На иницијативу власника компаније Алфа Плам Мирољуба Алексића и његових сарадника, министар здравља Златибор Лончар организовао је предавања о последицама оболелих од Корона вируса и предностима имунизације против ове пошасти како би подстакли људе да се вакцинишу. Више од три стотине људи у два погона компаније Алфа плам, у Врању и Сурдулици присуствовало  је предавању о значају вакцинације.

Од почетка епидемије лекари апелују на грађане да поштују прописане мере али и да се вакцинишу. Како би указали на значај мера превенције и вакцинције у борби наше државе и нашег здравственог система али и свих нас заједно против ове болести, у два погона компаније Алфа плам, у Врању и Сурдулици, организована су предавања о значају вакцинације.

Сада смо у четвртом таласу који је до сада најтежи, са озбиљнијим клиничким сликама. Захвата и млађу популацију, што није био случај у претходна три таласа, истакао је др Душан Јовановић, координатор болнице у Батајници који је један од оних који су прележали корона вирус са тешком клиничком сликом и лекар који се међу првима вакцинисао.

„Апелујем на вашу савест да се вакцинишете. Вакцина је једина које људе спречава да буду тешко болесни. Свако ко је вакцинисан има мале шансе да се разболи. Онај мали проценат људи који добије ковид инфекцију после вакцинације прве или друге дозе има много блажу клиничку слику. Нико ко се вакцинисао није завршио на респиратору и није било смртних исхода. Вакцина је једина која нас спашава тешких исхода ове болести“, каже др Душан Јовановић, координатор болнице у Батајници.

Појавио се британски сој кога смо регистровали у мају месецу који се брже и интензивније шири и међу млађом популацијом што није био случај у претходном периоду. Ми ћемо се и даље борити као и до сада и нећемо стати у нашој професионалносту и хуманости, нагласила је др Весна Миољевић, директорка Службе за болничку епидемиологју Клиничког центра Србије.

„Оно што нас може двести ближе крају епидемије, уз све мере владе, јесте вакцинација која је најважнија мера превенције. У вакцини нема ниједног антибиотика, укључујући и пеницилин каже др Весна Миољевић, директорка Службе за болничку епидемиологју Клиничког центра Србије .

Временски период у борби против короне је неизвестан уколико се не придржавамо мера превенције и уколико се не вакцинишемо.

Порука лекара је да имамо могућност да сами одлучујемо о свом здрављу и привилегију да бирамо коју ћемо вакцину примити. Како они кажу, само вакцина спашава људе од тешких болести које нас могу задесити услед инфекције вируса Ковид.

Више од три стотине људи у два погона компаније Алфа плам, у Врању и Сурдулици присуствовало  је предавању о значају вакцинације.

 

Последњи пут измењено среда, 07 април 2021 14:06

Област туризма претрпела је највећу штету од пандемије која се на светском нивоу мери у мањем броју туриста и до 80 посто. Наша земља ипак није тако лоше прошла јер су губици око 50 посто, а слична је ситуација и у Врању. Ипак током пандемије се радило и у овој области.

У лошој ситуацији истакла се Бесна Кобила, која је задржала исти број туриста као и 2019. године, а многи су  тамо похрлили и због побољшања имунитета.

Радило се и у време пандемије, пратећи смернице Туристичке организације Србије, а највише на дигитализацији. У том смеру Туристичка организација и припрема одређене пројекте.

-Један од првих пројеката је туристичка сигнализација. Она је битна у смислу обавештавања туриста. Ми смо као град покренули израду пројектно техничке документације са којом ћемо конкурисати у ресорном министарству. Што се тиче Туристичке организације, с обзиром да немамо сајмове битна је дигитална присутност на интернет небу,  а то значи, кроз мултимедијалне форме, попут кратких спотова, да  будемо константно присутни, као  и преко друштвених мрежа, каже Изабела Савић, градска већница.

Све то може да се провери,  јер су сада информације доступне на различите начине. Граде се и велики објекти који ће улепшати слику нашег града, а то ће утицати на развој туризма.   

-Садашње руководство је веома отворено према грађанима. На иницијативу градоначелника покренуте су велике ствари у граду. Оне ће допринети лепшем изгледу града и поставити Врање као пристојну туристичку дестинацију, каже већница.

Уређена је улица Народног хероја, нова је зграда позоришта, сређен је Трг код споменика Чика Мита, улица Боре Станковића већ доприноси лепшем изгледу града, ускоро се отвара и парк, а све то ће утицати да нам долазе туристи.

Доказ томе је и моменат релаксирања мера у суседној Северној Македонији, када су нам се вратили туристи, каже Савићева.

Последњи пут измењено среда, 07 април 2021 14:19

Вакцинација и само вакцинација, поручује директорка Здравственог центра Врање докторка Љиљана Антић на Светски дан здравља. Држава је набавила све што је неопходно, грађани могу и да бирају, хајде да и ми покажемо одговорност, каже Антићева. 

Година за нама је показала колико здравље може да поремети све сегменте нашег живота и колико треба улагати у здравствени систем, градњом болница и инфраструктуре. У пандемији је од великог значаја  примарна здравствена заштита коју има наша земља и нисмо доживели сценарио Италије, каже Антићева и додаје да је држава обезбедила све што је неопходно и да може и да се бира. 

-Хајде да ми покажемо одговорност према држави, одговорност према себи и својим породицама, према здравственим радницима који непрестано раде у ковид систему и хајде да учинимо оно што је лако учинити у нашој земљи, јер имамо велики број вакцина, чак четири вакцине, које могу да се бирају. Вакцинација се врши свакодневно, имамо организацију без заказивања, зато апелујем на суграђане  да се вакцинишу  и заштите себе и своје породице, каже директорка ЗЦ др Љиљана Антић.

Људи не треба да гледају на вакцину као на нешто што је непознато. Вакцина је цивилизацијска тековина и спашавала је у више наврата човечанство. Стручњаци су радили на њиховој производњи и лекарима треба веровати.

-Превише су се неки људи бавили кампањом и све је исполитизовано, уз помоћ друштвених мрежа. Ја се чудим људима који то гледају. Када нам се покваре кола идемо код аутомеханичара, када се поквари веш машина зовемо мајстора, стручна лица која знају да раде. У овом случају не слушају лекаре. Наш народ све ово добија бесплатно, имамо много позива из околних држава, људи би дошли да се вакцинишу и не бирају вакцину, каже докторка.

Здравствени радници немају чаробни штапић и често ковид 19 изненади и млађе људе. Предуго траје трећи талас. Пре короне трошило се недељно 50 боца кисеоника, а сада 150. Човечанство у оваквим ситуацијама није могло да победи без вакцине, уколико то не урадимо, наш повратак нормалном живота ће дуго да чека.

Последњи пут измењено среда, 07 април 2021 14:25

Иако је пролеће календарски стигло, временске прилике  ни налик овом годишњем добу. Ипак, топле дане у претходном периоду , радници Службе зеленила искористили су за   садњу ружа и сетву траве у појединим деловима града.

Зелене површине у градским срединама су од великог значаја. Првенствено због побољшања климатских услова, повећања влажности ваздуха, спречавања ерозије земљишта. Запослени у Служби градског зеленила у овом периоду имају пуне руке посла, доста тога је урађено, али се на томе неће стати, каже Нела Цветковић, извршна директорка Комрада.

-Засађено је 600 садница патуљастих ружа у Булевару АВНОЈ-а, засејана је трава у улици Париске комуне, а на шеталишту од Градске управе до Урбанизма засађене су љубичице у жардињерама.  Све ово што радимо је врло важно јер зеленило побољшава микроклиму градске територије, омогућава стварање повољних услова за одмор на отвореном простору, штити земљиште, зграде и тротоаре од прегревања. Искрено се надам да ћемо током године наставити са улепшавањем града садњом сурфинија, сан патиенса и  још неких врста сезонског цвећа ,каже Нела Цветковић извршна директорка Комрада.

Тежња је да се у наредном периоду осавременимо и када је наводњавање у питању и то увођењем система кап по кап у Радничкој улици. У плану је да се ускоро направе још две нове зелене површине у Врању и Врањској Бањи,чиме ће наш животни простор бити додатно оплемењен, каже Цветковићева.

 

 

 

Последњи пут измењено среда, 07 април 2021 13:10

У организацији Српске заједнице у Македонији, у Куманову је обележена 80. годишњица од јуначке погибије српских пилота са Кумановског аеродрома 6. априла 1941. године приликом напада фашистичке Немачке на Краљевину Југославију, који су одлучно полетели, супротставили се многоструко надмоћнијем непријатељу, веома храбро и пожртвовано положили своје животе за слободу отаџбине.

Почаст је небеским херојима одата минутом ћутања а венце су положили: Демократска партије Срба у Македонији, председник Иван Стоилковић, посланик у Скупштини Македоније, Српска заједница у Македонији, председница Гордана Јовић Стојковски, Савет општине Куманово, председница Атина Мургашанска, СУБНОР Србије, Града Врања и Општине Владичин Хан,председник Скупштине СУБНОР-а Србије Мирољуб Стојчић, бригадни Генерал Зоран Лубура и потпуковник Драгутин Димчевски, затим делегација Војних ветерана Куманова и КУД „Српски Вез“ из Куманова. У одавању почасти полагањем венаца, нажалост, није било представника Амбасаде Србије у Македонији.

О историјском значају овог датума говорио је председник Скупштине СУБНОР-а Србије Мирољуб Стојчић и његово излагање преносимо у целости:

Даме и господо, све вас поздрављам у име СУБНОР-а Србије и председника генерал-мајора Видосава Ковачевића. Окупили смо се да, поводом 80. годишњице, одамо почаст првим херојима априлског рата 1941. године, овде на некадашњем Кумановском аеродрому „Режановачка коса“ уз мало познату чињеницу да је напад Немачке на Краљевину Југославију, у Другом светском рату, започео од Куманова, скоро два сата пре но што је бомбардован Београд у 6,30 часова.

Са аеродрома из Бугарске велика формација немачких месершмита, тада веома савремених борбених авиона, користећи фактор изненађења, прелази границу Краљевине Југославије и упућује се према Куманову где је био стациониран Пети ловачки пук ваздухопловства Краљевине Југославије, односно 111. и 112. ескадрила које су поседовале застареле авионе марке „Хокер Фјури“,а захваљујући петој колони у југословенској војсци Немци су имали и планове свих југословенских аеродрома те су лако могли неутралисати све ескадриле. Тринаест југословенских авиона, на брзину, полеће са Кумановског аеродрома и прихвата неравноправну борбу са ескадрилом од 21. немачког авиона. Четрнаести авион, мајора Џел Фрање, прикривеног хрватског усташе, намерно није полетео са аеродрома и уништен је на земљи.

О пожртвованости, епској погибији и херојству „кумановских пилота“ 6. априла 1941. године говори и податак да је капетан прве класе Војислав Поповић, командант 111. ловачке ескадриле, када је остао без муниције, одлучио се на самоубилачки чин тако што је својим авионом ударио у непријатељски, након чега су се обе летелице срушиле. То је учинио и његов саборац поручник Милорад Танасић који је директним ударцем своје летилице у немачки авион успео да уништи још један месершмит 110, положивши сопствени живот на олтар своје отаџбине. Оправдано се поставља питање да ли су прве камиказе у Другом светском рату били јапански пилоти или су то били српски пилоти са кумановског аеродрома?

Данас, овде испред овог споменика, који су после рата подигли Скопски ваздухопловни гарнизон и Савез бораца из Куманова, а поводом 80. годишњице од погибије, одајемо дужну почаст храбро погинулим пилотима Краљевине Југославије : капетану Константину Јермакову, Русу по националности, командиру 112. ескадриле, капетану Војиславу Поповићу, Србину по националности, командиру 111. ескадриле, поручнику Милораду Танасићу, потпоручнику Милутину Петровићу, нареднику Јевти Арсићу, нареднику Ратомиру Милојевићу, нареднику Верољубу Стојадиновићу. На споменику су исписана имена још и : пуковник Фердо Градишник, капетан Никола Иванчевић, поручник Ђорђе Стефановић, поручник Владимир Кинић, наредник Живан Јовановић, наредник Стјепан Јурковић, поднаредник Слободан Ђорђевић и Василије Мировић, укупно 15 погинулих са кумановског аеродрома. У овој страшној ваздушној борби рањена су и четири пилота Краљевине Југославије.

Подвизи јунака Петог ловачког пука вредни су памћења и на таквим примерима несебичног патриотизма треба васпитавати будуће генерације, јер отаџбина, као и породица, нема цену. Њоме се не тргује без обзира на снагу непријатеља, брани се до последњег као што су то чинили припадници 111. и 112. ловачке ескадриле 6. априла 1941. године изнад Куманова.

Вама, члановима Српске заједнице у Македонији захваљујем се у име СУБНОР-а Србије што негујете културу сећања на све светле тренутке из историје ослободилачких ратова свих народа са ових простора. 

Влада Србије усвојила је Стратегију државног власништва и управљања привредним субјектима који су у власништву Републике Србије за период од 2021. до 2027. године, саопштава Министартво привреде.

Стратегијом је предвиђено успостављање централизованог система управљања привредним субјектима, а утврђено је да Министарство привреде обавља централизовану власничку функцију, осим у случајевима када то захтевају обавезе преузете међународним актима.

Сходно томе, Министарство ће развити и успоставити власничку политику која ће дефинисати оправдање и сврху државног власништва, циљеве државног власништва, улогу државе у корпоративном управљању друштава у којем је држава члан, као и начин на који ће држава имплементирати своју власничку политику.

Циљ Стратегије, која је први пут усвојена у Србији, је да се одрживим и ефикасним управљањем привредним субјектима спроведе њихова реформа, повећа корист од државног власништва за државу и грађане и заштите општи интереси државе.

Дефинисани циљ постићи ће се кроз развој јединственог оквира власништва и управљања над свим привредним субјектима у власништву Републике Србије и омогући ће се централизација одговорности и надлежности државе у погледу власништва, као и успостављање, развој и унапређење корпоративног управљања у њима.

Стратегија је израђена уз подршку Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), а представља јединствени акт који пружа стратешку визију и упутства у вези са циљевима власничког управљања над привредним субјектима, циљевима финансијских и јавних политика, као и принципима корпоративног управљања и праксама надзора над привредним субјектима у складу са међународним стандардима и најбољом праксом.

 

Од данас почиње нови вид вакцинисања грађана. Поред пријављивања путем портала еУправе и контакт-центра, све локалне самоуправе почињу да организују слободне пунктове где грађани могу да дођу без пријаве. У Врању је такав режим на снази од јуче.

Вакцинација без пријављивања од јуче је почела на пункту у Спортској хали, а уколико се јави већи број грађана, биће отворен и пункт у Патронажној служби Дома здравља у Врању. Почела је и масовна вакцинација у руралним подручјима. Тако су јуче, без пријављивана вакцинисани мештани Пољаначког краја, данас се вакцинација спроводи у Кривој Феји,а сутра у Црног Лугу.

ФОТО:ЗЦ Врање, вакцинација у Кривој Феји

На тај начин позивају се сви грађани да се вакцинишу.

Међутим, важно је знати да на великим масовним пунктовима неће бити могућа вакцинација без пријављивања да се не би стварале гужве. На пунктовима где ће грађани долазити без пријаве на располагању ће бити вакцине "Синофарм" и "Астра-Зенека" јер су најлакше за манипулацију, објашњавају надлежни и додају да се виде ефекти вакцинације и да се то мери на нивоу сваке локалне самоуправе.  

 

Последњи пут измењено среда, 07 април 2021 13:55

Светски дан здравља ове године обележава се под слоганом „Градимо правичнији, здравији свет за све“. Од великог значаја је да сваком појединцу буду омугућени животни и радни услови који подржавају здравље, кажу из Завода за јавно здравље у Врању.

„Веома је битно да нагласим да је сваком појединцу неопходно пружити здравствену заштиту без обзира на пол, вероисповест, социјално и економско стање, као и политичко уверење. Неопходно је да свака особа има доступну здравствену заштиту“, каже докторка Јелена Станковић из Завода за јавно здравље.

Један од главних проблема који се јавља и код нас као и у свету, каже докторка Станковић, је неједнакост у примању здравствених услуга, а као последице тога је сиромаштво.

„Последњих годину дана, читаву планету погидила је пандемија Корона вируса, где додатно долази до изражаја та неједнакост у здрављу а где су више погођене сиромашније земље, управо због недостатка новца немају адекватну здравствену заштиту коју могу да пруже свим грађанима“, додаје докторка.

Докторка Станковић каже, да је код сиромашнијих земаља проблем што чак 60 посто становништва не може да приушти здравствену заштиту.

 

Последњи пут измењено среда, 07 април 2021 14:11

Данас су Благовести, велики хришћански празник, али и датум рођења и упокоjења знаменитог Врањанца, теолога и филозофа, архимандрита, сада већ светитеља, Оца Jустина Ћелиjског и Врањског. Архимандрит Jустин Поповић рођен jе на Благовести пресвете Богородице, 25. марта по старом, односно 7. априла по новом календару 1894. године у Врању, од оца Спиридона и маjке Анастасиjе. Рођен на Благовести, на крштењу jе добио име Благоjе. Све до његовог деде Алексе, породица Поповић била jе кроз наjмање седам узастопних колена свештеничка. У крилу такве породице млади Благоjе jе прошао школу домаћег хришћанског васпитања и православне побожности. Са 14 година почео jе да изучава Jеванђеље. Волео jе светог Jована Златоустог и молио му се целог живота. После завршена четири разреда основне школе у Врању, наjпре jе завршио деветоразредну београдску богословиjу Светог Саве, где jе за професора имао горостасног Николаjа Велимировића. Двадесетогодишњи Благоjе, по благослову митрополита изгнане Србиjе Димитриjа, монашки постриг примио jе у православноj цркви у Скадру, и то на дан Светог Василиjа Великог, на Нову 1916. годину. Тада узима монашко име Светог Jустина Мученика и Философа. Похађао jе богословске студиjе у Петрограду, а затим  у Оксфорду, да би се по завршетку рата и студиjа у Енглескоj, вратио у Србиjу и постао наставник  Богословиjе у Сремским Карловцима. Одатле jе убрзо отишао на  Атински универзитет где jе успешно докторирао.

Колико су теолошке мисли Оца Jустина биле напредне за оно време говори и чињеница да jе у jедном моменту склоњен са места  уредника часописа '' Хришћански живот ''. Реч jе о месечном  часопису коjи jе покренут 1922. године на Карловачкоj Богословиjи са циљем да шири хришћанску културу и црквени живот. Као професор Догматике на Богословском факултету у Београду Отац Jустин 1938. године са групом српских мислилаца оснива прво Српско философско друштво, jер jе целог живота био философ, увек отворен за  суштинске филозофске и богословске проблеме.

 Током Другог светског рата отац Jустин делио jе судбину српског народа и Српске Цркве: живео jе по скривеним српским манастирима преводећи патристичке и хагиографске списе и бавећи се егзегезом Новога завета. Учествовао jе у писању Меморандума Српске Цркве о страдању Срба у злогласноj НДХ. По доласку нове комунистичке власти у Jугославиjу, 1945. године, Jустин jе прогнан са Београдског Универзитета, а затим jе и ухапшен и затворен. Ухапшен jе у манастиру Суково код Пирота и спроведен у београдски затвор. Из затвора су отац Jустин и отац Василиjе спашени доласком, у то време из изгнанства, Патриjарха Српског Гаврила. Замало стрељан као „народни неприjатељ", проф. Jустин Поповић протеран jе из Београда, без пензиjе, лишен људских, верских и грађанских права. Мењао jе манастире у коjима jе боравио (Каленић, Овчар, Суково, Раваница), али ниjедна обитељ ниjе смела дуже да га задржи. По промислу Божjем, међутим, у jедном сусрету у Београду у пролеће 1948. године, тадашња игуманиjа  Светоћелиjска, мудра и одважна мати Сара, позвала jе Оца Jустина у женски манастир Ћелиjе код Ваљева, где ће он живети  практично у кућном притвору од 27. маjа 1948. године па све до смрти 1979.      

Последица тог и таквог прогона довела jе до тога да га чак и његови Врањанци прогоне и неприjатељски се опходе према њему и кад год би дошао у своj родни град. Иако се противио рушењу куће, тадашња власт ипак jе 1964. године срушила породичну кућу Jустина Поповића. Из револта, очаjан и тужан због тог поступка, никада више ниjе дошао у Врање. Ипак, поjедини Врањанци, чак и кришом посећивали су Аву у манастиру Ћелиjе, а он би се увек интересовао за своj родни град.

Начињену му неправду Врањанци ће покушати да  исправе тек 15 година након његове смрти. На инициjативу Зорана Стошића Врањског, епископа Пахомиjа и интелектуалаца из Београда, Новог Сада и Врања 1994. године у градском парку у Врању подигнута jе спомен биста Аве Jустина, а истог дана jе постављен и камен темељац за обнову порушене породичне куће овог знаменитог Врањанца. Данас jе у овоj кући смештен Свеправославни центар ,,Преподобни Jустин Ћелиjски и Врањски''. Целокупан опус Оца Jустина обухвата око 40 томова, а од тога jе до сада обjављено на српском око 30, на грчком 4. Седам томова обjављено jе на француском jезику, а jедан на енглеском. У рукописима и на тракама остало jе после њега jош око 10 већих радова, од чега су скинуте и штампане његове беседе. Посебно драгоцене су његове беседе у манастиру Ћелиjе, коjе су углавном сачуване на аудио снимцима и представљаjу право благо за српски народ и православну цркву. Отац Jустин Поповић упокоjио се у Господу на дан свога рођења, на Благовести 1979. Испраћен jе свенародно од мноштва српског свештенства и народа, од већег броjа православних Грка, Руса, Француза, jер су га многи, а нарочито светогорски монаси  jош за живота сматрали светитељем. До данас већ има велики броj икона са његовим светим ликом у Србиjи. Светогорски монаси и други православци написали су му и тропар, кондак и друге делове службе. Његов гроб краj манастирске цркве у Ћелиjама постао jе место поклоништва за многе побожне душе, за православне широм Балкана, Европе и Америке. Благодатна препорођаjна чуда на његовом гробу и по његовим молитвама већ су забележена, а 2010. године Свети архиjереjски синод увео га jе у календар Светих српске васцеле православне Саборне цркве.

Последњи пут измењено среда, 07 април 2021 11:52

Према последњим подацима Градског штаба за ванредне ситуациjе у Врању од 447 узорака из Пчињског округа, 119 jе позитивнo на коронавирус.

Од тог броjа 61 особа  jе из Врања, 9 из Владичиног Хана, 5 из Сурдулице, 14 из Босилеграда, 7 из Прешева, 20 из Буjановца и 3 из Трговишта.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У последња два дана вакцинисано још 1000 Врањанаца - Радио Телевизија Врање https://t.co/S5dj9RVJJM via… https://t.co/lzMsFHbNTK
45 новозаражених у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/dkOZdmmoG1 via @tripplesworld https://t.co/85DRwi2PiP
Вакцинисани корисници Народне кухиње - Радио Телевизија Врање https://t.co/AiUaxAisAs via @tripplesworld https://t.co/F9vc58nu52
Follow RTV Vranje on Twitter