Економија
У Одељењу за буџет и финансије Градске управе у току је израда завршних рачуна за све директне буџетске кориснике. Они су у обавези да овој служби до 31.марта доставе финансијске извештаје како би их до априла месеца Градско веће разматрало и усвајало. Упоредо са тим, Државна ревизорска институција контролише израду тих завршних рачуна као и на који начин су се трошила средства у претходном периоду.
Бојан Костић, већник задужен за финансије каже да се упоредо са израдом завршних рачуна завршава поступак јавних набавки за израду и доставу решења пореским обвезницима.
Бојан Костић, већник задужен за финансије
'' Од ове године крећемо са испуњењем наше обавезе коју по Закону морамо да испунимо, а то је порез на земљиште. Грађани ће убудуће у коверти, поред решења о порезу на имовину за некретнине и за куће, добијати и решење о порезу на земљиште, тачније за пољопривредно и грађевинско земљиште које имају у својини. Такође, по основу Закона о накнадама за коришћење јавних добара, задуживање за животну средину ће бити само до 28.фебруара, надаље грађани неће плаћати ову накнаду.''
Што се тиче приходне стране, последњих година се активно ради на повећању прилива средстава у буџет. Резултати су већ видљиви.
Бојан Костић, већник задужен за финансије
''Текући приходи буџета су већи за 6 % односно за 18 милиона 600 хиљада динара у односу на исти период претходне године. Основна сврха повећавања приходне стране буџета и смањења расхода јесте да се обезбеди одрживо финансирање капиталних инвестиција из текућих прилива, а не уз помоћ кредита и задуживања.''
Министарство културе уплатило је 170 милиона динара за завршетак зграде Позоришта, каже Костић и наглашава да су у току консултације са Министарством финансија о репрограму дуговања у систему локалне самоуправе. Тек онда када сва заостала дуговња буду измирена, Град ће моћи да размишља о реализацији капиталних инвестиција. Планирана је изградња вртића у насељу Рашка, комплетирање обилазнице, као и активности која се односе на сређивање комуналне инфраструктуре на територији града.
Прошле године у нашем округу погинула су два радника на радном месту. Нажалост, повећан је број тешко повређених, а дуплиран број оних које су инспектори затекли у раду на црно.
У прошлој години свега седморо инспектора за подручје целог округа извршило је хиљаду 306 надзора и затекло 825 радника на црно. Два пута више него 2017. године. Највише их је у грађевинарству, трговини, угоститељству, каже шеф Одсека за инспекцијске послове Милетије Стојановић. Инспектори су дали налог послодавцима и 685 је закључило уговоре о раду на неодређено време.
Ипак, неки послодавци након месец дана одјаве радника, али и то могу инспектори да контролишу.
Код нас је проблем јер је мали број извршиоца. Имамо могућност уласка у централни регистар тако да повремено проверавамо те послодавце. Упућују се инспектори поново у контролу и предузимају се адекватне мере, каже Стојановић.
Од ове године контролисаће се и они који запошљавају сезонске раднике. Замишљено да то иде путем електронске контроле, а наша пољопривредна газдинства најчешће нису адекватно опремљена, истиче Стојановић.
Ипак, најтежа бољка за инспекторе је погибија радника, у чему је Србија прошле године достигла високу цифру од чак 53-оје. И наш округ није остао имун, погинула су два радника што је исто као и 2017.године. Нажалост, повећан је број тешко повређених, чак 24.
Повреде су се дешавале у дрвној индустрији, грађевинарству, производњи текстила, прехрамбеној, металској индустрији, здравству и дистрибуцији електричне енергије. Нема правила, дрвна индустрија предњачи, јер се ради о изузетно брзим машинама. Има пропуста и послодаваца, каже Стојановић.
Неки од њих никада више неће моћи да раде тешке физичке послове. Симптоматично је и то да је односу на број вођених поступака и изречених казни релативно мали новчани износ, нешто преко 7 милиона динара, колико су платили прекршиоци.
Дакле, докле год се плаћају мале казне, послодавци неће пријављивати раднике.
Регионална привредна комора у Лесковцу и Одељење у Врању добили су провером квалитета сертификат ИСО 901, што значи да ће се убудуће радити по одређеним стандардима и прописима. На предлог привредника комора организује обуке и активности и предлаже измене локалних прописа, као и Закона.
Битка са неоправданим боловањима дуго је већ рак рана српске привреде. Осетљива тема, кажу и тешко доказиво стање. Ипак, привредници баш у овом делу предлажу измене Закона о раду, јер тврде да боловања много коштају послодавца, а према Закону до 30 дана иде на њихов терет. Привредници су долазили у ситуације да и по 20 посто запослених буде у једном тренутку на боловању, а у том проценту има оних који то злоупотребљавају.
"Први предлог привредника је да после неког времена могу да траже од лекарске комисије да провери оправданост нечијег боловања и то је већински предлог и да се уврсти у Закон о раду. Мањи број привредника, али већи одавде је за то да се боловање на терет послодавца са 30 дана скрати на пример на десетак дана и онда би мање погађало привреднике, а више би било проблем државе", каже Бранислав Поповић, шеф Одељења у Врању.
За ову иницијативу коначна одлука треба да се донесе на републичком нивоу. Оно на шта још могу да утичу привредници су и измене локалних одлука и прописа. Једна таква је покренута прошле године, а односила се на трошкове за изношење смећа, који такође оптерећују привреднике.
"Та иницијатива је послата свим општинама, јер се не тиче само једне општине или града. Још није коначан став донешен. Привредници су тражили другачије обрачунавање, односно према килограму одвеженог смећа, а не према квадратури простора. Негде постоје услови за то негде не. Сада очекујемо став сваке локалне самоуправе појединачно", додаје Поповић.
Локалне самоуправе могу у целини да прихвате став привредника, могу делимично, а могу и да не прихвате. Све то зависи од услова које оне имају, каже Поповић
За врањски "Симпо" и "Јумко" постоји интересовање и домаћих и страних инвеститора, каже у интервју за "Блиц" Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде.
На питање новинара Блица да ли му је "Симпо" важан јер је из тих крајева, Стевановиц одговара:
„Важан је због Србије и 2.400 људи који тамо раде. За њих, али и 1.500 оних из "Јумка" држава је много урадила.
Они сада раде а не као 2013. када су били на улицама. То није урађено да би остале у власништву државе већ да би се консолидовале, па тек онда приватизовале.
И за једну и другу фирму постоји интересовање и страних и домаћих инвеститора, али чекамо да се усвоје Унапред припремљени планови реорганизације (УППР) и нађемо партнера“.
План креативних индустрија за наредних пет година је стратешки документ који су усвојили већници, а очекује се да зелено светло дају и одборници Скупштине. Циљ је развој, пре свега информационих технологија, производња софтвера, реклама, медијског садржаја, архитектуре, инжењерске делатности, мода, дизајн, све у свему широк спектар области које нису у довољној мери заступљене у нашем граду.
Млади образовани и више плаћени кадрови су будућност развоја креативних индустрија. Запошљавање у радно интензивним делатностима не може битно да утиче на приходе зато је и крајњи циљ овог плана, очување интелектуалне креативне елите и повећање стандарда.
"Глобални је тренд развоја креативних индустрија у свету и оне из године у годину доприносе увећању БДП-а. Примера ради у Европској унији постоји преко 3 милиона предузећа из области креативних индустрија, а та индустрија запошљава преко 12 и по милиона људи. У Србији креативна индустрија запошљава око 100 хиљада људи између 25 и 45 година, дакле младе и образоване кадрове и то није довољно", каже Антић.
У Врању је ситуација још гора. Иако и не постоји тачна евиденција, само 2,35 посто је удео привредних субјеката из области креативних индустрија у односу на целокупну привреду.
"Наш циљ је да за пет године тај број знатно увећамо, да буде бар 10 посто привредних субјеката из области креативних индустрија у односу на укупну привреду", додаје Антић.
Потенцијале имамо, велики број дипломираних кадрова из различитих уметничких делатности, такође и из области информационих технологија, чак и више од других градова наше величине, каже Антић.
Креативна индустрија је индустрија знања и то морамо да искористимо.
Опширније...
Обезбеђени су послови у свим Симповим фабрикама и ово је у односу на претходне године много бољи почетак пословне године, истичу у компанији. Посебно истичу послове на опремању хотела и склопљене уговоре за ову годину. Ради се пуним капацитетом, а у неким погонима је неминовно покретање друге смене.
Испред погона за припрему елемената за тапетарију дочекао нас је препуни плац припремљених сировина и репроматеријала. Све фабрике матичног предузећа раде пуним капацитетом, као и сва зависна предузећа, каже извршни директор производње Иван Илић.
"Фабрика плочастог намештаја има уговорене послове за наредних шест месеци на пословима опремања, а у току су завршни преговори за још шест месеци. У овој фабрици неминовно је формирање друге смене. Фабрика тапетарије има обезбеђену тромесечну производњу, као и фабрика душека у Бујановцу, која 70 посто производње извози", каже Илић.
Да посла има потврђују и радници, а многи међу њима провели су цео свој радни век у Симпу. Примања су кажу иста као у целој Србији, па и региону када је у питању производњи намештаја.
"Радим 20 година, посла има. Понекад због недостатка репроматеријала посао стане, али то надокнадимо радећи у две смене. Плате јесу мале, али су редовне што је много битно. Од руководства чујемо да имамо обезбеђене послове до краја године", каже радник Горан Стошић.
Марина Величковић, радница, каже да редовно примају зараде у два дела. Углавном раде опремање хотела, тренутно за Црну Гору, а следећи је посао за Ирску и за домаће тржиште.
Тридесет пет година радим у Симпу и има посла за оног ко жели да ради, каже Мирослав Марковић.
Има посла, имамо репроматеријал, и тако до пензије. Примања су редовна, каже Гордана Ђорђевић.
Компанија Симпо има фабрике у неколико неразвијених општина Пчињског округа, а ове године обезбеђени су послови и за све те фабрике.
"Раде и предузећа у Сурдулици и Прешеву, као и у Радовници, где је обезбеђена двогодишња производња. Тамо је проблем недостатка радне снаге. Ми свакога дана одавде шаљемо људе горе да помогну", истиче Илић.
Није лако, ово је нископрофитабилна грана, истичу у Симпу. Због дугова из прошлости отежана је текућа ликвидност и Симпо је прошао врло тежак пут, али успева.
Почетак пословне године у Симпу обећава боље дане, као и препуни паркинг аутомобилима запослених.
У сали Начелства у Врању, одржан је састанак Парламента привредника на коме је било речи о одрживости компанија и консолидацији пословања. Састанак је отворио Слађан Дисић, председник Парламента привредника Привредне коморе Србије, а привредницима су се обратили градоначелник Врања др Слободан Миленковић, декан Банкарске академије проф. др Дејан Ерић и председница Привредног суда у Лесковцу Надежда Стојановић. Била је то прилика да се привредницима приближе начини одржавања виталности компаније и консолидације пословања.
Састанак Парламента привредника, који је данас одржан у Врању, важан је из много разлога, кажу организатори. То је прилика да се привредници окупе и науче нешто више о условима пословања, тржишно одрживих компанија и привредном амбијенту али и да науче како да уз помоћ Привредне коморе развију бизнис, одржавају га и унапређују.
„Програм има за циљ смањење ризика пословања и унапређшење оквира и прексе несолвентности, што ће допринети побољшању полоћаја поверилаца, заштити пословања економски одрживих компанија, као и већој сигурности за нова улагања. Посебна пажња се посвећује мерама и поступцима за очување виталности компанија, праваовремено реаговање на захтеве тржишта, избегавање кризе, оздрављење и реструктурирање пословања и решавање проблема коришћењем расположивих инструмената на које програм указује “ казао је Слађан Дисић, предсдник Парламента привредника ПКС.
Привредницима је саветовано да у већој мери користе услуге Привредне коморе, јер проблема у пословању увек има.
"Финансијски проблеми када настану обично је већ касно. Тада се сужава лепеза мера, остаје стечај, реорганизација, УППР. Ми желимо да на време упозоримо људе да на време идентификују одређене симптоме, узорке , да не дођу у ту ситуацију", рекао је Дејан Ерић, декан Банкарске академије.
И локална самоуправа ослушкује потребе приведе, каже градоначелник Слободан Миленковић:
"Имали смо низ састанака са њима и један од важних резултата је увођење дуалног образовања које је усмерено на потребе привредника, али ми чинимо све да се побољша тај пословни амбијент и мислим да то даје резултата обзиром на то да последњи статистички подаци говоре да имамо повећање броја предузетника и привредних друштава као и повећање броја запослених."
Према подацима АПР-а у последње три године у Врању је забележен позитиван привредни раст и тренд, а за последње две године број запослених је према евиденцији републичког завода за статистику увећан за 600 нових радних места, додао је Миленковић.
На данашњем састанку, привредници су упућени и у поступак медијације тј. мирног решавања спорова пред Привредним судовима у Србији.
У сали Начелства у Врању, у току је састанак Парламента привредника на коме се разговара о одрживости компанија и консолидацији пословања. Овај састанка организовала је Привредна комора Србије са циљем унапређења оквира и праксе несолвентности што би требало да допринесе већој заштити пословања економски одрживих компанија.
Слађан Дисић, генерални директор Компаније "Симпо" потписао је данас уговор са ирском фирмом "МДМ" о опремању студентског дома у Даблину. Уговор је вредан два милиона евра. "Ово је велики изазов зато што упошљавамо капацитете пре свега, фабрике плочастог намештаја. Производња креће у априлу, завршава се у јуну а опремање ћемо завршити до септембра" рекао је Дисић. Очекује се потписивање још једног уговора који ће се односити на опремање хотела у Даблину. Партнери ирске фирме кажу да је квалитет одлучујући фактор зашто су изабрали СИМПО.
Слађан Дисић, генерални директор Компаније "Симпо" потписао је данас уговор са ирском фирмом "МДМ" о опремању студентског дома у Даблину. Уговор је вредан два милиона евра. За Симпо ово је значајан пословни потез.
"Данас смо потписали уговор о опремању студентског дома у Даблину. Вредност је два милиона евра. Пројекта је захтеван и по свим британским стандардима. То је значајно за нас јер упошљавамо капацитете, пре свега фабрику плочастог намештаја. Производња креће у априлу, завршава се у јуну а опремање ћемо завршити до септембра", рекао је Дисић.
Даблинска компанија "МДМ" задовољна је сарадњом са Симпом. У сарадњи са Симпом, пре две године опремали су 120 соба у хотелу Хилтон у Даблину. Сада се планира опремање хотела "Радисон Блу" у Даблину и биће им драго да кажу да је намештај направљен у Симпу, за који кажу да је изузетног квалитета. Овако добар посао одговара и Симпу.
"Mи смо одушевљени нашом сарадњом са Симпом. Мој колега Марк је сарађивао са Симпом и радујемо се наставку сарадње", истакао је Дас Охер.
"Потписали смо један уговор али потписаћемо два ускоро и надамо се да ће бити још изазова", додао је Марк Каминг.
"У наредних десетак дана потписаћемо још један уговор о опремању хотела "Радисон Блу" у Даблину, који ће се радити у више фаза али ће се прве две фазе радити у овој години. Надамо се увећању сарадње и пласману на тржишту Северне Ирске а можда и целе Британије", закључио је Дисић.
Добар квалитет, поштовање рокова, стандарда и квалитет материјала били су одлучујући да се компанија из Даблина одлучи за Симпов асортиман намештаја.
Састављање завршног рачуна, биланса стања, успеха и још ко зна колико папира и табела је потребно као би финансијски извештај добио зелено светло. Привредницима је често потребна помоћ код састављања финансијских извештаја. Организовање предавања помаже, а једно такво одржано је данас у Врању за све привреднике Пчињског управног округа.
У сали Скупштине града, организован је бесплатни семинар за привреднике на тему утврђивања финансијских резултата, састављања финансијских извештаја и утврђивања пореза на добит и пореза на приход у самосталној делатности за претходну годину. Привредници су имали прилику да реше недоумице пре него што заврше своје финансијске извештаје које ће по буџетском календару морати да предају Агенцији за привредне регистре до краја овог месеца.
Предавачи из Савеза рачуновођа Србије, су се осврнули на новине у прописима, упознали привреднике са обавезом утврђивања пореза на добит и пореза на приход од самосталних делатности. Новине у законским решењима утичу на састављање извештаја, па увек има недоумица, кажу рачуновође.
"Најчешће грешке су због измене прописа. Када се прописи не би толико често мењали, грешака би било мање. Ове године ћемо упознати привреднике са изменама закона о ПДВ-у, Закона о порезу на добит правних лица. Рећи ћемо нешто о Закону о порезу на доходак грађана и о доприносима јер се то мењало", рекла је Весна Нешић, Савез рачуновођа.
Семинар који ће привредницима омогућити да избегну недоумице са пореском управом, организовала је Регионална привредна комора.
"Ово је организовано за привредне субјекте, чланице коморе, и предузетнике и све је бесплатно. Комора се труди да помогне привреди колико год је у могућности и прати захтеве привредника", додао је Бане Поповић из Привредне коморе.
По буџетском календару, своје финансијске извештаје, статистике ради, привредници ће морати да заврше и доставе Агенцији за привредне регистре до 28. фебруара.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
