Економија

Економија

Српска влада је с "најиздашнијим и најсвеобухватнијим економским пакетом мера међу економијама западног Балкана" успешно обуздала "ширење сиромаштва" у условима пандемије ковид 19, закључак је заједничког истраживања Европске банке за обнову и развој и Међународне организације рада.

За микро, мала и средња предузећа те мере су износиле око 65 процената њихових укупних трошкова рада, наводи се у саопштењу ЕБРД-а о резултатима те студије, достављеном Танјугу.

Град Врање је један од најпогођенијих градова у Србији када је пад прихода у питању зато што је наш град имао два интензивна пика током епидемије и показало се да је што је већи интензитет оболевања, то су и мањи приходи и у привреди, а самим тим и у градском буџету, рекао је градски већник за финансије Бојан Костић.

Он је најавио појачан надзор над радом јавних предузећа  у граду, али и дигитализацију система у Градској управи.

Не може Град да буде финансијски стабилан уколико привреда трпи последице короне. Биће потребно време да се опоравимо у том смислу, каже Костић.

- Ми смо током ванредног стања имали губитак од милион евра. То је директан утицај смањења привредних активности, одлагања плаћања пореза што је прописано  мерама  Владе Републике Србије. Још један такав ударац и ванредно стање би Град Врање довео у озбиљан проблем. Надамо се да до тога неће доћи, каже Костић.

У плану је дигитализација пословања буџетских корисника у финансијском делу чиме ће у великој мери бити смањени трошкови али ће се избећи папирологија која зна да буде врло компликована.

- Електронско плаћање смањује напор грађанима да дођу до потребних докумената која издаје Градска управа. Имамо одличну сарадњу са Канцеларијом за електронску управу и ИТ служба ревносно ради на тим пословима. Људи могу добијањем корисничке шифре и налога да приступе и да провере колики је порез који треба да плате, могу да уплате таксе. Све је поједностављено,истиче Костић.

У наредном периоду, у плану је појачан надзор над радом јавних предузећа, њиховим плановима и програмима пословања, финансијској одрживости. Анализираће се методологија одређивања њихових цена за пружање услуга, биће испитани сви трошкови јавних предузећа, направљен план уштеде, а све у циљу стабилизације и њихове одрживости.

 

 

 

 

 

Последњи пут измењено петак, 28 август 2020 18:38

За област привреде и предузетништва и у овом мандату биће задужен градски већник, Небојша Зупанчић. Он наглашава да ће локална власт и у наредном периоду наставити да помаже привредницима, а посебно малим предузетницима.

''Поновно именовање на функцију већника за мене је потврда да је оно што смо радили у претходном периоду оцењено као добро, одговорили смо задацима и надам се да ћемо убудуће наставити са још бољим радом на пољу унапређења привреде и предузетништва'', каже градски већник Небојша Зупанчић.

Он додаје да је локална самоуправа урадила доста тога у овој области у протекле четири године, од израде Локалног акционог плана запошљавања до субвенција привредницима. Очекује подршку републичке власти и у наредном периоду, како би се унапредио ниво помоћи привреди.

''Мислим да имамо апсолутну подршку што се тиче мог ресора, Министарства привреде, посебно државног секретара Драгана Стевановића, за кога лично сматрам да је изузетно много урадио за наш град и наш крај, у сарадњи са градоначелником и мислим да је то тим који је доста допринео, а искрено очекујем да то буде на још вишем нивоу", каже Зупанчић.

Он додаје да ће акценат у будућем раду бити побољшање услова рада малих предузетника.

''Ми као локална самоуправа већим привредним субјектима реално не можемо много помоћи, али зато можемо предузетништву, малим предузетницима, породичним фабрикама и наш акценат ће у наредном периоду бити да баш тим људима дама подршку и помоћ јер ће им бити неопходна", додаје он.

Епидемија корона вируса погодила је све, а последице на привреду сигурно ће се одразити у наредном периоду. Неки сектори, као што су угоститељство и туризам су посебно погођени, тако да ће локална власт тражити прави модел како би се помогло и овим људима, каже Зупанчић и додаје да је подршка државе у виду исплате минималаца била од велике помоћи привреди.

''Ја сам у свакодневном контакту са привредницима, предузетницима и верујте ми да је то наишло на изузетно велико одобравање и мислим да није било те помоћи ми би заиста били у великом проблему, апсолутно сви привредни субјекти, предузетници, јер је нажалост ова ситуација задесила све секторе, а посебно услужне, туризам, угоститељство и та помоћ је од немерљивог значаја за све", закључује Небојша Зупанчић.

 

Последњи пут измењено уторак, 25 август 2020 21:24

Преговори чланова Eкономско-социjалног савета о висини минималне зараде у 2021. години, званично ће почети данас, потврђено jе Танјугу у Униjи послодаваца Србиjе.

У Србији минималац прима око 350.000 људи, што је око 15 одсто свих запослених у земљи.

Синдикати имају од раније познате захтеве, а то је да минимална зарада треба да достигне вредност минималне потрошачке корпе до 2021. године, што је око 37.500 динара.

Од понедељка, 17. августа, почеће пријављивање послодаваца за програм "Моја прва плата". Кроз тај програм ће плате новозапосленим младим људима делом финансирати држава, а са радом ће почети од новембра. Шансу за запослење преко овог програма добиће 10.000 младих, а држава ће за ту помоћ издвојити две милијарде динара.

Програм "Моја прва плата" намењен је онима који су завршили средњу школу или факултет, немају радног искуства, а у потрази су за својим првим послом.Држава ће кроз овај програм покривати један део трошкова њихове плате, док ће остатак новца за плату овако запослених младих људи обезбеђивати послодавци.

За оне са дипломом средње школе, држава ће давати 20.000 динара, а за младе раднике са факултетском дипломом 24.000 динара, за период од девет месеци. То је према најави, за први пробни период, прву годину њиховог запослења.Током конкурса фирме ће пријавити своје потребе за радницима.

- Ово је активност и програм са којим се креће ове године  и уколико се покаже да даје добре резултате радиће се на томе да се настави и убудуће са реализацијом овог програма. Компаније кажу да када се млади уведу у посао , од изузетног  значаја је да они имају  радно искуство .Ово је прилика  да се млади оспособе на радном месту за које су сами конкурисали, каже Мирјана Ковачевић, Привредна комора Србија

Циљ програма је  да се мотивишу млади да што пре нађу посао, а да се са друге стране олакша одлука послодаваца да их запосле.  Најтеже је наћи први посао , па држава овим потезом жели да им олакша запослење и стицање праксе.

- Позив за пријаву послодаваца у оквиру програма објавиће Национална служба за запошљавање, а пријављивање ће бити преко сајта "Моја прва плата" до 25. септембра. Послодавац  треба да унесе опис радних позиција, послова, радних задатака као и осталих услова које очекује да кандидат испуни.

Млади, односно кандидати који желе да се пријаве за рад у компанијама, моћи ће то да ураде од 1. до 15. октобра преко апликације коју креира Канцеларија за ИТ и еУправу , уз подршку Министарства финансија и Владе, док ће се од 1. новембра обављати повезивање кандидата и послодаваца који су огласили  радне позиције, каже Ковачевићева. 

Претпоставка је  да ће после девет плата млади остати код истог послодавца, или са искуством лакше наћи други посао.  

Последњи пут измењено петак, 14 август 2020 12:45
Страна 1 од 99

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter