Економија

Економија

Мала и средња предузећа су окосница сваке модерне привреде, каже државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић. Он наводи да је Министарство привреде прошле године за овај сектор издвојило милијарду и 300 милона динара бесповратних средстава. Ове године је  планирано милијарду и седамсто милиона динара, а рачуна се да ће до краја године у сектор малих и средњих предузећа бити уложено око две милијарде, каже Стевановић.

Министарство привреде расписало је три јавна позива на основу којих ће малим и средњим предузећима и предузетницима ставити на располагање чак 1,7 милијарди динара бесповратног новца.  
Бесповратна средства обезбеђена су кроз три програма подршке за развојне пројекте, за почетнике у пословању и набавку опреме. Посебне су погодности за неразвијене општине.

"Ми смо оборили каматне стопе за сва три програма и направили смо могућност да локалне самоуправе које су нижој групи по степену развијености, односно у четвртој и девастиране, да у тим општинама за све привреднике који започињу свој бизнис или имају свој бизнис и хоће да га прошире, део бесповратних средстава који опредељујемо буде већи него у осталим јединицама локалне самоуправе", каже државни секретар Стевановић.

За набавку нове опреме у 2019. години Министарство привреде је обезбедило милијарду динара бесповратних средстава. Овај програм ће се реализовати уз помоћ банака и лизинг кућа које ће финансирати 70 одсто улагања, 25 одсто опреме биће гранд МИП-а, а предузеће ће уложити 5 посто.

“То ће бити банке код којих ће средстава бити доступна и на располагању. Оборили смо каматну стопу на 1% на обезбеђење са банкарском гаранцијом, на 2% где је имовина средство обезбеђења и  оно што је важно је да је процедура на основу које ће се кредити обезбеђивати поједностављен“, истиче Стевановић.

За развојне програме опредељено је 500 милиона динара бесповратних средства. Програм је комбинација гранта који чини до 20 посто инвестиције, а преосталих 80 посто је повољан кредит Фонда за развој.   
За почетнике у пословању и фирме у почетној фази развоја, МИП даје 200 милиона динара бесповратних средстава. 30 посто инвестиције је грант а, преосталих 70 % улагања  је кредит  Фонда за развој.

Позив је отворен у програму за стартап или програму за почетнике. За програм који се односи за набавку опреме, јавни позив ће бити расписан када буду познате банке или лизинг куће које ће бити партнери.

 

Последњи пут измењено понедељак, 11 фебруар 2019 14:36

Од 1. фебруара престала је да важи владина Уредба о ограничењу цене такозваног социјалног хлеба. Векна хлеба од пола килограма није могла да кошта више од 46 динара. Неки пекари недавно су подигли цене за пет динара што је и даље мање од прописане границе. Главни разлог поскупљења ипак није укидање Уредбе него поскупљење пшенице. Килограм пшенице коштао је раније 21 динар, сада кошта 23 па и 30 динара.

Ипак, како је најавио министар трговине Уредба би могла да буде враћена уколико дође до знатног поремећаја цена на тржишту. Како сазнајемо у једном локалном маркету, од хлеба који они имају у понуди поскупео је лесковачки, а и неке приватне пекаре у Пчињском округу су подигле цене за 5 динара.

 „Ми у нашем маркету продајемо око 16 врста хлеба и цене се крећу од 30 до 90 динара. Људи највише купују хлеб од 30 динара, и резани од 50. Поскупљење је било од 1. фебруара, хлеб који је коштао 25 динара и који људи највише купују сада је 30. Царски хлеб кошта 90 динара“, каже Ивана Манасијевић трговац у СПРИНТ маркету.

Како каже Ивана Манасијевић промена у потрошњи нема. Грађани сматрају да би цене требало задржати јер се нема пара, а неки су и мишљења да све и да хлеб поскупи ипак може да се нађе у складу са свачијим примањима.

„Купујем лесковачки хлеб, не знам колико кошта, не интересује ме. Ништа и ако поскупи, неће много, није скуп хлеб“.

„Ја узимам хлеб са семенкама, мислим да је мало скуп. Чула сам да је у Нишу поскупео за 5 динара, а да ли ће код нас опет, видећемо“.

„Ако се цена хлеба не повећава, а не би требало, онда је прикладна. Гледам овде код нас у продавницама имате хлеб и од 30 динара, народ је навикао на ту цену и то је у реду“.

„Купујем црни хлеб због здравља и он кошта 50 динара. Мислим да је цена хлеба код нас у реду, мислим да може за свачији стандард да се нађе. Мислим да у овом тренутку не би требало да поскупи хлеб, неке друге цене су повећане“.

„Купујем хлеб који је био 25 динара сада је 30. Иста је грамажа, цена брашна, и не свиђа ми се то што је поскупео. Мислим да цена хлеба није прикладна за наш стандард а и да би више требало да поштујемо хлеб“.

Према Уредби, пекари су обавезни да дневно произведу 30 до 40 одсто такозваног социјалног хлеба, и потрошачи могу да буду спокојни јер бар његова цена неће варирати још неко време. Што не значи да спорадичних поскупљења осталих врста неће бити.

Последњи пут измењено петак, 08 фебруар 2019 15:09

Почела процена имовине Угоститељског предузећа Врање. Завршена је процена за Хотел Врање, а сада се раде два објекта у Врањској Бањи. То је још један корак ка коначној продаји предузећа, а постоје озбиљно заинтересовани купци.

Расплиће се последњих година Гордијев чвор око Угоститељског предузећа Врање. Након спровођења социјалног програма за запослене и увођења стечаја, почела је процена имовине овог правног лица и већ је завршена за Хотел Врање.

То је још један корак ка коначном оглашавању предузећа на продају. Верујем да ће то у најскоријем року бити завршено, јер је најтежи део приведен крају и наглашавам да је са стечајним управником била одлична сарадња.

Он је схватио колико је нама у Врању битно да тај поступак што пре окончамо и да се предузеће понуди на продају. Верујем да ће бити заинтересованих који ће то предузеће купити већ на првој продаји. За Врање, за наше суграђане, то значи отварање нових радних места, каже народни посланик Славиша Булатовић.

Трновит је пут којим се стигло довде и у томе је била значајна помоћ државног секретара Драгана Стевановића, истиче посланик.

Већ је почела процена имовине за два објекта у Врањској Бањи. Један објекат је у поступку реституције тако да он у овом тренутку не може бити предмет процене, али за два се ради процена. Верујем да ће и ти објекти већ до лета бити припремљени за продају.

Конкретно за Хотел Врање, постоје два озбиљна купца. Ми морамо све да припремимо, према строго дефинисаним законским условима и да предузеће буде припремљено за продају, истиче посланик Булатовић.  

 

Последњи пут измењено среда, 06 фебруар 2019 13:33

Амбасадор Шведске Јан Лундинг и Ула Андерсон, шеф одељења за развојну помоћ Шведске, посетили су данас у Врању, кориснике грантова у опреми за самозапошљавање у склопу пројекта „Смањење сиромаштва кроз могућности запошљавања“ у циљу приступања Србије Европској унији, који финансира Шведска. Једна од корисница, Јелена Станисављевић, захваљујући помоћи Краљевине Шведске обезбедила је егзистенцију себи и својој породици.

Јелена Станисављевић, у Врању познатија као мајстор за модерне женске ташнице, претворила је хоби у бизнис. Пре седам  година није ни слутила да ће захваљујући занату који је наследила од оца обезбедити егзистенцију за целу породицу.

„Завршила сам економију, и није било посла у струци. Отац ми је шнајдер, тако да сам учила од њега. Кренула сам од нуле али све је прерасло у бизнис од кога живимо ја и моја породица.“

Данас су јој у посету дошли амбасадор Шведске Јан Лундинг и Ула Андерсон, шеф одељења за развојну помоћ Шведске. Они су се интересовали о условима рада, производњи, о тржишту али хтели су да сазнају и нешто више о ефектима подршке коју дају предузетницима.

Јелена каже да није било лако. Радила је на машинама за текстил, али је захваљујући помоћи која је стигла кроз пројекат „Смањење сиромаштва кроз могућности запошљавања  у циљу приступања Србије Европској унији“, који финансира  Шведска, обезбедила адекватне машине.

Посета је завршена разгледањем финалног производа, женских ташница које се производе у овој скромној радионици која функционише захваљујући подршци која долази од традиционалног пријатеља, Краљевине Шведске.

 

Последњи пут измењено четвртак, 31 јануар 2019 20:02

Министарство привреде расписало је три јавна позива за расподелу милијарду и 700 милиона динара бесповратних средстава малим и средњим предузећима и предузетницима. Бесповратна средства биће додељена кроз три програма подршке: за развојне пројекте, за почетнике у пословању и за набавку опреме.

''Програм за почетнике у бизнису, старт ап и развојни програм, доступни су привредницима и на њих могу одмах да се јаве. Трећи програм, за набавку опреме је позив банкама, које ће заједно са Министарством учествовати у реализацији овог програма и преко којих ће се  и кредитна и бесповратна средства стављати на располагање привредницима у Србији,'' каже Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде. 

''У 2018. години је било планирано  да за ове намене определимо негде око милијарду и 300 милиона бесповратних средстава. Ту годину смо завршили са потрошених милијарду и 640 милиона динара само бесповратних средстава,'' истиче Стевановић.

Ове године планирано је милијарду и 700 милиона динара  за бесповратна средства.

''Очекујемо да,  уколико се задржи тренд из предходне године, будемо у ситуацији  да тражимо и додатна средства и да на тај начин кроз бесповратна средства определимо око 2 милијарде динара за сектор малих, средњих предузећа и предузетника. Новина је да смо релаксирали каматне стопе и оне ће бити један посто, када су у питању средства Фонда за развој. Каматна стопа ће бити један посто за обезбеђење банкарске гаранције и два посто на остале видове обезбеђења,'' наглашава државни секретар.  

Поједностављене су процедуре када је у питању апликација, тако да много папира које су привредници морали да нађу и доставе у овој години неће бити потребно.

Новости су и клизни приступ кроз развојни програм и кредите за почетнике. То значи да ће ниво подстицаја или бесповратних средстава кроз развојни програм бити 20 посто за развијене локалне самоуправе, док ће за девастиране бити 30 посто бесповратних средстава и 70 посто повољни кредит.

Код стартапа је направљен позитиван корак. У развијеним општинама ниво бесповратних средстава биће 30 посто, док ће за почетнике који послују у неразвијеним срединама бити 40 посто. За програм опреме преко пословних банака,  када се оне изаберу, учешће је непромењено, 20 посто бесповратних средстава, пет посто учешће инвеститора, а 75 посто бесповратни кредит Фонда за развој.

Оно што је заједничко за све програме је да у укупној вредности кредита који определе Фонд или банке, 20 посто може да иде на учешће обртних средстава за текуће пословање привредних субјеката.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Сутра ''Отворени дан'' у касарни Први пешадијски пук - Радио Телевизија Врање https://t.co/mplxXjRrbU via @tripplesworld
Скоро један век одолева зубу времена - Радио Телевизија Врање https://t.co/GuWq4F4J8o via @tripplesworld
У недељу превентивни прегледи - Радио Телевизија Врање https://t.co/Lb8soBJ3iE via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter