Економија

Економија

 У Одељењу за буџет и  финансије Градске управе у току је израда завршних рачуна за све директне буџетске кориснике. Они су у обавези да овој служби до 31.марта доставе финансијске извештаје како би их до априла месеца Градско веће разматрало и усвајало. Упоредо са тим, Државна ревизорска институција контролише израду тих завршних рачуна као и  на који начин су се трошила средства у претходном периоду.

Бојан Костић, већник задужен за финансије каже да се упоредо са израдом завршних рачуна завршава поступак јавних набавки за израду и доставу решења пореским обвезницима.

Бојан Костић, већник задужен за финансије

'' Од ове године крећемо са испуњењем наше обавезе коју по Закону морамо да испунимо, а то је порез на земљиште. Грађани ће убудуће у коверти, поред решења о порезу на имовину  за некретнине  и за куће, добијати и решење о порезу на земљиште, тачније за пољопривредно и грађевинско земљиште које имају у својини. Такође, по основу Закона о накнадама за коришћење јавних добара, задуживање за животну средину ће бити само до 28.фебруара, надаље грађани неће плаћати ову накнаду.''

Што се тиче приходне стране, последњих година се активно ради на повећању прилива средстава у буџет. Резултати су већ видљиви.

Бојан Костић, већник задужен за финансије

''Текући приходи буџета су већи за 6 %  односно за 18 милиона 600 хиљада динара у односу на исти период претходне године. Основна сврха повећавања приходне стране буџета и смањења расхода јесте да се обезбеди одрживо финансирање капиталних инвестиција из текућих прилива, а не уз помоћ кредита и задуживања.''

Министарство културе уплатило је 170 милиона динара за завршетак зграде Позоришта, каже Костић и наглашава да су у току консултације са Министарством финансија о репрограму дуговања у систему локалне самоуправе. Тек онда када сва заостала дуговња буду измирена, Град  ће моћи да размишља о реализацији  капиталних инвестиција. Планирана је изградња вртића у насељу Рашка, комплетирање обилазнице, као и активности која се односе на сређивање комуналне инфраструктуре на територији града.

 

 

Последњи пут измењено среда, 20 март 2019 14:54

Прошле године у нашем округу погинула су два радника на радном месту. Нажалост, повећан је број тешко повређених, а дуплиран број оних које су инспектори затекли у раду на црно.

У прошлој години свега седморо инспектора за подручје целог округа извршило је хиљаду 306 надзора и затекло 825 радника на црно. Два пута више него 2017. године. Највише их је у грађевинарству, трговини, угоститељству, каже шеф Одсека за инспекцијске послове Милетије Стојановић. Инспектори су дали налог послодавцима и 685 је закључило уговоре о раду на неодређено време.

Ипак, неки послодавци након месец дана одјаве радника, али и то могу инспектори да контролишу.

Код нас је проблем јер је мали број извршиоца. Имамо могућност уласка у централни регистар тако да повремено проверавамо те послодавце. Упућују се инспектори поново у контролу и предузимају се адекватне мере, каже Стојановић.

Од ове године контролисаће се и они који запошљавају сезонске раднике. Замишљено да то иде путем електронске контроле, а наша пољопривредна  газдинства најчешће нису адекватно опремљена, истиче Стојановић.

Ипак, најтежа бољка за инспекторе је погибија радника, у чему је Србија прошле године достигла високу цифру од чак 53-оје. И наш округ није остао имун, погинула су два радника што је исто као и 2017.године. Нажалост, повећан је број тешко повређених, чак 24.

Повреде су се дешавале у дрвној индустрији, грађевинарству, производњи текстила, прехрамбеној, металској индустрији, здравству и дистрибуцији електричне енергије. Нема правила, дрвна индустрија предњачи, јер се ради о изузетно брзим машинама. Има пропуста и послодаваца, каже Стојановић.

Неки од њих никада више неће моћи да раде тешке физичке послове. Симптоматично је и то да је  односу на број вођених поступака и изречених казни релативно мали новчани износ, нешто преко 7 милиона динара, колико су платили прекршиоци.

Дакле, докле год се плаћају мале казне, послодавци неће пријављивати раднике.

 

Последњи пут измењено среда, 13 март 2019 13:49

Регионална привредна комора у Лесковцу и Одељење у Врању добили су провером квалитета сертификат ИСО 901, што значи да ће се убудуће радити по одређеним стандардима и прописима. На предлог привредника комора организује обуке и активности и предлаже измене локалних прописа, као и Закона.

Битка са неоправданим боловањима дуго је већ рак рана српске привреде. Осетљива тема, кажу и тешко доказиво стање. Ипак, привредници баш у овом делу предлажу измене Закона о раду, јер тврде да боловања много коштају послодавца, а према Закону до 30 дана иде на њихов терет. Привредници су долазили у ситуације да и по 20 посто запослених буде у једном тренутку на боловању, а у том проценту има оних који то злоупотребљавају.

"Први предлог привредника је да после неког времена могу да траже од лекарске комисије да провери оправданост нечијег боловања и то је већински предлог и да се уврсти у Закон о раду. Мањи број привредника, али већи одавде је за то да се боловање на терет послодавца са 30 дана скрати на пример на десетак дана и онда би мање погађало привреднике, а више би било проблем државе", каже Бранислав Поповић, шеф Одељења у Врању.

За ову иницијативу коначна одлука треба да се донесе на републичком нивоу. Оно на шта још могу да утичу привредници су и измене локалних одлука и прописа. Једна таква је покренута прошле године, а односила се на трошкове за изношење смећа, који такође оптерећују привреднике.

"Та иницијатива је послата свим општинама, јер се не тиче само једне општине или града. Још није коначан став донешен. Привредници су тражили другачије обрачунавање, односно према килограму одвеженог смећа, а не према квадратури простора. Негде постоје услови за то негде не. Сада очекујемо став сваке локалне самоуправе појединачно", додаје Поповић.

Локалне самоуправе могу у целини да прихвате став привредника, могу  делимично, а могу и да не прихвате. Све то зависи од услова које оне имају, каже Поповић

 

Последњи пут измењено уторак, 12 март 2019 14:36

За врањски "Симпо" и "Јумко" постоји интересовање и домаћих и страних инвеститора, каже у интервју за "Блиц" Драган Стевановић, државни  секретар у Министарству привреде.
На питање новинара Блица да ли му је "Симпо" важан јер је из тих крајева, Стевановиц  одговара:
„Важан је због Србије и 2.400 људи који тамо раде. За њих, али и 1.500 оних из "Јумка" држава је много урадила.
Они сада раде а не као 2013. када су били на улицама. То није урађено да би остале у власништву државе већ да би се консолидовале, па тек онда приватизовале.
И за једну и другу фирму постоји интересовање и страних и домаћих инвеститора, али чекамо да се усвоје Унапред припремљени планови реорганизације (УППР) и нађемо партнера“.

 

План креативних индустрија за наредних пет година је стратешки документ који су усвојили већници, а очекује се да зелено светло дају и одборници Скупштине. Циљ је развој, пре свега информационих технологија, производња софтвера, реклама, медијског садржаја, архитектуре, инжењерске делатности, мода, дизајн, све у свему широк спектар области које нису у довољној мери заступљене у нашем граду.

Млади образовани и више плаћени кадрови су будућност развоја креативних индустрија. Запошљавање у радно интензивним делатностима не може битно да утиче на приходе зато је и крајњи циљ овог плана, очување интелектуалне креативне елите и повећање стандарда.

"Глобални је тренд развоја креативних индустрија у свету и оне из године у годину доприносе увећању БДП-а. Примера ради у Европској унији постоји преко 3 милиона предузећа из области креативних индустрија, а та индустрија запошљава преко 12 и по милиона људи. У Србији креативна индустрија запошљава око 100 хиљада људи између 25 и 45 година, дакле младе и образоване кадрове и то није довољно", каже Антић.

У Врању је ситуација још гора. Иако и не постоји тачна евиденција, само 2,35 посто је удео привредних субјеката из области креативних индустрија у односу на целокупну привреду.

"Наш циљ је да за пет године тај број знатно увећамо, да буде бар 10 посто привредних субјеката из области креативних индустрија у односу на укупну привреду", додаје Антић.

Потенцијале имамо, велики број дипломираних кадрова из различитих уметничких делатности, такође и из области информационих технологија, чак и више од других градова наше величине, каже Антић.

Креативна индустрија је индустрија знања и то морамо да искористимо.

Последњи пут измењено понедељак, 04 март 2019 14:15

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Душанова улица према Зеленој пијаци биће једносмерна - Радио Телевизија Врање https://t.co/6tRR9kOMFm via @tripplesworld
Засађено две хиљаде 600 стабала на локалитету „Гоч“ - Радио Телевизија Врање https://t.co/UeumEhFjyJ via @tripplesworld
Подземни контејнери и у улицама Партизански пут, Дунавска и 29. новембра - Радио Телевизија Врање https://t.co/VGeTkhxXvl via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter