Економија

Економија

Прошле године у нашем округу погинула су два радника на радном месту. Нажалост, повећан је број тешко повређених, а дуплиран број оних које су инспектори затекли у раду на црно.

У прошлој години свега седморо инспектора за подручје целог округа извршило је хиљаду 306 надзора и затекло 825 радника на црно. Два пута више него 2017. године. Највише их је у грађевинарству, трговини, угоститељству, каже шеф Одсека за инспекцијске послове Милетије Стојановић. Инспектори су дали налог послодавцима и 685 је закључило уговоре о раду на неодређено време.

Ипак, неки послодавци након месец дана одјаве радника, али и то могу инспектори да контролишу.

Код нас је проблем јер је мали број извршиоца. Имамо могућност уласка у централни регистар тако да повремено проверавамо те послодавце. Упућују се инспектори поново у контролу и предузимају се адекватне мере, каже Стојановић.

Од ове године контролисаће се и они који запошљавају сезонске раднике. Замишљено да то иде путем електронске контроле, а наша пољопривредна  газдинства најчешће нису адекватно опремљена, истиче Стојановић.

Ипак, најтежа бољка за инспекторе је погибија радника, у чему је Србија прошле године достигла високу цифру од чак 53-оје. И наш округ није остао имун, погинула су два радника што је исто као и 2017.године. Нажалост, повећан је број тешко повређених, чак 24.

Повреде су се дешавале у дрвној индустрији, грађевинарству, производњи текстила, прехрамбеној, металској индустрији, здравству и дистрибуцији електричне енергије. Нема правила, дрвна индустрија предњачи, јер се ради о изузетно брзим машинама. Има пропуста и послодаваца, каже Стојановић.

Неки од њих никада више неће моћи да раде тешке физичке послове. Симптоматично је и то да је  односу на број вођених поступака и изречених казни релативно мали новчани износ, нешто преко 7 милиона динара, колико су платили прекршиоци.

Дакле, докле год се плаћају мале казне, послодавци неће пријављивати раднике.

 

Последњи пут измењено среда, 13 март 2019 13:49

Регионална привредна комора у Лесковцу и Одељење у Врању добили су провером квалитета сертификат ИСО 901, што значи да ће се убудуће радити по одређеним стандардима и прописима. На предлог привредника комора организује обуке и активности и предлаже измене локалних прописа, као и Закона.

Битка са неоправданим боловањима дуго је већ рак рана српске привреде. Осетљива тема, кажу и тешко доказиво стање. Ипак, привредници баш у овом делу предлажу измене Закона о раду, јер тврде да боловања много коштају послодавца, а према Закону до 30 дана иде на њихов терет. Привредници су долазили у ситуације да и по 20 посто запослених буде у једном тренутку на боловању, а у том проценту има оних који то злоупотребљавају.

"Први предлог привредника је да после неког времена могу да траже од лекарске комисије да провери оправданост нечијег боловања и то је већински предлог и да се уврсти у Закон о раду. Мањи број привредника, али већи одавде је за то да се боловање на терет послодавца са 30 дана скрати на пример на десетак дана и онда би мање погађало привреднике, а више би било проблем државе", каже Бранислав Поповић, шеф Одељења у Врању.

За ову иницијативу коначна одлука треба да се донесе на републичком нивоу. Оно на шта још могу да утичу привредници су и измене локалних одлука и прописа. Једна таква је покренута прошле године, а односила се на трошкове за изношење смећа, који такође оптерећују привреднике.

"Та иницијатива је послата свим општинама, јер се не тиче само једне општине или града. Још није коначан став донешен. Привредници су тражили другачије обрачунавање, односно према килограму одвеженог смећа, а не према квадратури простора. Негде постоје услови за то негде не. Сада очекујемо став сваке локалне самоуправе појединачно", додаје Поповић.

Локалне самоуправе могу у целини да прихвате став привредника, могу  делимично, а могу и да не прихвате. Све то зависи од услова које оне имају, каже Поповић

 

Последњи пут измењено уторак, 12 март 2019 14:36

За врањски "Симпо" и "Јумко" постоји интересовање и домаћих и страних инвеститора, каже у интервју за "Блиц" Драган Стевановић, државни  секретар у Министарству привреде.
На питање новинара Блица да ли му је "Симпо" важан јер је из тих крајева, Стевановиц  одговара:
„Важан је због Србије и 2.400 људи који тамо раде. За њих, али и 1.500 оних из "Јумка" држава је много урадила.
Они сада раде а не као 2013. када су били на улицама. То није урађено да би остале у власништву државе већ да би се консолидовале, па тек онда приватизовале.
И за једну и другу фирму постоји интересовање и страних и домаћих инвеститора, али чекамо да се усвоје Унапред припремљени планови реорганизације (УППР) и нађемо партнера“.

 

План креативних индустрија за наредних пет година је стратешки документ који су усвојили већници, а очекује се да зелено светло дају и одборници Скупштине. Циљ је развој, пре свега информационих технологија, производња софтвера, реклама, медијског садржаја, архитектуре, инжењерске делатности, мода, дизајн, све у свему широк спектар области које нису у довољној мери заступљене у нашем граду.

Млади образовани и више плаћени кадрови су будућност развоја креативних индустрија. Запошљавање у радно интензивним делатностима не може битно да утиче на приходе зато је и крајњи циљ овог плана, очување интелектуалне креативне елите и повећање стандарда.

"Глобални је тренд развоја креативних индустрија у свету и оне из године у годину доприносе увећању БДП-а. Примера ради у Европској унији постоји преко 3 милиона предузећа из области креативних индустрија, а та индустрија запошљава преко 12 и по милиона људи. У Србији креативна индустрија запошљава око 100 хиљада људи између 25 и 45 година, дакле младе и образоване кадрове и то није довољно", каже Антић.

У Врању је ситуација још гора. Иако и не постоји тачна евиденција, само 2,35 посто је удео привредних субјеката из области креативних индустрија у односу на целокупну привреду.

"Наш циљ је да за пет године тај број знатно увећамо, да буде бар 10 посто привредних субјеката из области креативних индустрија у односу на укупну привреду", додаје Антић.

Потенцијале имамо, велики број дипломираних кадрова из различитих уметничких делатности, такође и из области информационих технологија, чак и више од других градова наше величине, каже Антић.

Креативна индустрија је индустрија знања и то морамо да искористимо.

Последњи пут измењено понедељак, 04 март 2019 14:15

Обезбеђени су послови у свим Симповим фабрикама и ово је у односу на претходне године много бољи почетак пословне године, истичу у компанији. Посебно истичу послове на опремању хотела и склопљене уговоре за ову годину. Ради се пуним капацитетом, а у неким погонима је неминовно покретање друге смене.

Испред погона за припрему елемената за тапетарију дочекао нас је препуни плац припремљених сировина и репроматеријала. Све фабрике матичног предузећа раде пуним капацитетом, као и сва зависна предузећа, каже извршни директор производње Иван Илић.

"Фабрика плочастог намештаја има уговорене послове за наредних шест месеци на пословима опремања, а у току су завршни преговори за још шест месеци. У овој фабрици неминовно је формирање друге смене. Фабрика тапетарије има обезбеђену тромесечну производњу, као и фабрика душека у Бујановцу, која 70 посто производње извози", каже Илић.

Да посла има потврђују и радници, а многи међу њима провели су цео свој радни век у Симпу. Примања су кажу иста као у целој Србији, па и региону када је у питању производњи намештаја.

"Радим 20 година, посла има. Понекад због недостатка репроматеријала посао стане, али то надокнадимо радећи у две смене. Плате јесу мале, али су редовне што је много битно. Од руководства чујемо да имамо обезбеђене послове до краја године", каже радник Горан Стошић.

Марина Величковић, радница, каже да редовно примају зараде у два дела. Углавном раде опремање хотела, тренутно за Црну Гору, а следећи је посао за Ирску и за домаће тржиште.

Тридесет пет година радим у Симпу и има посла за оног ко жели да ради, каже Мирослав Марковић.

Има посла, имамо репроматеријал, и тако до пензије. Примања су редовна, каже Гордана Ђорђевић.

Компанија Симпо има фабрике у неколико неразвијених општина Пчињског округа, а ове године обезбеђени су послови и за све те фабрике.

"Раде и предузећа у Сурдулици и Прешеву, као и у Радовници, где је обезбеђена двогодишња производња. Тамо је проблем недостатка радне снаге. Ми свакога дана одавде шаљемо људе горе да помогну", истиче Илић.

Није лако, ово је нископрофитабилна грана, истичу у Симпу. Због дугова из прошлости отежана је текућа ликвидност и Симпо је прошао врло тежак пут, али успева.

Почетак пословне године у Симпу обећава боље дане, као и препуни паркинг аутомобилима запослених.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

За Врањанце "Дан у аутомобилу" - Радио Телевизија Врање https://t.co/oecA4otdNK via @tripplesworld
Други позив за продају Пржара, нижа цена, али исти услови - Радио Телевизија Врање https://t.co/PoH4K0CDhC via @tripplesworld
Трећи пчеларски сајам југоисточног Балкана - Радио Телевизија Врање https://t.co/0XaDQPpUjt via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter