај број знатно увећамо, да буде бар 10 посто привредних субјеката из области креативних индустрија у односу на укупну привреду", додаје Антић.
Потенцијале имамо, велики број дипломираних кадрова из различитих уметничких делатности, такође и из области информационих технологија, чак и више од других градова наше величине, каже Антић.
Креативна индустрија је индустрија знања и то морамо да искористимо.
Обезбеђени су послови у свим Симповим фабрикама и ово је у односу на претходне године много бољи почетак пословне године, истичу у компанији. Посебно истичу послове на опремању хотела и склопљене уговоре за ову годину. Ради се пуним капацитетом, а у неким погонима је неминовно покретање друге смене.
Испред погона за припрему елемената за тапетарију дочекао нас је препуни плац припремљених сировина и репроматеријала. Све фабрике матичног предузећа раде пуним капацитетом, као и сва зависна предузећа, каже извршни директор производње Иван Илић.
"Фабрика плочастог намештаја има уговорене послове за наредних шест месеци на пословима опремања, а у току су завршни преговори за још шест месеци. У овој фабрици неминовно је формирање друге смене. Фабрика тапетарије има обезбеђену тромесечну производњу, као и фабрика душека у Бујановцу, која 70 посто производње извози", каже Илић.
Да посла има потврђују и радници, а многи међу њима провели су цео свој радни век у Симпу. Примања су кажу иста као у целој Србији, па и региону када је у питању производњи намештаја.
"Радим 20 година, посла има. Понекад због недостатка репроматеријала посао стане, али то надокнадимо радећи у две смене. Плате јесу мале, али су редовне што је много битно. Од руководства чујемо да имамо обезбеђене послове до краја године", каже радник Горан Стошић.
Марина Величковић, радница, каже да редовно примају зараде у два дела. Углавном раде опремање хотела, тренутно за Црну Гору, а следећи је посао за Ирску и за домаће тржиште.
Тридесет пет година радим у Симпу и има посла за оног ко жели да ради, каже Мирослав Марковић.
Има посла, имамо репроматеријал, и тако до пензије. Примања су редовна, каже Гордана Ђорђевић.
Компанија Симпо има фабрике у неколико неразвијених општина Пчињског округа, а ове године обезбеђени су послови и за све те фабрике.
"Раде и предузећа у Сурдулици и Прешеву, као и у Радовници, где је обезбеђена двогодишња производња. Тамо је проблем недостатка радне снаге. Ми свакога дана одавде шаљемо људе горе да помогну", истиче Илић.
Није лако, ово је нископрофитабилна грана, истичу у Симпу. Због дугова из прошлости отежана је текућа ликвидност и Симпо је прошао врло тежак пут, али успева.
Почетак пословне године у Симпу обећава боље дане, као и препуни паркинг аутомобилима запослених.
У сали Начелства у Врању, одржан је састанак Парламента привредника на коме је било речи о одрживости компанија и консолидацији пословања. Састанак је отворио Слађан Дисић, председник Парламента привредника Привредне коморе Србије, а привредницима су се обратили градоначелник Врања др Слободан Миленковић, декан Банкарске академије проф. др Дејан Ерић и председница Привредног суда у Лесковцу Надежда Стојановић. Била је то прилика да се привредницима приближе начини одржавања виталности компаније и консолидације пословања.
Састанак Парламента привредника, који је данас одржан у Врању, важан је из много разлога, кажу организатори. То је прилика да се привредници окупе и науче нешто више о условима пословања, тржишно одрживих компанија и привредном амбијенту али и да науче како да уз помоћ Привредне коморе развију бизнис, одржавају га и унапређују.
„Програм има за циљ смањење ризика пословања и унапређшење оквира и прексе несолвентности, што ће допринети побољшању полоћаја поверилаца, заштити пословања економски одрживих компанија, као и већој сигурности за нова улагања. Посебна пажња се посвећује мерама и поступцима за очување виталности компанија, праваовремено реаговање на захтеве тржишта, избегавање кризе, оздрављење и реструктурирање пословања и решавање проблема коришћењем расположивих инструмената на које програм указује “ казао је Слађан Дисић, предсдник Парламента привредника ПКС.
Привредницима је саветовано да у већој мери користе услуге Привредне коморе, јер проблема у пословању увек има.
"Финансијски проблеми када настану обично је већ касно. Тада се сужава лепеза мера, остаје стечај, реорганизација, УППР. Ми желимо да на време упозоримо људе да на време идентификују одређене симптоме, узорке , да не дођу у ту ситуацију", рекао је Дејан Ерић, декан Банкарске академије.
И локална самоуправа ослушкује потребе приведе, каже градоначелник Слободан Миленковић:
"Имали смо низ састанака са њима и један од важних резултата је увођење дуалног образовања које је усмерено на потребе привредника, али ми чинимо све да се побољша тај пословни амбијент и мислим да то даје резултата обзиром на то да последњи статистички подаци говоре да имамо повећање броја предузетника и привредних друштава као и повећање броја запослених."
Према подацима АПР-а у последње три године у Врању је забележен позитиван привредни раст и тренд, а за последње две године број запослених је према евиденцији републичког завода за статистику увећан за 600 нових радних места, додао је Миленковић.
На данашњем састанку, привредници су упућени и у поступак медијације тј. мирног решавања спорова пред Привредним судовима у Србији.
У сали Начелства у Врању, у току је састанак Парламента привредника на коме се разговара о одрживости компанија и консолидацији пословања. Овај састанка организовала је Привредна комора Србије са циљем унапређења оквира и праксе несолвентности што би требало да допринесе већој заштити пословања економски одрживих компанија.
Слађан Дисић, генерални директор Компаније "Симпо" потписао је данас уговор са ирском фирмом "МДМ" о опремању студентског дома у Даблину. Уговор је вредан два милиона евра. "Ово је велики изазов зато што упошљавамо капацитете пре свега, фабрике плочастог намештаја. Производња креће у априлу, завршава се у јуну а опремање ћемо завршити до септембра" рекао је Дисић. Очекује се потписивање још једног уговора који ће се односити на опремање хотела у Даблину. Партнери ирске фирме кажу да је квалитет одлучујући фактор зашто су изабрали СИМПО.
Слађан Дисић, генерални директор Компаније "Симпо" потписао је данас уговор са ирском фирмом "МДМ" о опремању студентског дома у Даблину. Уговор је вредан два милиона евра. За Симпо ово је значајан пословни потез.
"Данас смо потписали уговор о опремању студентског дома у Даблину. Вредност је два милиона евра. Пројекта је захтеван и по свим британским стандардима. То је значајно за нас јер упошљавамо капацитете, пре свега фабрику плочастог намештаја. Производња креће у априлу, завршава се у јуну а опремање ћемо завршити до септембра", рекао је Дисић.
Даблинска компанија "МДМ" задовољна је сарадњом са Симпом. У сарадњи са Симпом, пре две године опремали су 120 соба у хотелу Хилтон у Даблину. Сада се планира опремање хотела "Радисон Блу" у Даблину и биће им драго да кажу да је намештај направљен у Симпу, за који кажу да је изузетног квалитета. Овако добар посао одговара и Симпу.
"Mи смо одушевљени нашом сарадњом са Симпом. Мој колега Марк је сарађивао са Симпом и радујемо се наставку сарадње", истакао је Дас Охер.
"Потписали смо један уговор али потписаћемо два ускоро и надамо се да ће бити још изазова", додао је Марк Каминг.
"У наредних десетак дана потписаћемо још један уговор о опремању хотела "Радисон Блу" у Даблину, који ће се радити у више фаза али ће се прве две фазе радити у овој години. Надамо се увећању сарадње и пласману на тржишту Северне Ирске а можда и целе Британије", закључио је Дисић.
Добар квалитет, поштовање рокова, стандарда и квалитет материјала били су одлучујући да се компанија из Даблина одлучи за Симпов асортиман намештаја.
Опширније...
Састављање завршног рачуна, биланса стања, успеха и још ко зна колико папира и табела је потребно као би финансијски извештај добио зелено светло. Привредницима је често потребна помоћ код састављања финансијских извештаја. Организовање предавања помаже, а једно такво одржано је данас у Врању за све привреднике Пчињског управног округа.
У сали Скупштине града, организован је бесплатни семинар за привреднике на тему утврђивања финансијских резултата, састављања финансијских извештаја и утврђивања пореза на добит и пореза на приход у самосталној делатности за претходну годину. Привредници су имали прилику да реше недоумице пре него што заврше своје финансијске извештаје које ће по буџетском календару морати да предају Агенцији за привредне регистре до краја овог месеца.
Предавачи из Савеза рачуновођа Србије, су се осврнули на новине у прописима, упознали привреднике са обавезом утврђивања пореза на добит и пореза на приход од самосталних делатности. Новине у законским решењима утичу на састављање извештаја, па увек има недоумица, кажу рачуновође.
"Најчешће грешке су због измене прописа. Када се прописи не би толико често мењали, грешака би било мање. Ове године ћемо упознати привреднике са изменама закона о ПДВ-у, Закона о порезу на добит правних лица. Рећи ћемо нешто о Закону о порезу на доходак грађана и о доприносима јер се то мењало", рекла је Весна Нешић, Савез рачуновођа.
Семинар који ће привредницима омогућити да избегну недоумице са пореском управом, организовала је Регионална привредна комора.
"Ово је организовано за привредне субјекте, чланице коморе, и предузетнике и све је бесплатно. Комора се труди да помогне привреди колико год је у могућности и прати захтеве привредника", додао је Бане Поповић из Привредне коморе.
По буџетском календару, своје финансијске извештаје, статистике ради, привредници ће морати да заврше и доставе Агенцији за привредне регистре до 28. фебруара.
Руководство града улаже напоре у привлачење инвеститора у Врање и у завршетак инфраструктурног и урбанистичког уређења Слободне зоне „Бунушевац“, као генератора развоја града. По речима помоћника градоначелника Ненада Величковића, тиме је у последње две године у Врању запослено 590 нових радника.
У прошлој години запослено је две стотине радника, а укупно у претходне две 590. Ускоро се очекује запошљавање још њих 300.
Помоћник градоначелника Ненад Величковић каже да је данска компанија „Кентаур“ купила из стечаја објекат доо „Љубисављевић“ преко пута Слободне зоне. Планира да у овој години упосли 300 нових радника.То је компанија која се бави текстилном производњом у области опреме за угоститељство.
Град учествује у проширењу Слободне зоне и на простор на коме се налази овај објекат, с обзиром да је данска компанија изразила заинтересованост да ради у оквиру Слободне зоне.
Овај простор уређен је инфраструктурно и урбанистички. У току је завршетак радова на обилазници у дужини од 2,6 километара, што град реализује уз подршку Министарства привреде.То је предуслов и за долазак нових инвеститора.
Величковић је истакао да су град у прошлој години посетила три нова инвеститора светског реномеа у пратњи представника републичке Агенције за развој. Показали су интересовање за инвестирање на територији нашег града и сада се очекују њихове одлуке.
То би представљало значајан импулс за ново запошљавање с обзиром да је на евиденциjи Службе за запошљавање, без посла у Врању њих пет хиљада 512.
Иначе, на подручју града у прошлој години са радом је почело 17 нових привредних друштава, као и 45 предузетника.
Хотел Врање, здање које подсећа на нека прошла времена када су у најјужнији град Србије долазили гости са свих страна, данас живи судбину кандидата за продају. Предузеће је уведено у стечај и очекује се да што пре буде продато. Заинтересованих купаца, кажу познаваоци прилика има, али није прецизирано када ће се то десити. Приватизацију очекују и неки објекти у Врањској Бањи.
Хотел Врање, најбољи је део Угоститељског предузећа које је уведено у стечај, спроведен је социјални програм и сада се очекује процена имовине. Након тога, требало би да буде познат и модел који би био најбољи за продају. Да ли ће то бити продаја правног лица или имовинских целина зависиће и од интересовања купаца, а незванично за сада има два озбиљна купца. Неспорно је да ће купцима бити понуђени најбољи услови иако ће купац, пошто купује из стечаја, купити предузеће ослобођено свих дуговања. Говорило се да ће врањски хотел купити фирма из Јордана, шушкало се да ће то бити неко из породице Карић, ко год купио, само нека купи и ради јер ће то значити нова радна места, став је већине Врањанаца. Из ресорног министарства кажу да су корак до продаје:
“Било је имовинских проблема, то смо разрешили, остало је да се уради процена, да се тај посао приведе крају, и оног тренутка кад се приведе крају стећи ће се услови да се огласи продаја, и то ћемо урадити, ја се искрено надам да ће хотел наћи новог власника, да ће нови власник бити способан да инвестира, имати довољно новца и визију шта са тим и да ће Врање добити један нов и интересантан хотел”, каже Драган Стевановић, државни секретар у МИП.
И Врањској Бањи би добродошао неки инвеститор. Најтоплија бања у Европи кубури са смештајним капацитетима, а туризам би требало да је грана од које се тамо живи. Локална самоуправа је у сарадњи са ресорним министарством предузела потребне кораке, и очекује се да оживи и привредна активност али и да се нађе решење за највећи хотел у овој градској општини.
Очекује се и приватизација хотела “Железничар” и “Симпо цвеће”.
“Када говоримо о “Симпо цвећу” очекујемо само да се оконча поступак потврђивања правноснажности УППР-а за Симпо и то очекујемо да се деси сваки дан. Чим се то деси бићемо у стању да огласимо продају за “Симпо цвеће”, А када говоримо о “Железничару”; имовински проблеми су разрешени и мислим да ћемо у овој години коначно смоћи снаге да и њега објавимо и продамо”, истиче Изјава Драган Стевановић, државни секретар у МИП.
“Привредно друштво за угоститељство, туризам и услуге Врање се од 2011. налази у власништву државе.
Мала и средња предузећа су окосница сваке модерне привреде, каже државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић. Он наводи да је Министарство привреде прошле године за овај сектор издвојило милијарду и 300 милона динара бесповратних средстава. Ове године је планирано милијарду и седамсто милиона динара, а рачуна се да ће до краја године у сектор малих и средњих предузећа бити уложено око две милијарде, каже Стевановић.
Министарство привреде расписало је три јавна позива на основу којих ће малим и средњим предузећима и предузетницима ставити на располагање чак 1,7 милијарди динара бесповратног новца.
Бесповратна средства обезбеђена су кроз три програма подршке за развојне пројекте, за почетнике у пословању и набавку опреме. Посебне су погодности за неразвијене општине.
"Ми смо оборили каматне стопе за сва три програма и направили смо могућност да локалне самоуправе које су нижој групи по степену развијености, односно у четвртој и девастиране, да у тим општинама за све привреднике који започињу свој бизнис или имају свој бизнис и хоће да га прошире, део бесповратних средстава који опредељујемо буде већи него у осталим јединицама локалне самоуправе", каже државни секретар Стевановић.
За набавку нове опреме у 2019. години Министарство привреде је обезбедило милијарду динара бесповратних средстава. Овај програм ће се реализовати уз помоћ банака и лизинг кућа које ће финансирати 70 одсто улагања, 25 одсто опреме биће гранд МИП-а, а предузеће ће уложити 5 посто.
“То ће бити банке код којих ће средстава бити доступна и на располагању. Оборили смо каматну стопу на 1% на обезбеђење са банкарском гаранцијом, на 2% где је имовина средство обезбеђења и оно што је важно је да је процедура на основу које ће се кредити обезбеђивати поједностављен“, истиче Стевановић.
За развојне програме опредељено је 500 милиона динара бесповратних средства. Програм је комбинација гранта који чини до 20 посто инвестиције, а преосталих 80 посто је повољан кредит Фонда за развој.
За почетнике у пословању и фирме у почетној фази развоја, МИП даје 200 милиона динара бесповратних средстава. 30 посто инвестиције је грант а, преосталих 70 % улагања је кредит Фонда за развој.
Позив је отворен у програму за стартап или програму за почетнике. За програм који се односи за набавку опреме, јавни позив ће бити расписан када буду познате банке или лизинг куће које ће бити партнери.
Од 1. фебруара престала је да важи владина Уредба о ограничењу цене такозваног социјалног хлеба. Векна хлеба од пола килограма није могла да кошта више од 46 динара. Неки пекари недавно су подигли цене за пет динара што је и даље мање од прописане границе. Главни разлог поскупљења ипак није укидање Уредбе него поскупљење пшенице. Килограм пшенице коштао је раније 21 динар, сада кошта 23 па и 30 динара.
Ипак, како је најавио министар трговине Уредба би могла да буде враћена уколико дође до знатног поремећаја цена на тржишту. Како сазнајемо у једном локалном маркету, од хлеба који они имају у понуди поскупео је лесковачки, а и неке приватне пекаре у Пчињском округу су подигле цене за 5 динара.
„Ми у нашем маркету продајемо око 16 врста хлеба и цене се крећу од 30 до 90 динара. Људи највише купују хлеб од 30 динара, и резани од 50. Поскупљење је било од 1. фебруара, хлеб који је коштао 25 динара и који људи највише купују сада је 30. Царски хлеб кошта 90 динара“, каже Ивана Манасијевић трговац у СПРИНТ маркету.
Како каже Ивана Манасијевић промена у потрошњи нема. Грађани сматрају да би цене требало задржати јер се нема пара, а неки су и мишљења да све и да хлеб поскупи ипак може да се нађе у складу са свачијим примањима.
„Купујем лесковачки хлеб, не знам колико кошта, не интересује ме. Ништа и ако поскупи, неће много, није скуп хлеб“.
„Ја узимам хлеб са семенкама, мислим да је мало скуп. Чула сам да је у Нишу поскупео за 5 динара, а да ли ће код нас опет, видећемо“.
„Ако се цена хлеба не повећава, а не би требало, онда је прикладна. Гледам овде код нас у продавницама имате хлеб и од 30 динара, народ је навикао на ту цену и то је у реду“.
„Купујем црни хлеб због здравља и он кошта 50 динара. Мислим да је цена хлеба код нас у реду, мислим да може за свачији стандард да се нађе. Мислим да у овом тренутку не би требало да поскупи хлеб, неке друге цене су повећане“.
„Купујем хлеб који је био 25 динара сада је 30. Иста је грамажа, цена брашна, и не свиђа ми се то што је поскупео. Мислим да цена хлеба није прикладна за наш стандард а и да би више требало да поштујемо хлеб“.
Према Уредби, пекари су обавезни да дневно произведу 30 до 40 одсто такозваног социјалног хлеба, и потрошачи могу да буду спокојни јер бар његова цена неће варирати још неко време. Што не значи да спорадичних поскупљења осталих врста неће бити.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
