У нашу редакцију стигао је мејл следеће садржине: Већ више пута у извештавању на Вашем медију користили сте фотографије које су власништво Vranje News -а. 

У прилогу Вам шаљемо текстове са веб портала РТВ-а у коме сте користили наше фотографије. (Реч је о фотографији наше рано преминуле колегенице Славице Цветковић и контејнера за избацивање кабастог отпада, прим.аут.) 

Молимо да их уклоните, јер сте их узели без питања и, што је још горе, кроповали водени жиг из којег се види да су власништво наше редакције.

Молимо да убудуће не користите без одобрења фотографије из наше архиве јер ћемо бити принуђени да затражимо заштиту ауторских права код надлежног суда. 

У потпису је Дејан Димић, уредник медијског портала Vranje News.

Колеги Димићу, извињавамо се због оваквог потеза уз образложење: Пажљивом анализом утврдили смо да су Ваше сугестије и незадовољство потпуно на месту.

Ако нешто значи, ми вам се извињавамо због таквог поступка, иако није био смишљен и планиран.

Ин мемориам нашој колегеници Славици Цаци Цветковић нам је био приоритет у постављању тога дана, те смо у журби потражили фотографију на интернету, уместо у архиви наших емисија у којој постоји на стотине њених снимака и фотографија. Нисмо имали намеру да присвајамо туђи рад и кршимо ауторска права, те вам се још једном искрено извињавамо.

И у другом случају који наводите, апсолутно ненамерно, с обзиром да и ми имамо такву или сличну фотографију контејнера за избацивање кабастог отпада, искористили смо фотографију са интернета, што свакако, не оправдава наш поступак. 

Истог тренутка када смо прочитали ваш мејл, уклонили смо спорне фотографије са нашег сајта и поставили друге.

У редакцији смо покренули детаљну анализу наше одговорности.

Одговорно лице ће бити санкционисано, ваш мејл и наш одговор објавићемо на порталу Радио телевизије Врање, а вас молимо да, уколико нисте задовољни овим одговором и извињењем, дођете код нас да се договоримо како да вам надокнадимо причињену штету.

Молимо вас да верујете у нашу намеру. Радио телевизија Врање апсолутно подржава заштиту ауторских права и гнушамо се сваке злоупотребе.

Ово извињење потписују Љубица Здравковић Џонов, уредница програма и Зоран Величковић, власник и главни и одговорни уредник РТВ Врање.

 

У четвртак 29. октобра, са почетком у 9 сати, биће одржана четврта седница Скупштине града.

Одборници ће, између осталог, разматрати о измени и допуни Одлуке о буџету града Врања за 2020. о промени Статута града, Извештаjе о раду са Финансиjским извештаjима за прошлу годину градских jавних предузећа и установа.

На дневном реду ће бити Предлог Одлуке о утврђивању назива улица, тргова и засеока на териториjи нашег града.

Директан пренос седнице Скупштине града пратите на каналу Телевизије Врање.

 

Под слоганом „Страх,смех,слобода“ 56. фестивал професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ вечерас ће по први пут бити отворен у Врању.

Овај престижни фестивал отвара представа „ Нечиста крв“ врањског позоришта. Публика ће до 2. новембра бити у прилици да види седам представа, у селекцији Браниславе Илић.

Организовање фестивала „Јоаким Вујић“ у Врању, својеврсно је  признање Заједнице професионалних позоришта Србије, руководству  града и колективу врањског позоришта у обнови позоришта и на свим професионалним успесима. Домаћини и отварају фестивал извођењем представе „Нечиста крв“, која је добила четири награде на недавном фестивалу у Шапцу.

Директор врањског позоришта Ненад Јовић  каже да се у званичном такмичарском делу фестивала у селекцији Браниславе Илић нашло седам представа.

Ради се о респектабилним представа театара из Крагујевца, Лазаревца, Ниша, Шапца, Лесковца и Пирота.

Народно позориште Лесковац игра представе „Свици“  и „Ако се пробудиш или као да је важно“ . Књажевско српски театар „Јоаким Вујић“ Крагујевац  одиграће представу „Женидба и удадба“, док Шабачко позориште наступа са комадом “Два витеза из Вероне“. Народно позориште из Пирота игра представу „Страх, једна топла људска прича“, Пулс театар из Лазаревца долази са представом „Лавина“. Фестивал, 2. новембра, затвара  „Власт и њена опозиција“, Народног позоришта из Ниша.

И над овим фестивалом лебди стрепња да ли ће све представе бити одигране због погоршања епидемиолошке ситуације.

Тим пре што ће 40. јубиларни „Борини  позоришни дани“  можда остати упамћени и по томе да су половично реализовани.

Од четири селектоване представе, позоришна публика видела је само две. Отказане су  представе „Калигула“ београдског Народног позоришта и „Пасивно пушење“ Звездара театра.

Јовић истиче да иако глумци у ове две  представе нису оболели од корона вируса, већ су били у контакту са оболелима, због безбедности су представе отказане.

Верује да ће се до краја године ове представе наћи на репертоару врањског позоришта. Публика може да се определи да врати карте и да им у том случају буде враћен новац, или да сачувају карте.

У оквиру фестивала Јоаким Вујић, све представе почињу у 20 сати, а карата још увек има.  

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 26 октобар 2020 17:57

Након што је у нашу медијску кућу стигао допис Групе грађана из Сурдулице у коме се наводи да неки кабловски оператери који послују на територији ове општине не измирују своје обавезе и да имају вишемилионске дугове на штету Електродистрибуције, а да своје услуге наплаћују крајњим корисницима, у више наврата и на више начина упућивали смо допис ЕПС-у, а одговори на тражена питања стигли су у нашу редакцију.

Грађани Сурдулице узнемирени су што кабловски оператери наплаћују обавезе њима, крајним корисницима, али, према њиховим речима, не плаћају обавезе за закуп стубова дистрибутивне мреже ЕПС-у.

 

''Не да они не плаћају, него уопште нису потписали уговор о закупу електробандера у Сурдулици. Садашњи кабловски оператер из Сурдулице користи око 1596 електробандера за које не плаћа закуп, док у целој Србији, почев од државних до приватних оператера, сви своје обавезе уредно измирују. Дистрибуција не сме са њима ни овог тренутка да потпише уговор из разлога што су покушали да уруче, према ономе што су мени рекли, Новици Тончеву уговор, међутим он је рекао да то не може да се потпише, ако ви дате да се потпише уговор о закупу, ја ћу истог тренутка да обавежем дистрибуцију за плаћање пореза на ове електро бандере.''

Радио телевизија Врање, као регионална медијска кућа, поштујући професионалне стандарде, жели да информације пласира на бази конкретних, тачних и проверених података, тј. да чује одговор, мишљења и коментаре свих заинтересованих страна, због чега смо се и обратили надлежној институцији.

У одговору који смо добили од ЕПС-а наводи се да они наплаћују коришћење стубова дистрибутивне мреже по основу уговора закљученим са оператерима КДС система, али да на територији општине Сурдулица нема потписаног уговора о закупу  или коришћењу стубова дистрибутивне мреже.

Поставља се онда питање, како кабловски оператери у Сурдулици врше емитовање кабловског програма?

У Електродистрибуцији даље наводе да постоје потраживања по основу бесправног заузећа дистрибутивне мреже и да су она предмет судског спора. Спор се води против Сурдуличке радио телевизије због заузећа стубова, а који нису били обухваћени уговором о закупу који је закључен 2010. године. Тужбом се потражује износ од 15. 486. 873, 89 динара, а предмет је пред Привредним судом у Лесковцу.

Парнични поступак против Сурдуличке Телевизије води се пред Привредним судом у Лесковцу, Одељење у Врању а вредност спора је 52. 870, 44 еура, или у динарској противвредности 6. 182. 809, 45 динара.

У ЕПС-у наводе да застарелих потраживања на територији општине Сурдулица, према њиховим сазнањима, нема.

Сурдуличка радио телевизија услуге дистрибуције медијских садржаја, према информацијама доступним на сајту РАТЕЛ-а обављала је до 2016. године. Рецимо, игром случаја од 2016. године до данас ове услуге обавља Наша кабловска д.о.о Сурдулица.

Постоји ли овде, ''нека тајна веза'', или је све, ипак, случајност, остаје да закључите сами, а Радојичић је у разговору истакао и то да, уколико су његова сазнања истинита, постоји дилема у ком својству би Тончев обавезао ЕПС на плаћање пореза на електро стубове, као приватни власник кабловске телевизије, као народни посланик или као председник општине из сенке.

Одговоре на ова питања покушаћемо да добијемо од Новице Тончева.

 

 

Основни суд је донео, а Виши суд у Врању потврдио ослобађајућу пресуду за уредника и новинара Инфо Врањских, Саше Стојковића Бабачка и Славомира Костића. Овом, више него срамном одлуком, поједине судије у Врању легализовали су увреде, лажи и измишљотине у новинарској пракси. Пресуда као пресуда, ничим не би изазвала нашу посебну пажњу да није скандалозно одобрено да се у новинарској пракси користи речник улице, говор мржње и омаловажавања и да се све то увија у целофан „слободe медија“. Како бисмо и ми били део тих слободних медија, принуђени смо да се прилагодимо новонасталим околностима и изменимо делић наше уређивачке политике у складу са овим пресудама. У наредним месецима бавићемо се судијама који селективно примењују законе и пресуђују по двоструким аршинима. Јер кад њих назовете „љигама од људи“ , они траже заштиту, а кад нас назову тако онда је то слобода медија. Не видимо разлог зашто би то остало тако и надаље, каже у свом обраћању јавности власник наше медијске куће Зоран Величковић.

Спор у приватној тужби, покренуо сам као власник и главни и одговорни уредник Радио телевизије Врање. Смучило ми се да константно на порталу Инфо Врањских прочитам и оћутим пљувачке текстове, непроверене, спиноване, слободоумне карактеристике своје личности. Пресавио сам табак и приватно тужио.

Кад, гле изненађења. Судија Сузана Ђорић преузима на себе све улоге у процесу. Тужени су се бранили ћутањем, адвокати само понављали мантру „одбрана остаје при овим наводима из жалбе“,  али је зато судија, позивајући се на чл.10 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода,  дошла до  закључка да је дозвољено вређати, омаловажавати и наводи да је “загарантовано право на слободу изражавања које укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања  информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе“. Притом је заборавила, да у тој истој конвенцији пише да право коришћења ових слобода повлачи за собом и дужности и одговорности.   

А истина је да границе одавно не постоје. Као и онда када је судија Сузана Ђорић прогледала кроз прсте оном ко је згазио новинара Пешића и побегао са лица места. Или када судија Ђорић, у поноћ уз симболичну кауцију од 3000 евра, пусти на слободу сада покојног Горана Тасића Гокчета, а дело преквалификује -  уместо покушај убиства у насилничко понашање и тако даље.    

На велику жалост грађана Србије, правосуђа и новинарске професије, љиге од судија, својим срамним пресудама да срамније не могу бити, дакле изношење неистина, полуистина, спиновања уз коришћење најпримитивнијег вокабулара, последњом пресудом је озаконило и кроз новинарску праксу.

А да ли мање вреде виши од 60.000 гледалаца РТВ-а према званичном истраживању ИПСОС Стратеџик маркетинга или безначајни плаћени прегледи из неког компјутерског софтвера, наручени коментари неколико ботова са лажних профила, показаће време. Иначе, и увредљиве, подругљиве и мржњом обојене коментаре, врањско правосуђе назива слободом изражавања.  

У другостепеној пресуди Вишег суда коју је потписала Нада Човић Кушокуља стоји „чињеница да неки коментари садрже одређене придеве или надимке, не утичу на другачију одлуку у овој правној ствари, с обзиром да су временом и због честе употребе постали општенародни у једној локалној заједници да се не могу сматрати увредљивим, па се сходно томе ни објављивање оваквих коментара не може стављати на терет окривљенима...“ Између осталих то су: Гебелс, љига и слично. Онда смо сигурни да је лични надимак Наде Човић Кушокуља, општенародни у њеној локалној заједници. Ми и даље стојимо на становишту да су називи попут Гебелс, љига и слично, али и Кушокуља, једнако вулгарни, примитивни и правно недопустиви.

Због уставног права на поштовање и заштиту права и угледа других лица, а што Основни и Виши суд у Врању својим пресудама нису уважили и санкционисали, принуђени смо да се за то право, иначе универзално за све грађане, изборимо сами тако што ћемо од данас променити делић наше уређивачке политике. Уводимо специјализовану емисију која ће се бавити анализом скандалозних и срамних да срамније не могу бити,  правоснажних пресуда чији су потпиници судије Сузана Ђорић, Нада Човић,Татјана Михајловић Јовановић и Станиша Михајловић, и то речником  и начином извештавања који су сами својим пресудама озаконили.

У првим емисијама бавићемо се детаљном анализом поступка и образложењем ове пресуде. У међувремену, позивамо све заинтересоване, оштећене грађане да своја лоша искуства поделе са нама и нашим гледаоцима, читаоцима, слушаоцима, а ми ћемо им у томе помоћи. Ми не позивамо на борбу, ми се само бранимо од инструисаних и површних пресуда, менталног  силеџијства, неукуса, измишљотина и бахатости, за нас и наше потомке.   

  

Последњи пут измењено понедељак, 26 октобар 2020 16:59

Зашто се жене ређе од мушкараца одлучују да покрену посао и зашто они не трају дуго? Све образоване и способне, ниједној храбрости не мањка, али ниједна није ни покушала да покрене сопствени посао. Доносимо приче које говоре управо супротно, три фирме на чијем челу су жене и то успешне жене предузетнице.

Биолошка предодређеност, балканска црта женских приоритета, декларативна подршка, неравноправност полова, све то за њих није била препрека. У суштини су наследнице породичних послова, које годинама воде успешно.

"Ниједног тренутка нисам мислила  да ћу се бавити овим послом, производњом вина, нити продајом и маркетингом, који је мој конкретан посао али сам одувек знала да ћу бити предузетник. Одрастати уз родитеље који су предузетници. Мислим да је било неминовно да се бавимо овим послом", каже Драгана Алексић Јањић сувласница Винарије Алексић.

"Индустрија намештаја је генерално у Србији, а и у свету, мушки посао. Мени је то био додатни изазов да покажем да млада особа може да успе и може да направи нешто лепо и другачије. Изазов је био показати да иако имам 24 године,  могу и знам", каже Милица Димитријевић власница предузећа Ханибал.

"Наш менталитет на југу је много другачији по питању жена у бизнису, али сва срећа држава подржава жене. Последњих пар година дају субвенције, разне едукације  и добро је. Жене које покрећу свој бизнис су стимулисане и мотивисаве, да саме почну свој бизнис", каже Јелена Димчић Новковић власница предузећа Херц. 

Едукују се и много знају. Невероватно су информисане о послу, тржишту, банкарском сектору и програмима надлежних министарстава. Немају страха, сматрају да су иновативне и воле свој посао.

"Најгоре што може да постоји то је страх од нечега. И да не препознаш и да не успеш то што си замислио, то је само корак да следећег пута имаш мало више искуства у томе што желиш да урадиш", каже Маја Алексић Илић сувласница Винарије Алексић.

"Џепичаста језгра су реалтивно нов концепт у Србији, не у свету. То је сасвим другачији систем повезивања самих опруга", каже Милица Димитријевић.

"Искрено, сада из ове перспективе, да сте ме питали можда 2018, рекла би да нисам требела да преузмем овај посао. Али сада не бих мењала. Јако ми је драго што сам продужила ту породичну традицију", каже Јелена власница фирме Херц.

Брину о бројним запосленима и њиховим породицама и доживљавају их као породицу. Кажу и да је период који је иза нас показао у сваком смислу ко вреди. Оне су образоване, смеле и храбре.

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 26 октобар 2020 16:45

У послдња 24 сата у Србији су на корона вирус тестиране 6.503 особе, 341 била је позитивна, док је нажалост преминуло једно лице.

У болнице је примљено 107 особа.

Према последњим подацима Министарства здравља и Института "Батут", на респираторима у болницама широм Србије налази се 39 пацијената.

Женска особа из Врања пријавила је синоћ полицији случај узенемиравања од стране мушке особе.

Према незваничним информацијама, ради се о познаницима који су заједно били код пријатеља.Мушкарац је, према речима девојке, почео да насрће на њу.

Полиција је након увиђаја случај пријавила Вишем јавном тужилаштву у Врању које је донело решење о задржавању до 48 сати мушкарцу Б.М. рођеном 1993.године због постојања основа сумње да је извршио кривично дело силовање у покушају.

Код Златокопачке петље догодила се саобраћајна незгода у којој је теже повређен бициклиста. У судару су учествовали возач аутомобила рођен 1968.године и бициклиста  стар 71 годину.

Возач аутомобила врањских регистарских ознака кретао се из центра ка селу Златокоп.

На раскрсници код Златокопачке петље је скренуо и пресекао путању возачу бицикла.

Бициклиста је пао на коловоз и том приликом задобио тешке телесне повреде, док се возач удаљио са лица места.

Повређеном бициклисти је указана лекарска помоћ у Здравственом центру Врање.  Увиђај су извршили припадници саобраћајне полиције.

Против возача  аутомобила, ће по налогу ОЈТ бити поднета кривична пријава за тешко дело против безбедности саобраћаја и не пружање помоћи повређеном лицу у саобраћајној незгоди.

Монографију школе за основно и средње образовање „Вуле Антић“ од оснивања па до данашњих дана, писали су професори дефектолози ове школе.

Исцрпна биографија хероја Вула Антића, по коме школа носи назив као и почеци специјалног образовања, записани су као доказ 50-огодишњег рада ове установе.

Образовање и васпитање деце са посебним потребама је рад који, пре свега треба да се воли.

Књига је писана из неколико делова, онако како су настајала одељења, ко је све радио у школи, колико је ђака било.

Садржи и сећања и коментаре професора као и родитеља чија су деца завршила ову школу.

"Данас прослављамо 50 година постојања наше школе, то је велики јубилеј. Промоција монографије које су моје колегинице и цео тим практично радиле скоро три године. Монографија садржи 300 страница, од тога 180 слика, а остало је текстуални део. Једноставно живот и дело наше школе, слободно могу да кажем. Први почеци од 1970. године, тадашња два одељења која су постојала, па 1980. добијамо званично зграду у којој смо и данас", рекао је Небојша Цветковић, директор школе.

Монографија је штампана уз подшку града Врања и Министарства културе. Драж, сећања, успоне и падове  запослених  и ђака сачували су од заборава аутори, Боривоје Поповић, Верица Стевановић, Маја и Мира Ристић, а рецензент књиге професор доктор Стана Смиљковић.

"Идеја о самој монографији се родила након  што смо ми видели колики труд и рад су наше колеге уложиле у раду са децом са сметњама у развоју. Да бисте радили са децом са сметњама у развоју морате прво да волите тај посао, да волите рад са децом. Они су одлични за сарадњу, ја као дефектолог, проценим дечје способности и трудим се да из њих извучем максимум", истакла је Маја Ристић, професорка. 

"Ми смо радили на овом проојекту неколико година, и ево вечерас смо сви јако поносни на монографију која је угледала светлост дана.

Трудиле смо да пратимо и промену у терминологији, јер ми смо школа за образовање и васпитање деце са посебним потребама али је ту било пуно промена, тако да смо се потрудили да све то обухватимо. Имамо у монографији једну страну која се зове „Мало шале да душу разгале“ па смо ту унели неке шале и анегдоте са часа, испричала је Верица Стевановић, професорка.

Промоција књиге је одржана у Галерији Народног музеја у Врању, такође је приређена изложба радова ученика школе.

Због епидемиолошке ситуације, промоција је одржана скромно и без већег броја званица.

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 26 октобар 2020 17:29

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Успешне предузетнице: Храбре, одлучне, едуковане жене - Радио Телевизија Врање https://t.co/OauzyJkYY4 via @tripplesworld
Јоаким први пут међу Врањанцима - Радио Телевизија Врање https://t.co/Vw5VB6F3XE via @tripplesworld
Оптерећеност лабораторија, неуморни коронавирус и неверица грађана - Радио Телевизија Врање https://t.co/fIopOxwZzQ via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter