Вести (23357)
Епидемија корона вируса у Србији се смирује, а ситуација у Врању, Лесковцу, Смедереву и Зајечару, где се појавио већи број заражених, под контролом је.
Сви пацијенти позитивни на вирус корона у та четири града су под здравственим надзором, са блажом клиничком сликом и немају компликације.
“То су џепови који се појављују и који су очекивани на местима где се не води довољно рачуна. Држава је одрадила свој део посла, онда смо ушли у фазу где је одговорност на свима нама. Тамо где нису испоштоване мере дошло је до појаве већег броја позитивних”, рекао је новинарима у Београду министар здравља Златибор Лончар.
Он је рекао да још увек нема опуштања и да је неопходно да се поштују мере физичке дистанце, ношења маски у затвореном простору и прања руку.
У Србији је до 15 часова регистровано укупно 11.227 потврђених случајева ЦОВИД 19.
Од последњег извештаја тестирани су узорци 3.427 особа од којих је 34 позитивно.
Тестирана је укупно 223.771 особа која је испуњавала критеријуме дефиниције случаја.
Хоспитализована је 621 особа, док је на респиратору тренутно 11 пацијената.
Излечено је 6.067 оболелих пацијената.
У последња 24 часа није било преминулих од коронавируса. Укупан број преминулих од почетка епидемије је 239.
У последња 24 сата проценат позитивних у односу на број тестираних на коронавирус је 1,36 одсто.
Преко Министарство културе и одговарајућих конкурса, ових дана град Врање подржан је са укупно 24 милиона динара, како би се, након ентеријера, у потпуности завршило унутрашње уређење Народног музеја.
Град Врање наставља да систематски решава проблеме у култури везане за реконструкцију најзначајнијих објеката. Након обнове позоришног здања и постављања кинопројектора, као и реконструкције музеј куће Боре Станковића, дошло се до ентеријера и етнолошке поставке у Народном музеју.
Градска већница Зорица Јовић истакла је да је Град Врање добио је 24 милиона динара за постављање и уређење етнолошке збирке у објекту Народног музеја, односно Пашиног конака. Министарство је у ове сврхе одобрило 12 милиона динара, а са 6 милиона пројекат је подржан кроз програм „Градови у фокусу“, и исто толико је добио музеј путем конкурса. У току је припрема документације за расписивање тендера.
И Министарство и локална самоуправа у Врању сагласни су да добијена средства морају да буду усмерена у један пројекат, како би посао до краја био завршен. То је значајно и како би туристичке и кулктурне потенцијале учинили видљивим. То можемо због изузетног положаја који град има на Коридору 10.
Већница Зорица Јовић напоменула је да је пројекат поставке етнолошке збирке урађен прошле године. Запослени у музеју су томе максимално посвећени а сада се расписује тендер, и очекује се да сав посао буде завршен до краја ове године.
У даљим плановима ресора за културу градске управе су, поред осталог, и обимни послови на уређењу Прибојчићеве куће, где се ради на сређивању дворишта.
Поред свих других проблема везаних за ограничење кретања због епидемије, ратари и повртари овог пролећа муку муче и са недостатком влаге у земљишту. Последњих дана пало је свега двадесетак литара кише на подручју града. Угрожена су поља под пшеницом и кукурузом, а проблематично је и расађивање паприке на отвореном пољу.
Блага зима и мало падавина овог пролећа већ изимају свој данак. Свега двадесетак литара кише по метру квадратном пало је у у последњих неколико дана на подручју Врања. Зато приноси неће бити на нивоу очекиваних, поготову ако се не примене мере прихране и механичке обраде, коју саветују стручњаци. То се најпре односи на поља под житарицама.
Према препоруци Наде Лазовић Ђоковић из завода за пољопривреду у Врању они који су у могућности, јер још није касно, требало би да ураде фолијарну прихрану. Потребно је да растворе 20 до 25 килограма ђубрива у 200 литара млаке воде, да то преноћи и да тиме прихране усеве, како би биљке имале довољно азота.
Због недостатка влаге у земљишту и оно ђубриво које је примењено , биљке нису могле да усвоје. На пољима под кукурузом ове године неопходно је применити механичке мере како би се постојећа влага задржала у зони корена. Са тим проблемима суочавају се и произвођачи паприке који сада почињу са расађивањем на отвореном пољу.
Нада Лазовић Ђоковић истиче да би они сада требало да користе стартере како би се биљке добро укорениле.Да их превентивно третирају бакар хидроксидом како би биљке заштитили од инсеката и да ураде обавезну прихрану расада.
Проблеми са мањком влаге у земљишту нису само последица мањка падавина. Узроци леже и у све мањем проценту хумуса у површинском слоју. Да би се то променило потребно је заоравање, а не спаљивање жетвених остатака и примена стајњака.
Бизнис инкубатор центар у Врању је средствима Рaзвојне агенције Србије реновирао комплетан простор и створио услове који су потребни за процес производње, рекао је гостујући у Јутарњем програму др Немања Глигоријевић директор Бизнис инкубатор центра. Круна онога што је урађено јесте део пословног пројекта који је реализован средствима Европске уније.
Пре 2014. године, у реконструкцију простора и набавку опреме држава је из срдстава НИП-а уложила 26,4 милиона динара.СПАРК је донирао 76.000 евра, ХЕЛП 20.000 евра и БАТ 70.000 евра. По речима Глигоријевића, без обзира на уложена средства, хала инкубатора и комплетан простор још увек нису били спремни за нормалан рад.
2014. ми смо затекли халу инкубатора са боксовима који нису били затворени одозго. Сама хала је висине девет метара. У самој хали је инсталација везана за грејање била изведена кроз калориферску мрежу. То су били електрокотлови. Тако да уколико би пустили то у рад не бисмо могли да платимо струју, тако да преко зимње није могло бити могуће грејати исти простор. Затекли смо и подове у катастрофалном стању, зидове, читав објекат.
Захваљујући пројектима са РАС-ом, један вредности шест милиона динара, други 3,2 милиона, успели смо да један део хале затворимо боксовима и да направимо систем грејања на пелет, објашњава Глигоријевић. Тиме смо омогућили станарима да кроз поделу трошкова могу зими да се греју.
Сама изведба тих станарских јединица је таква да их је сада лако загрејати. То је простор од око 1000 квадрата, који је потпуно услован, опремљен интернетом, грејањем, струјом, водом. Постоје сви услови који су потребни за један процес производње. Тоалети су били у јако лошем стању, без крова. Зими је у њима вода смрзавала, нису имали воду за основне потребе. Један део хале за који нисмо имали средстава да је уредимо, комерцијално смо рентирали, уз сагласност Јумка и на основу тога ми смо способни да субвенционишемо цену закупнине за наше кориснике.Практочно све оно што комерцијално зарадимо, ми преливамо станарима кроз нашу подршку да они развију своку пословну идеју коју касније пустимо на тржиште.
Круна онога што смо радили уз помоћ ЕУ ПРОА и средствима Европске унијем, јесте реализација пројеката „Унапређење тржишне и пословне способности станара у оквиру инкубатора“, наглашава Глигоријевић и додаје: Ми смо кроз прву фазу станаре одвели на Сајам намештаја у Београду, у својству излагача. Друга фаза је била набавка опреме, типлерице за израду плочастог намештаја од дрвета. Како би они били у стању да намештај у деловима транспортују до крајњих корника. И да развијају концепт интернет продаје, да намештај у деловима путем поште и курирских служби могу да шаљу купцима и да купци, уз упутство могу да склапају.
На тај начин штеди се на трошковима транспорта. То могу да користе сви станари који се баве прозводњом намештаја, а који су и Бизниос инкубарот центру, рекао је Глигоријевић.
Још шесторо лица из Врања заражено је вирусом корона, и још по једно из Бујановца и Сурдулице. Ово су показали резултати који су јутрос стигли у врањски Завод за јавно здравље. Од 131 узорка колико је послато јуче, пристигли су резултати 86 узорака.
Епидемиолошка ситуација у Врању и даље је нестабилна, показују ове бројке.
Најосетљивији су радни колективи са већим бројем запослених. Из Завода подсећају да је неопходно одржавање социјалне дистанце и обавезно ношење заштитне маске. То поготову важи за радне колективе, како би се спречило даље преношење вируса.
Приводе се крају радови на сеоској путној инфраструктури из комуналног програма за прошлу годину. Након завршетка путева у селу Павловац, у току су припремни радови за постављање завршног тампона и асфалтирање у селима Рибинце, Црни Луг и Нерадовац, рекао је гостујући у емисији ''Наш амбијент'' Саша Пешић, помоћник градоначелника.
Почињали су, па престајали радови на путној сеоској инфраструктури, што због временских прилика, што због ванредног стања. Настављени су одмах по укидању ванредног стања, јер се ради о комуналном програму за прошлу годину. У селу Павловац су радови завршени, каже помоћник градоначелника Саша Пешић, а циљ је да се заврше и преостали.
''У селу Рибинце су јуче почели радови. У три села Рибинце, Црни Луг и Нерадовац припремамо земљиште за путну инфраструктуту. Биће постављен завршни тампон и онда почиње асфалтирање. Затим следе Власе и Големо село. У Власу ћемо асфалтирати две улице, у Големом селу рехабилитоваћемо улицу од 300 метара,'' каже Пешић.
Наставиће се и пошљунчавање на путном правцу Буштрање-Русце, у дужини 3,4 километара. Након завршетка прошлогодишњег комуналног програма, за месец дана, кренуће реализација комуналног програма за ову годину.
''То су путни правци у селу Александровац у дужини од 500 метара, у Дубници 700 метара, у Ранутовцу 500 метара, у Ристовцу 300 метара, у Содерцу 400 метара и у Сувом Долу две улице, једна од 160, а друга од 250 метара. Све то износи 23, 3 милиона динара.''
Након разговора са мештанима Ћуковца, већ је замењено седам бандера, а у току је и замена сијалица. У комунални програм ући ће и путеви у селима Ћуковац, Александровац и Моштаница, за која су добијена одобрења од Србија воде у чијој су надлежности.
Говорећи о малој матури, министар просвете Младен Шарчевић рекао је да су уведене новине, направљена је проба онлајн која је служила само за проверу. Урађена је на 66.000 ђака. ''Урадиће још једну пробу тиме што ће 1. јуна доћи у школу, дати књижицу, да печатирају слику, носе два теста кући - матерњи и комбиновани тест, погледаће типове питања да осете тест. Другог јуна то доносе у школу и раде математику по моделу који је сличан прошле године и немају шта да се брину", рекао је Шарчевић. Подсећа да се 17. 18. и 19. јуна раде прави тестови од 9 до 11 сати. Шарчевић каже да је матура полудигитална.
У Врању је у 90. години живота преминула проф. др Вера Ценић, професорка књижевности, прва жена доктор наука из Врања. Рођена је 26. новембра 1930. године у Врању. Магистрирала је и докторирала на Филолошком факултету у Београду, на групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност.
Вера Ценић радила је као професор језика и књижевности на Педагошкој академији ,,Иво Андрић''. Била је и први кустос - педагог Музеј куће Боре Станковића у Врању. Написала је ,,Водич кроз музеј кућу Борисава Станковића'', књижевну студију ,,Огледи о Борисаву Станковићу'', књиге ,,Kоњец филма'', аутобиографски роман о голооточком искуству. Такође, објављивила је многобројне есеје, огледе, студије и текстове о књижевности и Бори Станковићу. Проф. др Вера Ценић добитник је бројних награда међу којима је и Специјално јавно признање града Врања ,,31. јануар'', за животно дело у науци и књижевном раду.
До последњег даха била је Larus argentatus (сребрнасти галеб, њен симбол трагања за слободом), записала је професор доктор Сунчица Денић о њој. Једна је од истакнутих професора, синоним лепог и сликовитог излагања, чији се часови памте и носе као велика вредност.
Део своје младости, као студент, провела је на Голом Отоку, осуђена на тзв. друштвено-користан рад. Део живота Вере Ценић у којем је описан логор и време после логора спада удрагоцено и аутентично штиво из мрачне и сурове историје која је писана и њеном жртвом. Путовала је по свету до 1991. године,са својим супругом др Градимиром Ценићем, легендарним хирургом. Обишли су све континенте.
Једна је од оснивача Књижевне заједнице „Борисав Станковић“ и идејних покретача „Борине недеље“, од које се није одвојила скоро ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА.
Добитник је многих награда и признања, међу којима Повеље „Борисав Станковић“ за изузетан допринос српској књижевности и неговање вредности дела Борисава Станковића, поменутог градског признања „31. јануар“, за допринос у књижевности и Повеље Педагошког факултета у Врању за изузетан допринос у образовању и култури.
Пoследње године живота провела је у тишини; достојанствена и отмено уздржана од ока јавности, надахнута уметношћу, трагајући целомудрено за лепотом, љубављу и младости, као што се и дружила са младим људима, продужавајући такоживот, говорила је. Била је одана својим идеалима ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА!
Врање је смрћу др Вере Ценић сиромашније за велику личност и интелектуалца који је уткан у идентитет овога града, записала је Денићка.
Сахрана ће се обавити данас у 14:00 сати на Шапраначком гробљу.
Подсећамо, у тешкој саобраћајног несрећи која се јутрос око 5:30 догодила у селу Ранутовац настрадао је возач аутобуса.
До незгоде је дошло када су се сударили аутобус Кавим Јединства и теретно возило.
Возач аутобуса рођен 1960. године из околине Врања, хитно је превезен у врањски Здравствени центар, где је, и поред указане помоћи, преминуо од задобијених повреда.
Возач теретног возила рођен 1996. годиште из Владичиног Хана, након збрињавања у Здравстеном центру Врање, пребачен је у нишки Клинички центар.
Увиђај је у току.
Саобраћај је преусмерен због саобраћајне незгоде према селу Ћуковац и одвија се отежано, са повременим застојима. Ускоро се очекује нормализација саобраћаја на овом делу пута.
Опширније...
У селу Ранутовац догодила се тешка саобраћајна незгода у којој је једна особа изгубила живот. Сударили су се аутобус Кавим Јединства и теретно возило. Возач аутобуса је подлегао повредама. Саобраћај је на том делу путу био у прекиду, али је после неколико сати нормализован.
До незгоде је дошло у раним јутарњим сатима, око 5 и 30 сати, на делу старог пута у селу Ранутовац. У директном судару аутобуса Кавим Јединства и теретног возила тешке повреде задобила су оба возача.
Возач аутобуса стар 60 година из околине Врања, хитно је превезен у врањски Здравствени центар, где је, и поред указане помоћи, преминуо од задобијених повреда.
Возач теретног возила рођен 1996. године из Владичиног Хана, након збрињавања у Здравстеном центру Врање, пребачен је у нишки Клинички центар, тешко је повређен, али је његово стање стабилно.
Како незванично сазнајемо, теретно возило кретало се из правца Владичиног Хана и из непознатих разлога ударило је аутобус, који је ишао из правца Врања. Дошло је до директног судара.
Саобраћај је био у прекиду на тој деоници и преусмерен преко села Ћуковац и Врањске Бање.Око 14 сати је нормализован.
Полиција је одмах изашла на лице места. Увиђај ће утврдити детаље ове страшне незгоде.
Андреј Вучић је Мирослава Алексића тужио за повреду части и угледа, зато што је овај у јавности говорио да има сазнања да је власник Јовањице, Предраг Колувија, пре хапшења звао председниковог брата.
Суђење по овој тужби одржано је у Првом основном суду у Београду. Наводи које је потпредседник Народне странке и народни посланик Мирослав Алексић изнеo против Андреја Вучића у међувремену су оспорени вештачењем.
Боривоје Боровић, бранилац Мирослава Алексића, после рочишта, рекао је да је затражио изузеће судије , јер, како је рекао, сматра да је пристрасан.
Пуномоћник Андреја Вучића, адвокат Владимир Ђукановић, каже да је по среди бесрамна манипулација Алексића како би прикрили свој криминал. Каже да им је тактика да одуговлаче са процесом.
''На данашњем рочишту видели смо покушај глуматања жртве од стране господина Алексића и једну праву позоришну представу коју је изводио колега Боривоје Боровић. На све начине тужена страна покушава да одуговлачи са поступком, измишља догађаје, манипулише са доказима и покушава да у поступак уведе неке ствари које никакве везе немају са поступком који је Андреј Вучић повео против Микија Алексића. Наравно, они све то чине како би оправдали криминал у који су до гуше умешани људи из Савеза за Србију, посебно и како би наставили да воде медијску харангу против Александра Вучића и чланова његове породице. Ипак, правда јесте спора, али сам убеђен да је достижна и да ће конкретно у овом случају бити недвосмислено стављено до знања да бављење политиком не значи лагање и да се за тако брутално изнете лажи мора да плати одређена казна,'' додаје Ђукановић.
Алексић je више пута у јавности говорио да има сазнања да је власник Јовањице звао председниковог брата.
По налогу тужилаштва за организовани криминал обављена су вештачења Колувијиног телефона, којима је утврђено да таквих позива није било, као и да нема размењиваних порука између Вучића и Колувије.
Ђукановић се позвао раније на та вештачења и оценио да Народна странка на лажима гради своју политику.
Иначе, Колувија је већински власник фирме “Јовањица”. Ухапшен је са још осам осумњичених, јер је у пластеницима на том имању откривено око 649,4 килограма осушене марихуана, али и плантажа од 65.581 стабљика канабиса.
У Републици Србији су од последњег извештаја тестирани узорци 2.488 особа од којих је 34 позитивно.
До 15 часова у Републици Србији тестиране су укупно 220.344 особе које су испуњавале критеријуме дефиниције случаја.
Хоспитализовано је 657 особа, док је на респиратору тренутно 12 пацијената.
У последња 24 часа преминула је једна особа од коронавируса. Укупан број преминулих од почетка епидемије је 239.
Исплата новчане помоћи у износу од 100 евра, за све грађане који су се пријавили телефоном, или преко сајта Управе за трезор, почиње данас.
Дневно ће се уплаћивати новац на рачуне око 500.000 грађана. Очекује се да ће до 1. или 2. јуна бити завршене исплата за све који су се до сада пријавили.
До сада се укупно пријавило четири милиона пунолетних грађана.
Рок за пријаву је 5. јун, а сви који буду чекали до тог термина, новац на рачуну могу да очекују 7. јуна.
Паре су већ уплаћене пензионерима и људима који примају социјалну помоћ.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
