Економија
Руководство града улаже напоре у привлачење инвеститора у Врање и у завршетак инфраструктурног и урбанистичког уређења Слободне зоне „Бунушевац“, као генератора развоја града. По речима помоћника градоначелника Ненада Величковића, тиме је у последње две године у Врању запослено 590 нових радника.
У прошлој години запослено је две стотине радника, а укупно у претходне две 590. Ускоро се очекује запошљавање још њих 300.
Помоћник градоначелника Ненад Величковић каже да је данска компанија „Кентаур“ купила из стечаја објекат доо „Љубисављевић“ преко пута Слободне зоне. Планира да у овој години упосли 300 нових радника.То је компанија која се бави текстилном производњом у области опреме за угоститељство.
Град учествује у проширењу Слободне зоне и на простор на коме се налази овај објекат, с обзиром да је данска компанија изразила заинтересованост да ради у оквиру Слободне зоне.
Овај простор уређен је инфраструктурно и урбанистички. У току је завршетак радова на обилазници у дужини од 2,6 километара, што град реализује уз подршку Министарства привреде.То је предуслов и за долазак нових инвеститора.
Величковић је истакао да су град у прошлој години посетила три нова инвеститора светског реномеа у пратњи представника републичке Агенције за развој. Показали су интересовање за инвестирање на територији нашег града и сада се очекују њихове одлуке.
То би представљало значајан импулс за ново запошљавање с обзиром да је на евиденциjи Службе за запошљавање, без посла у Врању њих пет хиљада 512.
Иначе, на подручју града у прошлој години са радом је почело 17 нових привредних друштава, као и 45 предузетника.
Хотел Врање, здање које подсећа на нека прошла времена када су у најјужнији град Србије долазили гости са свих страна, данас живи судбину кандидата за продају. Предузеће је уведено у стечај и очекује се да што пре буде продато. Заинтересованих купаца, кажу познаваоци прилика има, али није прецизирано када ће се то десити. Приватизацију очекују и неки објекти у Врањској Бањи.
Хотел Врање, најбољи је део Угоститељског предузећа које је уведено у стечај, спроведен је социјални програм и сада се очекује процена имовине. Након тога, требало би да буде познат и модел који би био најбољи за продају. Да ли ће то бити продаја правног лица или имовинских целина зависиће и од интересовања купаца, а незванично за сада има два озбиљна купца. Неспорно је да ће купцима бити понуђени најбољи услови иако ће купац, пошто купује из стечаја, купити предузеће ослобођено свих дуговања. Говорило се да ће врањски хотел купити фирма из Јордана, шушкало се да ће то бити неко из породице Карић, ко год купио, само нека купи и ради јер ће то значити нова радна места, став је већине Врањанаца. Из ресорног министарства кажу да су корак до продаје:
“Било је имовинских проблема, то смо разрешили, остало је да се уради процена, да се тај посао приведе крају, и оног тренутка кад се приведе крају стећи ће се услови да се огласи продаја, и то ћемо урадити, ја се искрено надам да ће хотел наћи новог власника, да ће нови власник бити способан да инвестира, имати довољно новца и визију шта са тим и да ће Врање добити један нов и интересантан хотел”, каже Драган Стевановић, државни секретар у МИП.
И Врањској Бањи би добродошао неки инвеститор. Најтоплија бања у Европи кубури са смештајним капацитетима, а туризам би требало да је грана од које се тамо живи. Локална самоуправа је у сарадњи са ресорним министарством предузела потребне кораке, и очекује се да оживи и привредна активност али и да се нађе решење за највећи хотел у овој градској општини.
Очекује се и приватизација хотела “Железничар” и “Симпо цвеће”.
“Када говоримо о “Симпо цвећу” очекујемо само да се оконча поступак потврђивања правноснажности УППР-а за Симпо и то очекујемо да се деси сваки дан. Чим се то деси бићемо у стању да огласимо продају за “Симпо цвеће”, А када говоримо о “Железничару”; имовински проблеми су разрешени и мислим да ћемо у овој години коначно смоћи снаге да и њега објавимо и продамо”, истиче Изјава Драган Стевановић, државни секретар у МИП.
“Привредно друштво за угоститељство, туризам и услуге Врање се од 2011. налази у власништву државе.
Мала и средња предузећа су окосница сваке модерне привреде, каже државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић. Он наводи да је Министарство привреде прошле године за овај сектор издвојило милијарду и 300 милона динара бесповратних средстава. Ове године је планирано милијарду и седамсто милиона динара, а рачуна се да ће до краја године у сектор малих и средњих предузећа бити уложено око две милијарде, каже Стевановић.
Министарство привреде расписало је три јавна позива на основу којих ће малим и средњим предузећима и предузетницима ставити на располагање чак 1,7 милијарди динара бесповратног новца.
Бесповратна средства обезбеђена су кроз три програма подршке за развојне пројекте, за почетнике у пословању и набавку опреме. Посебне су погодности за неразвијене општине.
"Ми смо оборили каматне стопе за сва три програма и направили смо могућност да локалне самоуправе које су нижој групи по степену развијености, односно у четвртој и девастиране, да у тим општинама за све привреднике који започињу свој бизнис или имају свој бизнис и хоће да га прошире, део бесповратних средстава који опредељујемо буде већи него у осталим јединицама локалне самоуправе", каже државни секретар Стевановић.
За набавку нове опреме у 2019. години Министарство привреде је обезбедило милијарду динара бесповратних средстава. Овај програм ће се реализовати уз помоћ банака и лизинг кућа које ће финансирати 70 одсто улагања, 25 одсто опреме биће гранд МИП-а, а предузеће ће уложити 5 посто.
“То ће бити банке код којих ће средстава бити доступна и на располагању. Оборили смо каматну стопу на 1% на обезбеђење са банкарском гаранцијом, на 2% где је имовина средство обезбеђења и оно што је важно је да је процедура на основу које ће се кредити обезбеђивати поједностављен“, истиче Стевановић.
За развојне програме опредељено је 500 милиона динара бесповратних средства. Програм је комбинација гранта који чини до 20 посто инвестиције, а преосталих 80 посто је повољан кредит Фонда за развој.
За почетнике у пословању и фирме у почетној фази развоја, МИП даје 200 милиона динара бесповратних средстава. 30 посто инвестиције је грант а, преосталих 70 % улагања је кредит Фонда за развој.
Позив је отворен у програму за стартап или програму за почетнике. За програм који се односи за набавку опреме, јавни позив ће бити расписан када буду познате банке или лизинг куће које ће бити партнери.
Од 1. фебруара престала је да важи владина Уредба о ограничењу цене такозваног социјалног хлеба. Векна хлеба од пола килограма није могла да кошта више од 46 динара. Неки пекари недавно су подигли цене за пет динара што је и даље мање од прописане границе. Главни разлог поскупљења ипак није укидање Уредбе него поскупљење пшенице. Килограм пшенице коштао је раније 21 динар, сада кошта 23 па и 30 динара.
Ипак, како је најавио министар трговине Уредба би могла да буде враћена уколико дође до знатног поремећаја цена на тржишту. Како сазнајемо у једном локалном маркету, од хлеба који они имају у понуди поскупео је лесковачки, а и неке приватне пекаре у Пчињском округу су подигле цене за 5 динара.
„Ми у нашем маркету продајемо око 16 врста хлеба и цене се крећу од 30 до 90 динара. Људи највише купују хлеб од 30 динара, и резани од 50. Поскупљење је било од 1. фебруара, хлеб који је коштао 25 динара и који људи највише купују сада је 30. Царски хлеб кошта 90 динара“, каже Ивана Манасијевић трговац у СПРИНТ маркету.
Како каже Ивана Манасијевић промена у потрошњи нема. Грађани сматрају да би цене требало задржати јер се нема пара, а неки су и мишљења да све и да хлеб поскупи ипак може да се нађе у складу са свачијим примањима.
„Купујем лесковачки хлеб, не знам колико кошта, не интересује ме. Ништа и ако поскупи, неће много, није скуп хлеб“.
„Ја узимам хлеб са семенкама, мислим да је мало скуп. Чула сам да је у Нишу поскупео за 5 динара, а да ли ће код нас опет, видећемо“.
„Ако се цена хлеба не повећава, а не би требало, онда је прикладна. Гледам овде код нас у продавницама имате хлеб и од 30 динара, народ је навикао на ту цену и то је у реду“.
„Купујем црни хлеб због здравља и он кошта 50 динара. Мислим да је цена хлеба код нас у реду, мислим да може за свачији стандард да се нађе. Мислим да у овом тренутку не би требало да поскупи хлеб, неке друге цене су повећане“.
„Купујем хлеб који је био 25 динара сада је 30. Иста је грамажа, цена брашна, и не свиђа ми се то што је поскупео. Мислим да цена хлеба није прикладна за наш стандард а и да би више требало да поштујемо хлеб“.
Према Уредби, пекари су обавезни да дневно произведу 30 до 40 одсто такозваног социјалног хлеба, и потрошачи могу да буду спокојни јер бар његова цена неће варирати још неко време. Што не значи да спорадичних поскупљења осталих врста неће бити.
Почела процена имовине Угоститељског предузећа Врање. Завршена је процена за Хотел Врање, а сада се раде два објекта у Врањској Бањи. То је још један корак ка коначној продаји предузећа, а постоје озбиљно заинтересовани купци.
Расплиће се последњих година Гордијев чвор око Угоститељског предузећа Врање. Након спровођења социјалног програма за запослене и увођења стечаја, почела је процена имовине овог правног лица и већ је завршена за Хотел Врање.
То је још један корак ка коначном оглашавању предузећа на продају. Верујем да ће то у најскоријем року бити завршено, јер је најтежи део приведен крају и наглашавам да је са стечајним управником била одлична сарадња.
Он је схватио колико је нама у Врању битно да тај поступак што пре окончамо и да се предузеће понуди на продају. Верујем да ће бити заинтересованих који ће то предузеће купити већ на првој продаји. За Врање, за наше суграђане, то значи отварање нових радних места, каже народни посланик Славиша Булатовић.
Трновит је пут којим се стигло довде и у томе је била значајна помоћ државног секретара Драгана Стевановића, истиче посланик.
Већ је почела процена имовине за два објекта у Врањској Бањи. Један објекат је у поступку реституције тако да он у овом тренутку не може бити предмет процене, али за два се ради процена. Верујем да ће и ти објекти већ до лета бити припремљени за продају.
Конкретно за Хотел Врање, постоје два озбиљна купца. Ми морамо све да припремимо, према строго дефинисаним законским условима и да предузеће буде припремљено за продају, истиче посланик Булатовић.
Опширније...
Амбасадор Шведске Јан Лундинг и Ула Андерсон, шеф одељења за развојну помоћ Шведске, посетили су данас у Врању, кориснике грантова у опреми за самозапошљавање у склопу пројекта „Смањење сиромаштва кроз могућности запошљавања“ у циљу приступања Србије Европској унији, који финансира Шведска. Једна од корисница, Јелена Станисављевић, захваљујући помоћи Краљевине Шведске обезбедила је егзистенцију себи и својој породици.
Јелена Станисављевић, у Врању познатија као мајстор за модерне женске ташнице, претворила је хоби у бизнис. Пре седам година није ни слутила да ће захваљујући занату који је наследила од оца обезбедити егзистенцију за целу породицу.
„Завршила сам економију, и није било посла у струци. Отац ми је шнајдер, тако да сам учила од њега. Кренула сам од нуле али све је прерасло у бизнис од кога живимо ја и моја породица.“
Данас су јој у посету дошли амбасадор Шведске Јан Лундинг и Ула Андерсон, шеф одељења за развојну помоћ Шведске. Они су се интересовали о условима рада, производњи, о тржишту али хтели су да сазнају и нешто више о ефектима подршке коју дају предузетницима.
Јелена каже да није било лако. Радила је на машинама за текстил, али је захваљујући помоћи која је стигла кроз пројекат „Смањење сиромаштва кроз могућности запошљавања у циљу приступања Србије Европској унији“, који финансира Шведска, обезбедила адекватне машине.
Посета је завршена разгледањем финалног производа, женских ташница које се производе у овој скромној радионици која функционише захваљујући подршци која долази од традиционалног пријатеља, Краљевине Шведске.
Министарство привреде расписало је три јавна позива за расподелу милијарду и 700 милиона динара бесповратних средстава малим и средњим предузећима и предузетницима. Бесповратна средства биће додељена кроз три програма подршке: за развојне пројекте, за почетнике у пословању и за набавку опреме.
''Програм за почетнике у бизнису, старт ап и развојни програм, доступни су привредницима и на њих могу одмах да се јаве. Трећи програм, за набавку опреме је позив банкама, које ће заједно са Министарством учествовати у реализацији овог програма и преко којих ће се и кредитна и бесповратна средства стављати на располагање привредницима у Србији,'' каже Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде.
''У 2018. години је било планирано да за ове намене определимо негде око милијарду и 300 милиона бесповратних средстава. Ту годину смо завршили са потрошених милијарду и 640 милиона динара само бесповратних средстава,'' истиче Стевановић.
Ове године планирано је милијарду и 700 милиона динара за бесповратна средства.
''Очекујемо да, уколико се задржи тренд из предходне године, будемо у ситуацији да тражимо и додатна средства и да на тај начин кроз бесповратна средства определимо око 2 милијарде динара за сектор малих, средњих предузећа и предузетника. Новина је да смо релаксирали каматне стопе и оне ће бити један посто, када су у питању средства Фонда за развој. Каматна стопа ће бити један посто за обезбеђење банкарске гаранције и два посто на остале видове обезбеђења,'' наглашава државни секретар.
Поједностављене су процедуре када је у питању апликација, тако да много папира које су привредници морали да нађу и доставе у овој години неће бити потребно.
Новости су и клизни приступ кроз развојни програм и кредите за почетнике. То значи да ће ниво подстицаја или бесповратних средстава кроз развојни програм бити 20 посто за развијене локалне самоуправе, док ће за девастиране бити 30 посто бесповратних средстава и 70 посто повољни кредит.
Код стартапа је направљен позитиван корак. У развијеним општинама ниво бесповратних средстава биће 30 посто, док ће за почетнике који послују у неразвијеним срединама бити 40 посто. За програм опреме преко пословних банака, када се оне изаберу, учешће је непромењено, 20 посто бесповратних средстава, пет посто учешће инвеститора, а 75 посто бесповратни кредит Фонда за развој.
Оно што је заједничко за све програме је да у укупној вредности кредита који определе Фонд или банке, 20 посто може да иде на учешће обртних средстава за текуће пословање привредних субјеката.
Поводом завршетка пројекта „Реци НЕ раду на црно“, министар за рад, запошљавање и социјалну политику Зоран Ђорђевић, рекао је да је у 2018. години извршено преко 70.000 инспекцијских надзора што је за 38 одсто више него у 2017. години. Влада Србије и Министарство наставиће са борбом против сиве економије у којој нико неће бити повлашћен, поручио је министар.
Послодавци морају да знају да ће, уколико се испостави да су имали ангажоване раднике на црно, бити кажњени у складу са законом. Верујемо да ће у овој години ниво рада на црно бити много мањи, а радићемо и на побољшању техничке опремљености свих инспектора, као и њиховог материјалног положаја“, рекао је Ђорђевић.
"Иако смо имали 38 посто више надзора, 17 посто је мање радника на црно затечено, него претходне године,. Наставићемо да радимо и бићемо брутални у борби против рада на црно и свих оних који крше закон. Желимо да пошаљемо јасну поруку да нема привилегованих. Чули сте пети пут поруку коју сам имамо према инспекторима, а то је да раде у складу са законом и да све оне који се позивају на некога кажњавају још драстичније, јер управо зато што знају некога треба да буду пример другима", рекао је министар.
На сајту Министарства ће се наставити пракса недељног објављивања спискова нерегистрованих субјеката и послодаваца код којих су приликом инспекцијског надзора затечена лица на раду на црно. Очекују се и нове измене и допуне Закона о јавним набавкама, а у 2020. години у плану су и измене и допуне Закона о раду.
У периоду од 10. марта 2018. године, од када је отворена бесплатна линија до 09. јануарa 2019. године, инспекцији рада упућено 8.438 телефонских позива, као и 238 мејловa путем електронске поште.
На основу пристиглих пријава, инспекција рада на целој територији Републике Србије извршила 9.268 појачаних надзора.
Затечено је 4.751 лице на фактичком раду - раду ''на црно“. Од тог броја, послодавци су са 4.322 лица одмах након надзора засновали радни однос на неодређено време.
Утврђено је и 270 нерегистрованих субјеката, од којих се 170 одмах уписало у регистар Агенције за привредне регистре”, истиче министар Ђорђевић.
У 2019. години, како кажу у Влади Србије, неће бити укинута забрана запошљавања у јавном сектору и тренутно се са ММФ-ом не ради на новом моделу запошљавања. Економисти пак сматрају да је дошло време да се та забрана укине. Након више од пет година од увођења привремене мере запошљавања у јавном сектору уштедео се новац, смањен је вишак радника у појединим секторима државе, али је с друге стране та мера довела до недостатка кадрова у одређеним секторима државе, па је рад појединих институција значајно отежан, поручују из Фискалног савета и Економског института у Београду. Економисти сматрају да су се стекли услови да се владина мера макар преиспита.
Поред покретања нових производних погона, Компанија „Јумко“ отворила је комплетно реновирани малопродајни објекат „Шопинга“ на простору испред управне зграде фирме.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
