Економија

Економија

Србија је у последњем извештају Светске банке о глобалном развоју заузела 27. место на листи од 157 рангираних земаља света према индексу људског капитала. Наша земља се нашла одмах иза Белгије и Израела. Светска банка развила је индекс ХЦИ за 157 земаља како би се измерио допринос људског капитала продуктивности следеће генерације.

Последњи пут измењено четвртак, 11 април 2019 11:02

Данас је оглашена продаја Хотела Врање, а јавно надметање заказано је за 14. мај. Укупна површина Хотела ''Врање'' је 7 хиљада 900 метара квадратних, а почетна цена ове некретнине је 95,9 милиона динара. У рекордном времену смо успели да понудимо Хотел на продају, рекао је у изјави за нашу кућу народни посланик Славиша Булатовић и председник ГРО СНС, који је притом истакао да откад је ова странка на власти има пуно лепих вести.

"Оно што је најновије је да је данас оглашена продаја Хотела Врање, који је био у склопу Угоститељског предузећа, које се продаје из стечаја. За непуних годину од отварања стечајног поступка, успели смо да припремимо сву документацију, испоштујемо све процедуре и све законске одредбе и да оглас о продаји Хотела буде објављен, не читавог предузећа, већ само Хотела. Стечајном управнику и свим људима који су на неки начин били укључени у читаву ту процедуру око припреме Хотела за продају, честитам, јер мислим да је рекордно време у коме је неки објекат понуђен на продају. Продаја је заказана за 14. мај. Ја се искрено надам да ће продаја бити успешна, и да ћемо 14. маја имати новог власника Хотела. Према неким мојим сазнањима из разговора са стечајним управником, ја лично знам да су три врло озбиљна купца заинтересована за тај објекат. Надам се да ће се Хотел продати 14. маја. Поучен неким искуством од раније када су у питању стечајни поступци, имали смо безброј примера да се то беспотребно одуговлачило, али ми смо у рекордном времену успели да Хотел припремимо и ево данас објавимо оглас о продаји. На првом састанку са стечајним управником инсистирао сам да уложи максималан напор, а у томе смо имали и огромну подршку господина Стевановића у Министарству привреде. Град као што је Врање заслужује да има један објекат који ће бити репрезентативан и што је најважније ту ће људи моћи да раде и отворићемо нова радна места. Лепа вест је ово, али наши суграђани знају да од када је напредна странка на власти у Врању, имамо пуно лепих вести. Конкретно ова вест је лепа и за бивше запослене, али и за људе који се надају да ту доћи до радног места. Чекамо 14. мај и верујем да ћемо добити новог власника Хотела Врање", рекао је посланик Булатовић.

Последњи пут измењено петак, 05 април 2019 14:48

 У Одељењу за буџет и  финансије Градске управе у току је израда завршних рачуна за све директне буџетске кориснике. Они су у обавези да овој служби до 31.марта доставе финансијске извештаје како би их до априла месеца Градско веће разматрало и усвајало. Упоредо са тим, Државна ревизорска институција контролише израду тих завршних рачуна као и  на који начин су се трошила средства у претходном периоду.

Бојан Костић, већник задужен за финансије каже да се упоредо са израдом завршних рачуна завршава поступак јавних набавки за израду и доставу решења пореским обвезницима.

Бојан Костић, већник задужен за финансије

'' Од ове године крећемо са испуњењем наше обавезе коју по Закону морамо да испунимо, а то је порез на земљиште. Грађани ће убудуће у коверти, поред решења о порезу на имовину  за некретнине  и за куће, добијати и решење о порезу на земљиште, тачније за пољопривредно и грађевинско земљиште које имају у својини. Такође, по основу Закона о накнадама за коришћење јавних добара, задуживање за животну средину ће бити само до 28.фебруара, надаље грађани неће плаћати ову накнаду.''

Што се тиче приходне стране, последњих година се активно ради на повећању прилива средстава у буџет. Резултати су већ видљиви.

Бојан Костић, већник задужен за финансије

''Текући приходи буџета су већи за 6 %  односно за 18 милиона 600 хиљада динара у односу на исти период претходне године. Основна сврха повећавања приходне стране буџета и смањења расхода јесте да се обезбеди одрживо финансирање капиталних инвестиција из текућих прилива, а не уз помоћ кредита и задуживања.''

Министарство културе уплатило је 170 милиона динара за завршетак зграде Позоришта, каже Костић и наглашава да су у току консултације са Министарством финансија о репрограму дуговања у систему локалне самоуправе. Тек онда када сва заостала дуговња буду измирена, Град  ће моћи да размишља о реализацији  капиталних инвестиција. Планирана је изградња вртића у насељу Рашка, комплетирање обилазнице, као и активности која се односе на сређивање комуналне инфраструктуре на територији града.

 

 

Последњи пут измењено среда, 20 март 2019 14:54

Прошле године у нашем округу погинула су два радника на радном месту. Нажалост, повећан је број тешко повређених, а дуплиран број оних које су инспектори затекли у раду на црно.

У прошлој години свега седморо инспектора за подручје целог округа извршило је хиљаду 306 надзора и затекло 825 радника на црно. Два пута више него 2017. године. Највише их је у грађевинарству, трговини, угоститељству, каже шеф Одсека за инспекцијске послове Милетије Стојановић. Инспектори су дали налог послодавцима и 685 је закључило уговоре о раду на неодређено време.

Ипак, неки послодавци након месец дана одјаве радника, али и то могу инспектори да контролишу.

Код нас је проблем јер је мали број извршиоца. Имамо могућност уласка у централни регистар тако да повремено проверавамо те послодавце. Упућују се инспектори поново у контролу и предузимају се адекватне мере, каже Стојановић.

Од ове године контролисаће се и они који запошљавају сезонске раднике. Замишљено да то иде путем електронске контроле, а наша пољопривредна  газдинства најчешће нису адекватно опремљена, истиче Стојановић.

Ипак, најтежа бољка за инспекторе је погибија радника, у чему је Србија прошле године достигла високу цифру од чак 53-оје. И наш округ није остао имун, погинула су два радника што је исто као и 2017.године. Нажалост, повећан је број тешко повређених, чак 24.

Повреде су се дешавале у дрвној индустрији, грађевинарству, производњи текстила, прехрамбеној, металској индустрији, здравству и дистрибуцији електричне енергије. Нема правила, дрвна индустрија предњачи, јер се ради о изузетно брзим машинама. Има пропуста и послодаваца, каже Стојановић.

Неки од њих никада више неће моћи да раде тешке физичке послове. Симптоматично је и то да је  односу на број вођених поступака и изречених казни релативно мали новчани износ, нешто преко 7 милиона динара, колико су платили прекршиоци.

Дакле, докле год се плаћају мале казне, послодавци неће пријављивати раднике.

 

Последњи пут измењено среда, 13 март 2019 13:49

Регионална привредна комора у Лесковцу и Одељење у Врању добили су провером квалитета сертификат ИСО 901, што значи да ће се убудуће радити по одређеним стандардима и прописима. На предлог привредника комора организује обуке и активности и предлаже измене локалних прописа, као и Закона.

Битка са неоправданим боловањима дуго је већ рак рана српске привреде. Осетљива тема, кажу и тешко доказиво стање. Ипак, привредници баш у овом делу предлажу измене Закона о раду, јер тврде да боловања много коштају послодавца, а према Закону до 30 дана иде на њихов терет. Привредници су долазили у ситуације да и по 20 посто запослених буде у једном тренутку на боловању, а у том проценту има оних који то злоупотребљавају.

"Први предлог привредника је да после неког времена могу да траже од лекарске комисије да провери оправданост нечијег боловања и то је већински предлог и да се уврсти у Закон о раду. Мањи број привредника, али већи одавде је за то да се боловање на терет послодавца са 30 дана скрати на пример на десетак дана и онда би мање погађало привреднике, а више би било проблем државе", каже Бранислав Поповић, шеф Одељења у Врању.

За ову иницијативу коначна одлука треба да се донесе на републичком нивоу. Оно на шта још могу да утичу привредници су и измене локалних одлука и прописа. Једна таква је покренута прошле године, а односила се на трошкове за изношење смећа, који такође оптерећују привреднике.

"Та иницијатива је послата свим општинама, јер се не тиче само једне општине или града. Још није коначан став донешен. Привредници су тражили другачије обрачунавање, односно према килограму одвеженог смећа, а не према квадратури простора. Негде постоје услови за то негде не. Сада очекујемо став сваке локалне самоуправе појединачно", додаје Поповић.

Локалне самоуправе могу у целини да прихвате став привредника, могу  делимично, а могу и да не прихвате. Све то зависи од услова које оне имају, каже Поповић

 

Последњи пут измењено уторак, 12 март 2019 14:36

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Очекивања кандидата за посланике и одборнике - Радио Телевизија Врање https://t.co/gujI4jkYUg via @tripplesworld
До 11 сати излазност је 16, 01 посто - Радио Телевизија Врање https://t.co/eqxmPdOMV4 via @tripplesworld
Отворена бирачка места - Радио Телевизија Врање https://t.co/K7SK1ZTO91 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter